Mnoge strasti i poroci nestaju. Nema tako jakih sablazni kao u mladosti. Čovek upravo u starosti može da se pobrine za svoju dušu i da je pripremi za večni život.
Koje su najvažnije stvari koje čovek treba da nauči do starosti?
Ova tema je umnogome zaokupljala pažnju filozofa, naučnika i pisaca.
Medicinari i kozmetolozi su smišljali sredstva za produžavanje mladosti. Posebno su se žene sekirale zbog starosti. Bilo im je teško da vide kako vene njihova lepota. Na licu ostaju bore, a ruke postepeno gube glatkoću.
Pisci su se u književnim delima više puta bavili ovom temom.
Poznati roman Oskarda Vajlda „Portret Dorijana Greja“ govori o tome šta bi se desilo da čovek ne stari. Glavni junak se s godinama nije menjao. Pritom je vodio strašan život. Pio je, činio preljubu i ubijao ljude. Svi njegovi grehovi su se ogledali na portretu. I što se više srozavao Dorijan Grej, tim strašnija je postajala slika. U jednom trenutku on više nije mogao bez odvratnosti da gleda prikaz na slici.
Junaci u starijim godinama se u raznim delima odlikuju i crtama karaktera i pogledom na svet i specifičnim ponašanjem. Ima zlih, pohlepnih, surovih, štetnih i glupih likova.
Jedni su postali zavisnici od novca i položaja, drugi ne mogu da se oproste od svoje imovine, treći se pridržavaju starog poretka i društvenih običaja.
Ima i drugih junaka koji se apsolutno ističu i po načinu života, i po mislima, i po ponašanju. Oni su mudri i spokojni. Ne zanimaju ih tuđi grehovi, ali su uvek spremni da priteknu u pomoć ljudima u nevolji. Takvi su bili: starac Zosima u romanu Dostojevskog „Braća Karamazovi“ i tuđinovatelj Luka u drami Gorkog „Na dnu“.
Tako je i u stvarnom životu. Svi ljudi su različiti.
Neki s godinama postaju samo još više ozlojeđeni i osvetoljubivi. Zavide komšijama, šire spletke, rugaju se rodbini i gomilaju u kući nepotrebnu starudiju.
Njihova razonoda je povezana s pretresanjem tuđih grehova. Bake sa zadovoljstvom slušaju o nesrećama i nevoljama poznanika, izražavaju navodno saosećanje, ali u sebi osećaju zluradost. Čini im se da sve znaju.
Deca i unučad moraju bespogovorno da ih slušaju i da im pomažu po kući. Na kraju starija žena postaje prava gospodarica koja svima naređuje i svakoga muštra. Pritom naziva sebe hrišćankom zato što dolazi na crkvena bogosluženja. Na ispovesti optužuje poznanike i rodbinu, a svoje grehove ne vidi.
Često su starije žene toliko obuzete serijama i različitim emisijama da više ne razlikuju gde je stvarnost, a gde su nameštene scene. Počinje da im se čini da su svi oko njih narkomani, devojke lakog morala i izdajnici.
Međutim, ima i drugih staraca. Oni svoj život povezuju s verom. Dobro je ako se čovek s religijom upoznao još u mladosti. U tom slučaju će u zrelim godinama njegovo iskustvo samo jačati. Pojaviće se slobodno vreme za molitve i za čitanje pravoslavnih knjiga.
Bake i dede mogu da odlaze na sve praznične službe.
Mnoge strasti i poroci nestaju. Nema tako jakih sablazni kao u mladosti. Čovek upravo u starosti može da se pobrine za svoju dušu i da je pripremi za večni život.
Protojerej Andrej Tkačov
Sa ruskog Marina Todić
5/3/2024
PREUZETO SA PORTALA https://srpska.pravoslavie.ru/159008.html
Preuzeto sa : https://naukaikultura.com/koje-su-najvaznije-stvari-koje-covek-treba-da-nauci-do-starosti/
