Došli smo do dokaza da su tokom leta 2022. godine ukrajinske snage koristile i koriste NATO bojeve granate kalibra 155mm, koje su standarizovane u zemljama članica NATO – kaže dr Ivan Kopilj
Krvava je Gorlovska nedelja!
Ivan Kopilj je dr Međunarodnog prava i novinar. Rukovodilac je Specijalnog projekta „Verum“ u Donjeckoj Narodnoj Republici. Njihov zadatak je da predoče istinu Međunarodnoj zajednici i da dokažu šta se zaista dešava u stradalnom Donjecku i DNR. Dr Kipolj govori o neprekidnoj borbi njegovog tima da se svetskoj javnosti ukaže argumentima, događajima, statistikom, fotografijama – na genocid koji se godinama sistematski sprovodi nad ruskom narodom u Donjecku od strane ukrajinske vojske i NATO-a.
-Mesecima sprovodimo istrage svih granatiranja, objavljujemo snimke, intervjuišemo nastradale, pomaženo stranim novinarima da bezbedno organizuju svoj rad, ovde, u stradalnim Donjecku. Takođe, aktivno podržavamo rad projekta televizijskog kanala „Zvezda“ koji se zove „Živi smo“, sa ciljem da povežemo stradale ljude, koji su izgubili u ratu svoje bližnje i ako je potrebno, pomažemo da se organizuje evakuacija.
Projekat je pokrenut u aprilu 2022. godine, kada je naša vojska počela da ulazi u Mariupolj. Imamo puno posla. Prilikom svakog odlazaka na teren pomožemo evakuaciju stradalnih ljudi, transport bolesnika, pronalazimo rodbinu i naravno pričamo sa tim ljudima: prikupljamo dokaze zločina, mučenja… U blizini grada Lisičanska, u neposrednoj blizini pozicija ukrajinske vojske, pronašli smo beživotno telo čoveka, bio je vezan i zverski izrešetan mecima u glavu. Mnogo je takvih primera.
Pored toga da prikupljamo informacie, trudimo se da to dopre do svesti međunarodne zajednice. Bar jednom mesečno učestvujemo na nekoj međunarodnoj konferenciji, naravno, u onlajn formatu. Na primer, učestvovao sam 6. i 7. decembra u konferenciji koja se zvala „Povratak fašizma u 21. veku, šta možemo da učinimo da bi to sprečili?“ Organizator konferencije je bila novinarka Dragana Trifković. Učestvovao sam nedavno na konferenciji u Ženevi, gde smo pokušali da predočimo činjenice o zločinima nad ruskom narodom u Donjeckoj Narodnoj Republici od strane ukrajinske vojske.
Da li učešće na takvim konferencijama daje očekivane rezultate?
Nažalost, ne uvek. Informacije koje prenosimo ne izazivaju uvek interesovanje inostranih kolega. Međutim, poslednja konferencija na kojoj sam učestvovao izazvala je interesovanje od strane inostranih kolega, a vezano je za korišćenje mina „Lepestok“ protiv civilnog stanovništva Donjecke Narodne Republike.
Moram da konstatujem da od početka Specijalne vojne operacije interes zapadnih eksperata vezano za izveštavanje sa naših prostora je značajno opao i prikazivanje svih događaja od strane zapadnih medija je jednostrano. Zapad i njihovi mediji funkcionišu onako, kako to odgovara njihovim gazdama. Ali nas ta činjenica ne obeshrabruje, mi shvatamo da je to proces koji će trajati dugo. Sećam se kako su nas međunarodne institucije bukvalno odbijale 2014. godine!! Sada se situacija, donekle, menja.
Vaš posao je dokazivanje ratnih zločina u DNR od strane ukrajinske vojske. Da li ste zadovoljni kako to napreduje?
Pre početka SVO radio sam u okviru Specijalne komisije za prikupljanje dokaza, a zatim u okviru organizacije „Pravedna zaštita“, koja radi do današnjeg dana i prikuplja primarne informacije, informacije sa terena, sa lica mesta. Sa stratišta! Kasnije sam shvatio da je od izuzetnog značaja analiza takvih podataka. Upravo ono čime se sada bavi naša ekipa stručnjaka. Teško je reći da smo zadovoljni, mi valjano radimo svoj posao, ali nam je bolan svaki stradalni događaj, tragični podaci,u Donjecku u ginu nevini ljudi, žene, deca…
Da li možete da se setite najmonstruoznijih događaja?
