Пише: Бранко Драгаш
Грађански Мирни Отпор. То нам је само преостало. Улица. Демонстрације. Против издајничке политике режима, против политичког олоша, против генетски модификоване хране, против загађивања из ваздуха, против намерног тровања наших грађана, против економских убица, тајкуна, против сиромаштва, безнађа, очаја и апатије. Шта је алтернатива? Грађани Србије и расејања који се никада нису бавили политиком. Увођење ДДД – дигиталне директне демократије.
Онај који не разуме нека пажљиво и полако чита шта сам писао.Ја ту уопште нисам важан. Покренуо сам само једну политичку идеју која је остварљива и која се полако појављује у свету. Избори у Италији су показали да је могуће направити нешто ново. То ново не значи и да је добро. Мора да постоји процес за сазревање једне идеје. Зато сам упоран у настојању да из политике избацимо плаћене политичаре. Они који ми кажу да сам утописта, греше. Не виде шта се дешава око њих. Успавали су се и не прате друштвене покрете у свету. Налазимо се пред планетарним социјалним цунамијем. Представничка демократије, парламентаризам и корпоративни фашизам су уништили’ саму демократију. Уништена је републиканска идеја слободе, братства и једнакости. Управо сада је прави тренутак за политички ГМО.
Створиле су се историјске прилике за то. Друштвена ситуација је усијана, прети избијање пожара сваког трена. Због тога, позивам грађане на мирне демонстрације и протесте на улици. То је једини начин да се са улице подигне једна нова енергија за мењање окошталог и банкротираног политичког система. Грађани морају сами да се изборе за себе. Цитираћу оснивача америчке независности државника Томаса Џеферсона који у Декларацији о независности пише:
„…Сви су људи рођени као равноправни.Њихов творац им је свима подарио одређена лична права у које спадају : живот, слобода и тежња ка срећи, власт треба људима да осигура остварење тих права, при чему она морају бити заснована на сагласности народа.Када се власт јавља као сметња за постизање тих виших циљева, народ има право да измени форму власти и чак и даје уништи и на њено место постави нову власт која ће гарантовати сигурност и благостање народа…”.
Режим у Србији није испунио ништа од својих предизборних обећања. Режим се јавља као сметња за постизање виших циљева народа.Зато морамо на улице. То сам најавио уочи прошлогодишњих избора. Курта и Мурта су се нагодили. Једини начин да их сменимо и заменимо новом политичком идејом је да отпочне грађански мирни отпор ГМО. Отпор за спас Србије, народа, грађана и наше будућности.
ЛАЖЉИВЦИ -Неверни Тома и Мали Слоба су разговарали у Бриселу са Тачијем. Изашли су са састанка и дали две различите изјаве. Потпуно супротне. Неверни Тома тврди да је оптимиста и да све иде добро,, јер је Приштина пристала на наше услове. Змија Тачи је у скупштини Косова назвао нашег председника лажовом и изговорио је низ општих увреда на наш рачун. Након тога јавио се Мали Слоба и саопштио да се ништа нису договорили. Страшно! Потом су организовали конференцију за штампу и пред читавом јавности саопштили две радикално супротстављене изјаве .Клиберили се пред камерама и обавештавају Скупштину о чему преговарају, нити усаглашавају међусобне ставове. Шта очекујем од ових преговора? Исто што и ви. Режим ће продати Космет. Зато су и доведени на власт. И зато морамо да их срушимо у протестима ГМО на улицама свих градова Србије. Лажљивци нам не требају. Не треба нам ни њихова лажљива политика. Требају нам државници који ћ е Змији стати ногом за врат.
БУЏЕТ – Пропаст свих државних институција види се на сваком месту. Тако је Фискални савет, званични државни орган, изашао са драстичним подацима да се за два месеца 2013 буџетски дефицит повећава, да је достигао 35 милијарди динара, да су изгледи да буде скоро дупло већи него што је економски убица Динкић предвидео, да се обећава 160 милиона евра из буџета за покретање производње у железари у Сме-дереву, на тај начин ће се потрошити тај новац пореских обвезника и железара ће поново стати, јер тако она не може да се ‘ покрене, а 5.200 радника ће за неколико месеци поново остати без посла, само ће губици бити још већи, Фискални савет је забринут за судбину државних фмансија и наговештава банкрот о коме већ пет година пишем. Економски убица Динкић истога дана изађе и каже да то није ништа тачно, буџет је у плусу 3 милијарде динара и све иде како је планирао. Прочитао сам материјал Фискалног савета и мислим да је коректно урађен.Међутим, ни то њихово добро плаћено писаније ништа не вреди.Наркомани на власти настављају да нас задужују и уништавају. Убацивање субвенционисаних 160 милиона евра у железару је давање гас возу који јури низ страну у провалију. Мора да дође до слома. То је сигурно. Слом следи.
ФОРУМ – Аца Сила је одбио да иде на скијање на Копаоник и да разговара о реиндустријализацији. Рекао је – нећу да разговарам са криминалцима. Браво, Ацо! Силна изјава! На Копаонику су у првим редовима седели они који су опљачкали кроз приватизацију привреду Србије. Можете их све одмах похапсити и нећете погрешити. Тајкуни, министри, економски саветници, професори из управних одбора, уредници медија који су спиновали пљачку и величали криминалце, читава бандитска група која нас је опљачкала по закону. Њихово хапшење није спорно, али мора да следи и закон о конфискацији имовине.То је једина казна коју они разумеју.Таквог закона још нема. Зато не верајем овој власти. Селективна хапшења,одсуство институционалног оквира, рађање култа једног човека, који се преко ноћи преобратио, све је то доказ да се криминал и корупција не могу тако сузбијати.Тражимо промену система који ће трајно искоренити криминал.
