Piše: M.K. Badrakumar
Bauk Armagedona se često spominjao tokom dvogodišnjeg rata u Ukrajini, toliko često da je ukazivanje na ovaj scenario u nedavnom obraćanju naciji ruskog predsednika Vladimira Putina delovalo poznato. Tu leži opasnost pogrešne procene zapadnih posmatrača da je Putin onaj dečak iz bajke koji je lažno upozoravao na opasnost od vuka.
Tri stvari se moraju istaći na početku:
- Putin je bio neposredan i otvoren u svom obraćanju. On je unapred upozorio kako ima obavezu da odgovori nuklearnim kapacitetima ukoliko je ruska državnost ugrožena. Izbegavajući insinuacije ili mračne nagoveštaje, Putin je dao izjavu od epohalnog značaja.
- Putin se obraćao Federalnoj skupštini pred kremom ruske elite i uveravao je čitavu naciju da zemlja može da bude dovedena u poziciju da vodi nuklearni rat za sopstveni opstanak.
- Trebalo bi imati u vidu specifičan kontekst – koji su ubrzali bezumni, ishitreni zapadni državnici koji očajnički žele da spreče nadolazeći poraz u ratu – nakon što su ga u prvom redu sami započeli, iskazanom namerom da unište rusku ekonomiju, a zatim izazovu društvenu i političku nestabilnost koje bi dovele do promene vlasti u Kremlju.
Kredibilnost Zapada
U stvarnosti, najava američkog ministra odbrane Lojda Ostina u kongresnom saslušanju u Vašingtonu da će „NATO biti u sukobu sa Rusijom” ukoliko Ukrajina bude poražena je manifestacija usuda u kojem se našla Bajdenova administracija, pošto je dovela Evropu na ivicu katastrofalnog poraza u Ukrajini. Ovakav poraz izaziva ozbiljnu neizvesnost u pogledu evropskog ekonomskog oporavka i deindustrijalizacije zbog povratnih sankcija Rusiji.
Jednostavno rečeno, ono što je Ostin saopštio jeste da ukoliko Ukrajina izgubi – NATO će morati da se bori protiv Rusije, pošto će u suprotnom buduća kredibilnost zapadnog sistema savezništava biti ugrožena. On je pozvao Evropu da se okupi zbog kontinentalnog rata.
Ono što je francuski predsednik Emanuel Makron naznačio prošle nedelje, kada je izazvao burne reakcije ukazivanjem da je otvorena mogućnost za slanje kopnenih snaga u pomoć Kijevu, je takođe bila artikulacija istog mentalnog sklopa. Makronovim rečima: „Danas ne postoji konsenzus da se zvanično pošalju kopnene snage ali… ništa nije isključeno. Učinećemo sve što je potrebno da osiguramo da Rusija ne pobedi u ovom ratu. Poraz Rusije je nužan za bezbednost i stabilnost Evrope”.
Makron je govorio nakon samita 20 evropskih država u Parizu gde je u „poverljivom dokumentu” o kojem se raspravljalo naznačena mogućnost „da brojne države članice NATO i EU razmatraju slanje kopnenih snaga u Ukrajinu na bilateralnoj osnovi”, prema rečima slovačkog premijera Roberta Fica.
Fico je rekao da od dokumenta „prolaze žmarci niz leđa” pošto ukazuje „da brojne države članice NATO i Evropske unije razmatraju slanje trupa u Ukrajinu na bilateralnoj osnovi”. Ficoovo otkriće ne bi trebalo da je iznenađenje za Moskvu – koja je objavila transkript poverljivog razgovora između dvojice nemačkih generala – koji je vođen 19. februara.
Nemački generali raspravljali su o scenariju potencijalnog napada na Krimski most raketama tipa „Taurus” i mogućem borbenom raspoređivanju u Ukrajini, pobijajući time sva javna poricanja umešanosti nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Sasvim prikladno, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov označio je transkript kao „zapanjujuće otkriće”. Zanimljivo, transkript je otkrio da su američki i britanski vojnici već raspoređeni u Ukrajini – nešto za šta ih je Moskva optuživala već mesecima – ali i brojne druge detalje.
Ovo je trenutak istine za Rusiju. Nakon što je naučila da se nosi sa sve naprednijim naoružanjem koje je isporučivano Ukrajini, koje sada obuhvata protivvazduhoplovne sisteme Patriot i borbene avione F-16, nakon što je uzaludno signalizirano da će se svaki napad na Krim ili bilo koji napad na rusku teritoriju smatrati crvenom linijom, te nakon što je oprezno zaobiđeno pitanje učešća SAD i Velike Britanije u prenošenju rata na rusku teritoriju – Makronova prošlonedeljna ratoborna izjava je bila poslovična kap koja je prelila kremaljsku čašu. Ona nagoveštava borbeno raspoređivanje, ubijanje ruskih vojnika i osvajanje teritorije za račun Kijeva od strane zapadnjaka.
