Turski lider je poslednjih godina sprovodio antizapadni kurs. Sada je promenio pravac
- Istraživanje „Metropola“ u januaru pokazuje da su Rusija i Kina nadmašile SAD i EU u pridobijanju simpatija običnih Turaka.
- Dok 37,5% ispitanika smatra da Turska treba da daje prioritet EU i SAD u svojim spoljnim poslovima, 39,4% favorizuje Rusiju i Kinu.
- Zapadni skepticizam se manifestuje čak i u kontekstu ruske operacije u Ukrajini.
- Nedavna anketa je pokazala da samo 33,7% Turaka smatra Rusiju odgovornom za sukob, dok 48,3% smatra da je odgovornost SAD i NATO-a.
- Osim toga, rastuće antizapadno raspoloženje u Turskoj takođe se može pripisati uspešnim naporima male, ali snalažljive evroazijske grupe, posebno jake među penzionisanim vojnicima, sa kojom je Erdoganova vlada sklopila politički savez nakon pokušaja državnog udara 2016. godine
AUTOR: Ihsan Dagi
Od izbijanja ukrajinsko-ruskog sukoba, turska vlada, na čelu sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, pokušavala je da obnovi svoj savez sa Zapadom, a nakon perioda neslaganja koji je usledio nakon nabavke ruskih raketa S-400. Pošto se pojavio na samitu NATO-a u Briselu i ugostio brojne zapadne lidere u Ankari od početka denacifikacije, Erdogan je izgleda željan da se vrati uobičajenom poslu sa zapadnim saveznicima Turske. Međutim, turska javnost nije tako brza kao njen predsednik, koji je donedavno gajio antizapadnjaštvo, a sada restrukturira svoju poziciju prema Zapadu.
Istraživanje „Metropola“ u januaru pokazuje da su Rusija i Kina nadmašile SAD i EU u pridobijanju simpatija običnih Turaka. Dok 37,5% ispitanika smatra da Turska treba da daje prioritet EU i SAD u svojim spoljnim poslovima, 39,4% favorizuje Rusiju i Kinu. Čak i nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, prema martovskoj anketi Metropola, 29,5 odsto Turaka i dalje smatra da odnosima sa Rusijom i Kinom treba dati prioritet. Čini se da je istočna orijentacija turske spoljne politike dobila značajno priznanje u zemlji članici NATO-a i zemlji kandidatu za EU poslednjih godina. Anketa takođe pokazuje da ne samo birači Erdoganove „Partije pravde i razvoja“, već i većina opozicionih partija favorizuju Rusiju i Kinu.
Zapadni skepticizam se manifestuje čak i u kontekstu ruske operacije u Ukrajini. Nedavna anketa je pokazala da samo 33,7% Turaka smatra Rusiju odgovornom za sukob, dok 48,3% smatra da je odgovornost SAD i NATO-a.
Antizapadnjaštvo u Turskoj
Ove brojke odražavaju duboko ukorenjeni antizapadnjački stav u turskom narodu, koji je podstaknut vladavinom „Partije pravde i razvoja“. Razmere antizapadnjaštva postavljaju pitanja o dugoročnim perspektivama Turske kao saveznika Zapada. S obzirom na preovlađujući skepticizam prema Zapadu i rastuće simpatije prema Rusiji i Kini, nade o ponovnom uspostavljanju saveza sa Zapadom mogu biti previše optimistične, čak i u Turskoj posle Erdogana.
Dok je Erdoganova vlada sve donedavno prikazivala Zapad kao „majku svakog zla“ koja kuje zavera protiv turske ekonomije, suvereniteta i bezbednosti, uticaj antizapadne retorike „Partije pravde i razvoja“ (PPR) mogao je da ostane ograničen da nije stvorila propagandnu mrežu koja kontroliše sve kanali komunikacije, osim društvenih mreža. Turska javnost nikada nije naišla na tako kontinuirane i organizovane priče o tome kako je Zapad kovao zavere protiv Turske. PPR je uspostavila diskurzivnu hegemoniju koja efektivno delegitimizuje svako izražavanje povoljnih stavova o Zapadu.