ЛШИНАРИ – Обележавање десетогодишњице страдања Зорана Ђ инђића је било срамно. Кичерица у изведби скоројевића из пропале ДС. Криминална групација Тадић,Ђилас и Чеда , који су уништили ДС и све што је Ђинђић радио, па су одлучили да искористе ту трагедију да, уцвељени и увели, држећи пинк госпође за ручице, покушају да лешинаре и на страдању свог творца, како би се повратили у политику и наставили своје криминалне работе. Ђинђићева мајка је изјавила да су њеног сина убили његови сарадници. Слажем се са мајком. То сам одмах написао на дан стрељања. Али, моје текстове о стрељању и настрадалом нико није смео да објави. Десет година касније,шопново су створили атмосферу у којој покушава да се ствро мит о Ђинђићу.
Не’може се спиновањем макретиншких пропалица то да уради. Ђинђић није био утемељен у свом народу и народ га никада није прихватио. Предлагао сам, после трагедије, да се направи округли сто и да отворено проговоримо о политичкој улози Ђинђића. Нико није смео то да организме. Ни после десет година нико нема храбрости да отворено проговори о Ђинђићу. Милошевић и Ђинђић су историјске личности.Страдали су јер нису разумели историјске догађаје.
Били су политички дилетанти и нису имали државничке мудрости. Све њихове промашаје смо морали скупо да плаћамо. Већи прилику за успех је имао Ђинђић, али он је то брзоплето прокоцкао.Ђинђић је признао даје последње године пред стрељање почео да учи српску историју. То је било прекасно. То је требао да ради три деценије раније.Ђинђић није био ни визионар, ни реформатор, ни политички стратег. Назвао сам га Идеолог вулгарног прагматизма. Бора Чорба каже да је Ђинђић више волео паре од свог народа. Ђинђића је убила похлепа и сујета. Био је неиживљен и недорастао да води Србију. Био је неспособан за премијера, јер о привреди Србије није ништа знао. Прекомбиновао се и ушао у кобне договоре које није смео никада да прави. Растали смо се у фебруару 2001. и све сам му рекао у кабинету. Има и књига на сајту Премијер/а/ у којој се све јасно види. Нисмо је објавили јер смо га за живота јавно критиковали. Ђинђић је политичар који је највише и најбрже учио на нашој политичкој сцени. Није био догмата и мењао се према захтевима политичког тржишта. Покушали су новинари да направе ТВ дуеле између нас двојице. Није смео јавно да изађе на црту. Његови сарадници су га окружили дивљењем, аплаузом и додворавањем, док су крали на сваком месту државну имовину. Он се испрсио испред њих да те фукаре и битанге заштити. Крајем 2002. схватио је грешку. Реформе су пропале у старту. Погрешан неолиберални концепт и погрешни људи у том концепту су довели земљу до банкрота. Драстично му је падала популарност. Упропастио је искрену октобарску енергију народа. Спремале су се демонстрације против његове политике. Сви економски показатељи су били катастрофални. Свња су се, нажалост, обистинила.
Ђинђић је одлучио да направи заокрет. Била је то велика и храбра одлука. Дуго сам га познавао и знам да га није задовољавала политичка жабокречина. Правио је велике грешке, али је брзо прихватао боља решења.Његов најављени заокрет је угрозио тајкуне, криминалце и политички олош око њега. Његов национални заокрет је угрозио невладине плаћенике који раде за стране обавештајне службе и за интересе страних корпорација. Свима њима је одговарало да се ништа не мења. Ђинђић на то није пристајао. Када је коначно одлучио да се врати на позиције о којима смо договоре правили пре рушења Милошевића, клошари и бандити су га извели на стрељање.
Стрељан је јер им је сметао. Свима који су били угрожени тим његовим наглим заокретом. Све после тога је била фарса. Позоришна представа за уплашени народ. Малограђани и снобови су глумили уцвељеност, док је трајала највећа пљачка у историји Србије. Носиоци ковчега су га сахранили да буду сигурни да су га се ослободили. Ако су га поштовали и волели, како данас истичу, зашто га нису одбранили? Зашто нису стали испред њега? Зашто га нису повукли за рукав? Зашто му нису рекли да не срља? Зашто су ћутали? Зашто су га пустили да сам остане на нишану криминалаца? Зашто су га продали? Медијски су оптужили све нас који смо га јавно критиковали и опомињали да не иде тим опасним путем. Медијски су сатанизовали оне који су политички профитирали из убиства Ђинђића. А ко је политички профитирао? Па, они. Његови најближи сарадници, које је он хтео да отера. Био је потпуно разочаран и хтео је све њих да промени. Касно је схватио моје речи да се окружио незналицама, пропалицама и криминалним скотовима.То је политичког позадина Ђинђићевог убиства. Све остало је историја.
Оставимо историју историчарима. Ми, саременици Ђинђића, треба да изнесемо своја гледишта. Обећао сам да ћу написати књигу о Ђинђићу и молим за стрпљење. Данас је најважније да отворено разговарамо о тој трагедији. Убиство премијера Србије је злочин. Убити младог човека, сина,оца,мужа и пријатеља је дивљаштво. Лешинарити над тим злочином, да би се добили политички поени и да би се вратили у политичку игра, подлост је и безобразлук и све што се дешавало тог дана. И специјалне телевизијске емисије су биле кичерица. Ђинђић је волео изазове. Није се мирио са постојећим стањем. Његова прерана смрт нас обавезује да отворено говоримо о свему. Нема митова. Нема табу тема. То је једини начин да друштво оздрави. То је једини начин да се трагедија више никада не понови.
Извор: www.magazin-tabloid.com
