(Фотографија архива Библиотека “Љубиша Р. Ђенић”)
By ББ ГЛАС
У издању Народне библиотеке “Милош Требињац” недавно је из штампе изашла нова књига потпуковника у пензији Луке Николића „Српски спас у њедрима Бизерте“. Ово епохално дело ће засигурно привући пажњу не само читалаца већ и потомака српских ратника, али и будућих истраживача српске историје у њеном најславнијем периоду.
Лука Николић (Заовине, 1954), потпуковник у пензији, је током своје војничке каријере службовао у Ваљеву, радио као новинар, уредник и одговорни уредник листа „Војник“. За време рата на просторима Југославије обављао дужност председника Комисије за идентификацију погинулих Прве армије при ВМА. По завршетку ратних сукоба обављао дужност начелника Дома гарде у Топчидеру. Пензионисан је 1996. године у чину потпуковника. Након одласка у пензију почео се бавити научним радом. Учествовао је на неколико симпозијума из области војне историје и објавио неколико научних радова. Године 2010. објавио књигу „Србијо, мајко и маћехо“, посвећену страдању српских ратника у голготи Првог светског рата. Ова књига је својеврсна студија о небризи државе и вишегодишњем игнорисању чињенице да је у Африци сахрањено више од 3.500 војника који су погинули у Првом светском рату.
Промоција нове књиге Луке Николића „Српски спас у њедрима Бизерте“ офржана је у сали биоскопа. О књизи су говорили: Тијана Савић, испред издавача, уредник и рецензент Душан Миловановић, бригадни генерал Вељко Тодоровић и аутор Лука Николић.
– Лука Николић је са овом књигом задужио српску историографију, посебно свој завичај и васколики српски народ. Главни покретач у стварању ове јединствене књиге је ауторов неисцрпни ентузијазам и велики изазов пред којим се својом вољом нашао. Није било лако, али Лука није одустајао. На основу његовог дугогодишњег рада и прикупљања обимне грађе, Лука је дошао до обиља значајних података, на основу којих је и настала ова књига – нагласио је, између осталог, генерал Тодоровић.
“Српски спас у њедрима Бизерте” говори о значају и улози Северне Африке у прихвату, лечењу и опоравку српских војника током Првог светског рата, од 1916. до 1919. године. Северна Африка, град Бизерта, била је тада база не само за лечење већ и за обуку српских ратника, који су после опоравка одлазили на Солунски фронт и учествовали у биткама за ослобођење земље..
Књига даје и одговор на питање како су се Срби нашли у северној Африци. На страницама књиге по први пут су систематизовани све транспорти са српским војницима који су пловили ка северној Африци и сви објекти у којима су лечени српски војници. Организовани садржаји којима су се бавили српски војници након примарног лечења, стављени су у функцију њиховог опоравка ради и што бржег повратка на фронт, у своје јединице.
Посебну вредност ове књиге представљају два прилога од капиталног значаја за историју српског народа: Јединствени списак лечених српских ратника у северној Африци током 1917. године у коме су наведени подаци за 12.921 српског ратника и њиховом лечењу Јединствени списак умрлих од 1916. до 1919. године (са допунским подацима) за 3.504 српских ратника који су почивали на 24 гробља северне Африке. Ове спискове до сада нико није систематизовао нити објавио. Издавањем ове књиге и њихова имена су се први пут нашла у историјским читанкама. Кроз северну Африку за три и по ратне године прошло је 61.260 Срба од чега је у 36 места, на лечењу и опоравку у 63 санитетска објекта, боравило 41.135. Излечени, опорављени, прездравели, одморени, преобучени и обучени, њих укупно 52.314, из Бизерте је попуњавало борбене редове на Солунском фронту и у томе је био значај Бизерте.
О. Додић Izvor: https://bbglas.rs/naslovna/knjiga-luke-nikolica-srpski-spas-u-njedrima-bizerte/
***
Промоција овог капиталног дела одражана је 02.априла 2026.године у Београду у просторијама СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА..Ево како је тамо било.
На путу до читаоца појаву ове књиге испратили су многи потратли међу којима су:
