Заставе САД и Европске уније (Фото: Francois Lenoir / Reuters)
Аутор: Драгослав Дедовић
Брисел и Вашингтон желе да прогурају то што виде као компромис: Србија фактички признаје Косово, а Косово одобрава „својим“ Србима аутономију. Тај приступ, међутим, има слабости, пише швајцарски „Noje cirher cajtung“. У швајцарском дневном листу Noje cirher cajtung цајтунг добар познавалац прилика у Србији и бивши дописник тог листа из Београда Андреас Ернст потписује текст под називом „ЕУ у вези са Косовом поставља делимични ултиматум Србији“.
„Србија има историјска искуства са ултиматумима. Аустроугарска је 1914, после атентата у Сарајеву, захтевала да Београд дозволи њеним истражним органима да уђу у земљу.
А 1999. су западне силе захтевале од Србије да НАТО преузме контролу Косова. Оба пута је Београд одбио и оба пута је уследио напад. Можда то објашњава жестоку јавну реакцију на телевизијско обраћање председника Александра Вучића почетком недеље у којем је речено да му је ’велика петорка’ поставила ултиматум у вези са косовским питањем.“
Цели или половични ултиматум?
Аутор потом наводи познате ствари: Вучић је рекао да би одбијање предлога петорице довело до политичких и економских санкција, заустављања приступних преговора са ЕУ и повлачење европских инвестиција из Србије.
„Толико о Вучићевом тумачењу. Постојање таквог ултиматума демантовао је француски амбасадор у Београду, као и његове немачке колеге. Дипломате су рекле да не желе никога да уцени или изложе санкцијама.“ Аутор наводи да дипломате тврде како само желе да помогну Београду и Приштини да нађу излаз из тешке ситуације. Али наводи и њихов став: ако се та шанса пропусти, биће последица.
„Дакле, пола ултиматума?“, поставља Андреас Ернст иронично питање.
Фактичко, али не и правно признање
У наставку текста аутор се бави предлогом који је настао на основу регулисања односа две Немачке из 1972, а на столу је већ десет година. По њему обе стране признају постојање оне друге, имају економску и политичку комуникацију, али немају дипломатске односе. „Ради се о фактичком, али не и правном међусобном признању“, пише швајцарски лист и подсећа да је за Косово најважнија одредба да Београд неће стварати препреке за учлањење у међународне организације. „Чланство у Уједињеним нацијама и Савету Европе био би за Косово важан корак у заокруживању такозваног спољног стварања државности.“
„Noje cirher cajtungг“ позабавио се у тексту и другим аспектима Вучићевог телевизијског обраћања: рату у Украјини, економским односима са Немачком од којих зависе десетине хиљада радних места.
„Фрагментизована опозиција се неће одазвати његовом позиву да земља покаже јединство. Она Вучића оптужује за повиновање ултиматуму и издају земље. Чак гунђају и у његовој странци. Али, нико се не усуђује да се отворено супротстави надмоћном председнику.“
„Прикљештен“ и Курти
У својој анализи аутор се потом посветио и Аљбину Куртију: „Прикљештен је и Вучићев контрахент, косовски премијер Аљбин Курти. Док ЕУ обрађује Београд, за Косово су задужени Американци. Пошто Курти стриктно одбија да дозволи формирање делимично аутономног савеза српских општина на Косову, америчка амбасада преузела је ствар у своје руке и започела консултације са партијама и невладиним организацијама.“
„За Куртија, који се види као антиколонијални борац за ослобођење, најпре од Србије, а потом и од протектората Уједињених нација, то је невероватна провокација: представници једне суперсиле директно се мешају у надлежности владе. Међутим, отворен отпор Американцима он себи не може да приушти. Америка је на Косову популарна и сматрају је гарантом постојања државе.“
На крају аутор изводи закључак да је притисак на Београд и Приштину резултат намере да се у временима конфронтације са Русијом по сваку цену жели да се избегне дестабилизација Балкана:
„Брисел и Вашингтон желе да уједињеним снагама прогурају то што виде као компромис: Србија фактички признаје Косово, а Косово одобрава ’својим’ Србима аутономију.
Тај приступ, међутим, има слабости. Из српске перспективе то није компромис – напослетку, јасно је да би после фактичког признања морало да уследи и правно, то је смисао плана. Још важније: Запад додуше има велики потенцијал санкција које може да употреби против Београда и Приштине, али са друге стране нема никаквог подстрека који би понудио као награду за лепо понашање. Оно што је раније функционисало, обећање чланства у Европској унији, постало је неуверљиво. Србија и Косово знају да су препреке за приступање Унији несавладиве. Још једном се показује да су Европској унији, ако жели да стратешки успешно делује, потребне нове форме интеграције проблематичних држава.“
Извор: DW
Преузето са: https://zurnal.me/eu-obradjuje-beograd-za-kosovo-su-zaduzeni-amerikanci/