Putinovo upozorenje
U svom govoru u četvrtak, koji je gotovo u potpunosti bio posvećen divovskim ambicijama i budućim planovima povodom društvenih i ekonomskih pitanja u „novoj normalnosti” – koju je Rusija postigla čak i pod uslovima zapadnih sankcija – Putin je izneo upozorenje celom Zapadu potežući temu nuklearnog oružja.
Naglasio je da će bilo koje (dalje) prelaženje preko nepisanih temeljnih pravila biti neprihvatljivo. Dok SAD i NATO saveznici obezbeđuju vojnu pomoć Ukrajini ali ne napadaju rusku teritoriju i nisu direktno uključeni u borbu, Rusija će, naglasio je, biti samoograničena na korišćenje konvencionalnog naoružanja. Suština Putinovih navoda leži u njegovom odbijanju da prihvati egzistencijalno nepovoljnu rusku sudbinu kakvu joj je odredio Zapad. Nije teško razumeti razmišljanje koje stoji u osnovi ovih navoda.
Jednostavno rečeno, Rusija neće dozvoliti bilo kakav pokušaj SAD i njihovih saveznika da preoblikuju situaciju na terenu utičući na liniju fronta vojnim osobljem NATO-a, kojem na raspolaganju stoji napredno naoružanje i kapaciteti za satelitsku komunikaciju i izviđanje. Putin je snažno prebacio loptu na protivnički deo terena namećući da se oni opredele da li će NATO rizikovati nuklearni sukob, što naravno nije ruski izbor.
Kontekst u kojem se ovo odigrava jasno je naznačio lider jedne od zemalja NATO, mađarski premijer Viktor Orban. Obraćajući se na forumu najviših diplomata u Antaliji, istakao je da „Evropljani, zajedno sa Ukrajincima, gube rat i nemaju pojma kako da pronađu izlaz iz ove situacije”.
Izazivanje rata
Orban je izjavio: „Mi, Evropljani, sada smo u teškoj situaciji”, dodajući da evropske države gledaju na rat u Ukrajini „kao na njihov sopstveni rat” i da su sa zakašnjenjem shvatili da vreme ne radi za Ukrajinu. „Vreme radi za Rusiju. To je razlog zbog kojeg je nužno smesta prekinuti neprijateljstva”.
Prema njegovim rečima: „Ukoliko mislite da je to vaš rat – ali je neprijatelj snažniji od vas i ima prednost na bojnom polju – u tom slučaju, vi ste u gubitničkom taboru i neće biti lako ni jednostavno da pronađete izlaz iz te situacije. Sada, mi Evropljani, zajedno sa Ukrajincima, gubimo rat i nemamo pojma kako da pronađemo izlaz iz ove situacije, izlaz iz ovog sukoba. To je veoma ozbiljan problem”.
Ovo je suština stvari. U datim okolnostima, osnovna stvar jeste da bi moglo biti katastrofalno nemarno ukoliko zapadni lideri i javno mnjenje u potpunosti ne pojme pun značaj Putinovog oštrog upozorenja da Moskva misli ono što je rekla – da će svako raspoređivanje zapadnih borbenih snaga u Ukrajini, koje bi izvele zemlje NATO pakta, smatrati činom rata.
Budimo sigurni da ukoliko se Rusija suoči sa rizikom vojnog poraza u Ukrajini, koje bi joj nanele NATO snage raspoređene na borbenoj dužnosti, i ukoliko oblasti Donbasa i Novorusije budu u opasnosti da iznova budu pokorene, to će ugroziti stabilnosti i integritet ruske državnosti – i dovesti u pitanje legitimitet samog vođstva Kremlja – a tada bi pitanje upotrebe nuklearnog oružja moglo otvoreno da se postavi.
Da bi istakao poentu, Putin je skrenuo pažnju na ruski inventar nuklearnog oružja, koji ukazuje na njenu nuklearnu superiornost, kojoj SAD ne mogu parirati. Potom je dodatno obznanio neke izuzetno poverljive informacije: „Nastojanja da se razvije nekoliko novih oružanih sistema se nastavljaju, i očekujemo da dobijemo još vesti o dostignućima naših istraživača i proizvođača oružja”.
Prevod: Miloš Milojević/Novi Standard
Preuzteto sa: https://www.intermagazin.rs/hoce-li-zapad-cuti-putinovo-upozorenje/
