Више патетике и лажних осмеха
Посебан нагласак стављен је на размену обавештајних података са савезницима, како би се боље разумели геополитички процеси и доносиле стратешке одлуке.
Новоформирана служба војне обавештајне делатности треба да унапреди овај сегмент и ојача позицију Британије и НАТО-а.
АУТОР: Леонид Савин
У марту 2026. године Министарство одбране Британије објавило је занимљив документ под називом „Одбрамбена дипломатска стратегија“. Он не спада у категорију такозваних белих књига, јер је за јавни приступ објављено само 30 страница. Остатак се, по свему судећи, налази под ознаком тајности. Може се само нагађати шта се у њему још налази.
Већ из првих речи министра одбране Британије, лорда Вернона Кокера, који је написао предговор, постаје јасно против кога је ова стратегија усмерена и коју улогу Британија преузима.
„У тренутку када Европа с правом мора да појача напоре и испуни безбедносне захтеве у сопственом региону, као и суочена са растућом руском агресијом, главни фокус наше одбрамбене политике и наше одбрамбене дипломатије јесте подршка нашој посвећености НАТО-у. Неће бити британске безбедности без Европе, нити европске безбедности без Британије.“ Такође се наводи да је Лондон постао копредседавајући Контакт групе за одбрану Украјине заједно са Немачком – међународног форума одговорног за снабдевање украјинских оружаних снага војном техником. Британија је, заједно са Француском, предводила и „Коалицију вољних“.
У статистичком делу наводи се да су 2025. године британске војне снаге биле распоређене у 97 земаља, присутне у 172 земље, да је одржано више од 400 активности са партнерима и да више од хиљаду људи учествује у војно-командној структури НАТО-а.
О војним операцијама се не говори, јер, како се наводи у уводу, „одбрамбена дипломатија представља начин на који користимо све полуге и инструменте одбране, осим војних операција, за изградњу и одржавање међународних односа, јачање савеза и партнерстава, остваривање глобалног утицаја и постизање стратешких резултата у области одбране. Она обухвата и начин на који комуницирамо са противницима или конкурентима. Ослања се на шире дипломатске напоре владе и националне инструменте моћи.“
У суштини, ради се о широком спектру активности – од инвестиција у војно-индустријски комплекс до слања делегација у иностранство. Стратегија се спроводи кроз међуресорну сарадњу и изградњу посебне културе сарадње, како унутар земље тако и ван ње.
Наведени су следећи циљеви:
- Одбрана и заштита Уједињеног Краљевства, његових прекоморских и зависних територија кроз сарадњу са савезницима и партнерима, уз јачање колективне безбедности и борбене готовости. Поред Британије, помињу се Гибралтар, Фокландска острва (Малвини по аргентинском називу), суверене базе на Кипру, као и острва Вознесење и Дијего Гарсија;
- Обуздавање и одбрана у евроатлантском региону – пре свега кроз сарадњу унутар НАТО-а, али и кроз ширење билатералних споразума са европским савезницима;
- Обликовање глобалног безбедносног окружења – уз нагласак на НАТО (што указује да овај савез више није искључиво северноатлантски), као и коришћење одбрамбене дипломатије за заштиту интереса Британије у приоритетним регионима;
- Економски раст – уз истицање повезаности индустрије и иновација;
- Подршка ширим циљевима владе.
Међу приоритетима је рад у оквиру НАТО-а, али и значајна подршка Украјини. Наводе се иницијативе као што су: центар могућности за Украјину, споразум о индустријској сарадњи, учешће у контактној групи која је 2025. прикупила 45 милијарди долара, поморска коалиција са Норвешком, коалиција за дронове, управљање фондом међународне помоћи (2,6 милијарди од 15 земаља), операција „Интерфлекс“ у оквиру које је обучено 62.000 украјинских војника, обука 200 пилота са Данском и Француском, као и програми модернизације војних болница.
Планирана је и сарадња у мањим форматима, као што су Е3 (са Француском и Немачком), Е5 (са Француском, Немачком, Италијом и Пољском) и Заједничке експедиционе снаге. Ван евроатлантског региона истиче се ваздушни борбени програм са Италијом и Јапаном.
По регионима се наводи:
– на Блиском истоку јачање односа кроз војно присуство и безбедносне гаранције;
– у Индо-Пацифику сарадња у технологијама, обуци и обавештајном раду;
– у Африци подршка партнерима у одржавању стабилности и заштити интереса Британије;
– у Латинској Америци и Карибима јачање сарадње и војног присуства.
Од извозних уговора помиње се испорука 20 ловаца „Тајфун“ Турској и продаја лиценци Индонезији за изградњу бродова.
Посебан нагласак стављен је на размену обавештајних података са савезницима, како би се боље разумели геополитички процеси и доносиле стратешке одлуке. Новоформирана служба војне обавештајне делатности треба да унапреди овај сегмент и ојача позицију Британије и НАТО-а.
Шта све ово може значити за Русију? Прво, појачано деловање Лондона у вези са Украјином. Друго, могућу примену спорних мера попут заплене бродова. Треће, покушаје утицаја у земљама партнерима Русије, укључујући информационо-психолошке операције. Четврто, интензивирање обавештајног рада усмереног ка Русији и Евроазијској економској унији. И пето, наставак неоколонијалне политике у различитим деловима света.
Укратко, Британија ће наставити са својим деловањем – можда дипломатскије, али суштина остаје иста.
ИЗВОР: https://fondsk.ru/news/2026/04/11/britaniya-korrektiruet-voennuyu-strategiyu.html
Преузето са: https://naukaikultura.com/britanija-prilagozzdjava-vojnu-strategiju/
