FOTO: Šef poljske spoljne obaveštajne službe Pjotr Kravčik morao je da podnese ostavku
U Varšavi je ostavku podneo šef poljske spoljne obaveštajne službe Pjotr Kravčik, koji je na toj funkciji bio od 2016. godine i smatran je velikim profesionalcem. Međutim, mimo očekivanja, nisu ga ukrajinski događaji doveli do ostavke, već prevara skrojena prema holivudskim scenarijima tokom pandemije koronavirusa. Ova priča ima sva obeležja klasične špijunsko-avanturističke detektivske priče sa velikim implikacijama na poljsko društvo i vladu.
AUTOR: Evgenij Krutikov
- juna 2022. godine, Andžej Izdebski, 71-godišnji državljanin Poljske, pronađen je mrtav u iznajmljenom stanu u albanskoj prestonici Tirani. Vlasniku stana je delovalo sumnjivo što se stanar ne odaziva na pozive. Albanska policija se nije mnogo naprezala: deda je star, život je težak, srce nije večno. Uviđaj je završen za četiri dana, izvršen je pretres stana, telo je fotografisano i za svaki slučaj uzeti DNK uzorci. Neka bugarska firma se obavezala da preveze telo u Poljsku. Komandant bataljona vojne policije Ministarstva odbrane Albanije, general Juli Zila, u skorijoj prošlosti, jedan od čelnika albanske vojne obaveštajne službe, veoma se obradovao ovoj priči.
Telo Izdebskog je odneto u Poljsku, ali iz nekog razloga u Lođ, iako je živeo u Lublinu, kao i cela njegova porodica. Telo je brzo kremirano, postupak identifikacije nije sproveden, odsutni su bili ne samo predstavnici poljskog tužilaštva i policije, već i članovi porodice preminulog. Zatim je urna sa pepelom prevezena u Lublin i sahranjena na jednom od lokalnih groblja u prisustvu njegove supruge Eve. Na spomeniku se pojavio venac sa natpisom na engleskom: „Od vaših dragih prijatelja iz Tirane“.
Cela priča je prošla vrlo tiho i sumnjivo brzo. I tek nakon što je Izdebski sahranjen, svi su se setili da su za ovom osobom izdate čak dve poternice: lokalna, koji je izdalo tužilaštvo u Lublinu, i međunarodna. Štaviše, međunarodna se pojavila retroaktivno, nakon smrti Izdebskog u Tirani.
Štaviše, ranije su meštani kontaktirali Izdebskog preko video linka, kasnije su znali i bili su u Tirani (potvrdili adresu po IP-u, pa nigde se nije ni krio), a brojevi telefona kod njega su bili albanski i turski. Međutim, Albanija nije deo EU i šengenskog prostora, pa je ignorisala zahteve poljskog provincijalnog tužilaštva. Trenutno u tužilaštvu se pravdaju time da u momentu smrti Izdebskog nikako nisu mogli da sprovedu istragu u Albaniji.
Za šta je optužen Izdebski prema verziji poljskog tužilaštva?
U prvim mesecima pandemije koronavirusa 2020. godine, različiti oblici histerije zahvatili su svet. Jedna od njih bila je trka za respiratorima, maskama i drugom medicinskom opremom. U ovoj trci učestvovale su i specijalne službe. Korišćene su sve metode: od podmićivanja proizvođača i zvaničnika do operacija tipa Džejmsa Bonda da bi se zaplenile pošiljke oskudnih sredstava koje su već kupili konkurenti.
Amerikanci i Izraelci u ovom neobjavljenom špijunskom ratu imali prednost. Amerikaci zbog novca, a Izraelci zbog brzine. Gubitnicima su se pokazale zemlje koje nisu mogle da organizuju potrebnih sredstava kod sebe.
Među takvim državama je bila i Poljska. Situacija je išla ka nacionalnoj katastrofi. Zbog toga je poljsko Ministarstvo zdravlja zahtevalo da se na bilo koji način, bilo kojim sredstvima i za bilo koji iznos novca nabave ti prokleti aparati IVL (respiratori). Hitno!
Tu se pojavila skromna kompanija E&K sa kancelarijom u Lublinu u ulici Radzivilovoj. Vlasnici i menadžeri bili su samo supružnici Izdebski, Andžej i Eva. A Ministarstvo zdravlja Reči Pospolite (poljsko-litvanska zajednica – nap. prev.) je sa njima potpisalo ugovor o nabavci 1247 uređaja u ukupnom iznosu od oko 200 miliona zlota. E&K je direktno isporučio 1.200 uređaja u vrednosti od 150 miliona zlota (približno dve milijarde rubalja), od kojih je 50 miliona unapred (avansno) prebačeno Andžeju Izdebskom.
Recimo odmah: poljska medicina je dobila samo 20 uređaja od potrebnih 1200. A neki od njih su se ispostavili kao nekopletni. Gde ih je Izdebski uopšte uzeo je tajna. Novac je odneo u Albaniju. Godinu i po dana poljska vlada je pokušavala da od njega nešto sazna, i to je delimično uspela. Kompaniju E&K konfiskovao je sud u Lublinu, a zatim je Izdebski vratio nešto od oko 6,5 miliona zlota. Kap u moru. I nestao.
Ljudi su počeli da postavljaju pitanja. Kako se to uopšte dogodilo? Ko je on, iz koje tamnice ga je Ministarstvo zdravlja izvuklo? Da li je bilo korupcije kod dvojice visokih službenika Ministarstva zdravlja? Povratak novca je toliko banalan? I mnoge druge teorije zavere.