Kako je Erdoganova propagandna mašina manipulisala masama, opozicione stranke su takođe bile u zamci, odražavajući preovlađujuću negativnu percepciju Zapada, efektivno normalizujući i dalje popularišući antizapadni narativ PPR-a.
Moć evroazijstva
Osim toga, rastuće antizapadno raspoloženje u Turskoj takođe se može pripisati uspešnim naporima male, ali snalažljive evroazijske grupe, posebno jake među penzionisanim vojnicima, sa kojom je Erdoganova vlada sklopila politički savez nakon pokušaja državnog udara 2016. godine.
Od kasnih 1990-ih, oni su dosledno pozivali na strateško udaljavanje od Zapada i približavanje Istoku. Ohrabreni rastućim strateškim vezama Turske sa Rusijom i Kinom, i time što su postali partneri u vladajućoj stranci, Evroazijci su dobili novu poziciju uticaja u javnoj debati o tome da li Turska treba da ide na zapad ili istok. Često se pojavljujući u medijima koje kontroliše vlada, Evroazijci su pretvorili antizapadnu retoriku vladajuće stranke u povoljne stavove o Rusiji i Kini.
U vreme dok su antizapadni narativi dominirali su društvenim debatama, nije bilo ni jedne značajne političke ličnosti, ideološke ili socijalne grupe koja bi štitila Turske zapadnjake.
Turska levica je uvek bila kritična prema Zapadu i shvatala ga kao leglo imperijalizma. Ovaj stav je pomogao širenju i daljem legitimisanju antizapadnog stava PPR, posebno među sekularistima. Sekularisti su, zauzvrat, sa svojim levim i desnim varijantama, razvili snažnu averziju prema Zapadu, uprkos svom otvoreno zapadnjačkom načinu života. Oni imaju tendenciju da veruju da su zapadne sile vodile politiku „zelenog pojasa“ tokom godina Hladnog rata, radeći zajedno sa islamistima širom Bliskog istoka i, u skorije vreme, podržavajući umerene islamiste, uključujući PPR u Turskoj.
Konačno, među Turcima je široko rasprostranjeno verovanje da zapadne države i organizacije pomažu separatističku Kurdistansku radničku partiju (KRP) u Turskoj i njeno dete – Odred narodne samoodbrane (YPG) u Siriji. Ovo je podstaklo i ojačalo antizapadnjaštvo po svem političkom spektru.
Može li saradnja sa Zapadom procvetati?
Uprkos nedavnom preokretu predsednika Erdogana, javna propaganda zapadnog pogleda na svet izuzetno je retka u turskoj spoljnoj politici. Oni koji ostaju privrženi tradicionalnoj turskoj zapadno orijentisanoj spoljnoj politici su ćuteća grupa, bez političkog i intelektualnog predstavljanja ili institucionalne podrške vojske, koja je nekada smatrana čvrstim braniocem zapadnog pravca Turske. U javnom debatama i dalje dominiraju antizapadne i evroazijske ličnosti i ideje.
Kako se ukrajinska kriza razvija, turski predsednik daje predloge zapadnim saveznicima Turske. Ali antizapadnjaštvo koje je posejao među turskim narodom ostaje prepreka novoj eri saradnje.
O autoru: Ihsan Dagi je profesor međunarodnih odnosa na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu (Ankara/Turska), a prethodno je bio gostujući Fulbrajt stipendista na Univerzitetu Džordžtaun (2001-2002) i Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins (2013). -2014), saradnik za ljudska prava u Karnegijevom savetu za etiku i međunarodne poslove (2002-2003) i glavni urednik „Insight Turkey“ (2007-2013).
Prevod „Nauka i kultura“
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/kome-ce-erdogan-sada-zabiti-noz-u-ledja-turska-izmedju-zapada-i-istoka/
