Светао пример дебитантског филма Вука Ршумовића „Ничије дете“, посебном естетиком, дирљивом причом о дечаку који је веровао да је вук и снажном поетском фотографијом, успео је да на светским фестивалима од Венеције до ФЕСТА буде пропраћен бурним аплаузом публике и освоји 15 награда.
Инспирисан истинитим догађајем о дечаку кога су крајем осамдесетих година прошлог века пронашли дубоко у шуми на тромеђи Босне, Србије и Црне Горе, Ршумовић је написао и изрежирао филмску причу која говори о припадности, имену и судбини дечака који је отргнут од живота са вуковима у дивљини. Како се радња филма дешава услед распада Југославије, овај филм поставља озбиљно питање: коме припада право да одреди да дете буде смештено у дом за незбринуту децу у Београду, као и ко је тај који може да му насумично додели муслиманско име Харис Пућурица, које ће у годинама које предстоје значајно утицати на његов национални идентитет и тужну будућност?
Када је ово ничије дете коначно нашло стратеља који верује у њега, ратом захваћене босанске власти захтевају да се Харис врати назад у Босну, у којој он по повратку нема где да оде, па лутајући бесциљно наилази на групу војника која му даје пушку и одводи са собом у рат. Суочен са свим грозотама које је тај одлазак донео, то дивље дете које је успело да постане човек, доноси своју прву самосталну одлуку у животу: напустиће то непотребно људско лудило и вратити се у планину међу вукове, где изгледа једино припада.
Како је одрастао са вуковима и веровао да је и сам вук, његова дивља природа смештена у цивилизацију се у новонасталим околностима не сналази лако. Ипак, овај дечак „је успео да од животиње постане човек у тренутку када се свет око њега креће у супротном смеру“, наведено је у образложењу жирија фестивала ГоЕаст у Визбадену на коме је недавно освојио још једну Награду за најбољи филм.
Значајан квалитет филму даје сценаристичко редитељски приступ Ршумовића, који људској драми са политичком конотацијом није додао сензационализам, већ је причу водио вешто постављајући питање припадности имену које носимо, што представља тему која нам је свима блиска.
Изузетно тешку улогу дечака који је веровао да је вук, задивљујуће природно игра Денис Мурић, ученик трећег разреда Гимназије у Косовској Митровици. За улогу се није спремао, пошто је на кастинг за филм отишао само да би бодрио друга који се пријавио, а онда су позвали и дечаке из публике да ураде глумачке задатке и покажу колико су креативни. Таленат овог дечака публика је наградила ватреним аплаузом на свих 27. светских фестивала на којима је филм приказан, а добитник је и: Специјалне награде за заштиту деце у Абу Дабију на филмском фестивалу (Цхилд Протецтион Специал Ментион Аwард), као и Награде за најбољег домаћег глумца на овогодишњем ФЕСТ-у.
Мурић, коме је ово искуство, донело још једну сјајну улогу на филму (изврстан је и у филму „Енклава”), данас машта о томе да постане професионалан глумац и упише Факултет драмских уметности у Београду.
Реализован у продукцији Мирослава Могоровића из куће Арт & Попцорн из Београда, филм „Ничије дете“ је добитник 15 награда, почевши од светске премијере на 71. Венецији где је освојио награду публике, преко учешћа на 43. ФЕСТ-у где је стекао статус „Победника” као најбољи филм домаћег такмичарског програма, ФИПРЕСЦИ за најбољи филм, ФЕДОРА за најбољи сценарио, Палм Спрингс – Награда Нови гласови – нове визије, Кастелинарија – Награда за квалитет живота, Тарагона – Награда публике, МЕДЕФ – Најбољи филм, па до недавно завршеног фестивала ГоЕаст у Визбадену на коме је поново освојио Награду за најбољи филм.
Огроман допринос овим наградама је дала изузетно поетска фотографија Дамјана Радовановића, коме је ово такође дебитантски филм и наравно врсна глумачка подела. Поред Мурића, у филму играју деца Павле Чемерикић и Исидора Јанковић, којима снажну подршку дају глумци: Милош Тимотијевић, Тихомир Станић, Борка Томовић, Горан Шушљик, Зинаида Дедакин, Бранка Шелић, Михаило Лаптошевић, Драгиња Вогањац, Марија Опсеница, Љуба Тодоровић и Бора Ненић.
Извор: media.rs