Sovjetski deo života starijeg avanturiste obavijen je mrakom. Prema nizu podataka, Izdebski je služio u vojnoj kontraobaveštajnoj službi Poljske vojske, a posle 1990. godine nije prošao sertifikaciju (tzv. lustracija) i zvanično je otpušten iz vojske. I krenuo je privatan posao.
Prema svemu sudeći, Andžej Izdebski je pripadao toj retkoj vrsti avanturista koji su se bavili ilegalnom trgovinom oružjem. O njima se pišu legende, pišu špijunski romani i snimaju trileri. Njihov krug je uzak i u ogromnoj većini slučajeva su nekako povezani sa državom. Nafta teče cevima, ne transportuje se preko granice u kantama. Slično, oružje se proizvodi u fabrici i u ga zvanične agencije. Istina, devedesete su otvorile neverovatne mogućnosti za one koji su umeli da pravilno uđu na mala vrata u mnoge novonastale države. Tamo je uvek malo odškrinuto, samo ne zaboravite da uplatite 10% na račun neke kompanije „Lopovi & Špijuni LTD“. Opasno, naporno, ali veoma uzbudljivo.
Godine1994., na vrhuncu rata u Jugoslaviji, češka kompanija Joy Company Ltd pokušava da prokrijumčari u Jugoslaviju, zaobilazeći zabranu UN, 28 tona semteksa (mi smo ovaj plastični eksploziv zvali S4, a britanski snobovi – P) i 11 pištolja domaće proizvodnje. Andžej Izdebski je potpredsednik ove kompanije. Zatim, u drugoj polovini 1990-ih, Izdebski je registrovao Joy Slovakia u susednoj Slovačkoj, a kao suvlasnik u njoj nastupa Rus Aleksandar Islamov, koji je ranije radio za Viktora Buta.
Ova kompanija 2001. godine prevozi helikoptere Mi-24 iz Kirgistana u Afriku preko Slovačke. Nešto kasnije, Izdebski uspostavlja kontakte sa Albancima, gde je registrovao firmu Unimesko SHPK u Tirani. Kompaniju je registrovao albanski trgovac oružjem Lorenc Goča, ali je Izdebski bio njen stvarni vlasnik. Nešto kasnije, Izdebski dobija udeo u drugoj albanskoj kompaniji – Win Water Sun, u suvlasništvu supruge albanskog generala Julije Zjule, koja je u to vreme kontrolisala snabdevanje italijanskim oružjem albansku vojsku (i dalje na Kosmet), sve u saradnji sa mafijom.
Krajem 1990-ih, Izdebski i njegova poljska firma E&K konačno su stavljeni na „crnu listu“ UN kao trgovci oružjem u zemljama i regionima u kojima su UN uvele embargo. Tada je dao intervju, jedini put u životu, u kome se zakleo se da nikada nije bio u Liberiji i Angoli, već jednostavno voli avijaciju, a sve ostalo je kleveta zavidnika.
Glavno pitanje je, dakle, kako je osoba sa takvom reputacijom mogla postati zvanični dobavljač medicinske opreme za poljsku vladu, pa čak i u tako kritičnom trenutku? Poljski komentatori baš i ne upiru prstom, ali sasvim nedvosmisleno tvrde da je Izdebskog u Ministarstvo zdravlja doveo šef obaveštajne službe Pjotr Kravčik. Pa, možda ne sam, ali svakako sa pristankom.
Istovremeno, Kravčik je kritikovan uglavnom zbog činjenice da je „nedovoljno proverio“ Izdebskog. Kao, u toj situaciji, bilo koja sredstva su bila dobra, a ako treba da kupite medicinsku opremu ilegalnim kanalima koji su povezani sa obaveštajnim službama, neka bude tako. Da je Izdebski ispunio nalog, a da nije nestao sa novcem, ne bi bilo skandala. Možda bi neko dobio orden za borbu protiv pandemije. A korupciju niko ne bi ni nagovestio.
Ali, ili su Izdebskog ubili Albanci, ili je u starosti planirao nešto neobično, ali se, pri tome, uspešna obaveštajna operacija pretvorila u višemilionsku prevaru. Te sada, posle prebrze kremacije Izdebskog tela i uz neobično pasivno ponašanje tužilaštva, počele su da se množe apsolutno fantastične verzije. Izdebskog nazivaju „žrtvenim jarcem“, koji je uklonjen kako bi ga sprečili da svedoči protiv članova poljske vlade i samog Kravčika. S druge strane, neki veruju da je Izdebski živ i zdrav, a Albanci su, kažu, dali lažne DNK uzorke. Nije ni čudo što članovi porodice nisu bili prisutni prilikom identifikacije.
Šef obaveštajne službe u ostavci Petr Kravčik (zvanično, ostavka je zbog „ličnih razloga“) smatran je velikimprofesionalcem. On je orijentalista, govori persijski i ruski, a radio je u Teheranu, Kabulu i Iraku. Njegov „previd” može se objasniti preteranim poverenjem u one koji su mu preporučili Izdebskog. S druge strane, vreme je bilo bitan faktor, sve se rešavalo na brzinu u atmosferi histerije. Ali kao rezultat toga, poljska država je izgubila mnogo novca, a da ne govorimo o gubicima ugleda. I još uvek nije jasno kako cela ova priča može da se završi, iako tužilaštvo ne pokazuje želju da nešto istraži. I to se takođe može razumeti.
S ruskog preveo Zoran Milošević
IZVOR: https://vz.ru/world/2022/8/5/1171161.html
Preuueto sa: https://naukaikultura.com/kako-je-glavnom-obavestajcu-poljske-namesten-skandal/