To su, pre svega, događaji u kojima su deca žrtve. Teško mi je da o tome govorim. Pitam se ponekad, da li ti zločinci imaju svoju decu, ili im više ništa nije sveto? Strašan je utisak ostavio na mene događaj iz sela Rozavka u okolini Jasinovate. Nakon prvog Referenduma koji je bio organizovan u Donjeckoj Narodnoj Republici ubijani su ljudi. U to selo su ušle vojne jedinice ukrajinskih nacista. Odjednom su u selu počeli da nestaju stanovnici koji su bili povezani sa organizacijom Referenduma. Prvo je nestalo petoro ljudi, a nakon nekog vremena još četvoricu Rusa našli su izamaskrirane. Neki od tih jadnih naših sunarodnika su nađeni mrtvi u obližnjem kanalu, vezanih ruku, sa tragovima zverskih mučenja. Broj ubijenih se uvećavao. Najstrašniji slučaj je ispovest majke jednog od ubijenih. Prema njenom svedočenju, njenog sina su oteli pripadnici ukrajinskih nacionalističkih odreda, mučili su ga i na kraju streljali. Leš mladog čoveka su bacili u podrum seoske zadruge. Pošto su se meštani plašili, majka je sama sišla u podrum i iznela telo ubijenog sina. O ovom slučaju sam direktno obavestio pripadnike Ujedinjenih nacija i strane novinare. Istraga o ovom slučaju nikad nije pokrenuta. Ovo selo je i danas pod kontrolom oružanih snaga Ukrajine koji prikrivaju sve svoje zločine, pa i ovaj. Postoji jedan veoma potresan slučaj. O tom stravičnom zločinu ukrajinske vojske zna ceo svet, svima je pozna jeziv prizor – do pola raznete majke, koja u naručju drži ubijenu devojčicu. Tu smo uspeli da dokažemo. U pitanju je organizovano ubijanje civilnog stanovništva od strane ukrajinskih oružanih snaga. To je slučaj planskog granatiranja gradića Gorlovke, sistemima grad Ukrajinskih oružanih snaga. Taj strašni događaj poznat je još po imenu Gorlovska madona, koji se desio 27. jula 2014. godine. Od posledica direktnog granatiranja Gorlovke, poginula je između ostalih brojnih žitelja, mlada majka i njena ćerka koju je držala u rukama (Kristina Žuk 23 godine i desetomesečna Kira Žuk). Kako je pronađena mrtva držeći u rukama svoju ćerkicu prozvana je Gorlovskom madonom. Ta slika je obišla ceo svet! Takođe je tog dana od granatiranja poginulo još 10 i ranjeno 40 mirnih žitelja Gorlovke. Majka poginule, Natalija Žuk, želela je da sazna istinu i tražila je da se pokrene odgovornost za one koji su počinili strašni zločin, ubivši njenu ćerku i unuku. Ona se neumorno obraćala zvaničnim ukrajinskim vlastima. Čak je i pisala predsedniku Ukrajine. Međutim, dobijala je samo isprazne zvanične pismene odgovore u kojima se ništa nije navodilo. Posle višemesečnih uzaludnih pokušaja u traženju istine, obratila se meni sa molbom da se pokrene istraga. Na osnovu zvaničnih izveštaja i video snimaka sa Ukrajinske nacionalne televizije u tom periodu, intervjuima sa meštanima Gorlovke i okolnih sela, koji su želeli da ostanu anonimni, utvrđen je tačan položaj sistema grad koji su taj dan ispalili rakete na mirne žitelje gradića Gorlovke. Utvrđen je i identitet pripadnika Ukrajinske vojske koji su direktno odgovorni za pomenuti zločin.
Vezano sa ovim kao i sa ostalim zločinima koji su počinjeni od strane oružanih snaga Ukrajine, kao i nacističkih vojnih formacija, ne postoji nijedan zvanični izveštaj ili istraga od strane ukrajinskih sudova. Čak u Ujedinjenim nacijama postoji izveštaj o tome da Ukrajinsko sudstvo ne obavlja svoju dužnost u skladu sa zakonom i Ustavom. Tako na primer ukrajinskim nacionalistima se sve oprašta. One koji drugačije misle, koji su Rusi, njih čeka osuda i kazna. Često iznuđuju strašnim mučenjima prisilna priznanja, što predstavlja diktaturu i zločin, pa i te jadne ljude, potom, ubijaju.
Koji je najupečatljiviji slučaj iz projekta «Živ sam»?
Svakako najsvetliji događaj se desio u okolini Mariupolja. Odmah posle strahota u Mariopulju, pošli smo da tražimo preživele. U blizini luke u Mariupolju naišli smo na kuću koja je bila izgorela. U podrumu smo pronašli troje starih ljudi koji su preživeli. Dve starice i jednog starca. Oni su se družili celog života, pa tako su ostali zajedno i u vihoru rata.
Njihova evakuacija je bila složena, pošto su se u tom momentu u Mariupolju vodile žestoke borbe. Izvukli smo ih i zahvaljujući velikoj pomoći volontera. Nama je dragocen svaki život. Obezbedili smo da se privremeno smeste, takođe i da pronađu svoju rodbinu koja je bila evakuisana iz grada. Posle izvesnog vremena putem video snimka dobio sam, slobodno mogu reći pismo zahvalnosti, od tih starih ljudi. Te tople reči zahvalnosti i blagodaran pogled iz očiju tih ljudi nikada neću zaboraviti.
Kakve metode koristite u svom radu?
U našem radu koristimo isključivo naučne metode. Svako naše istraživanje je mali naučni rad. Na osnovu fizičkog sakupljanja dokaza (gelera, delova granata…) kao i balističkim proučavanjem, te određivanjem azimuta, tačno određujemo odakle je došao projektil, kakvog je kalibra i porekla. Na osnovu toga došli smo do dokaza da su tokom leta 2022. godine ukrajinske snage koristile i koriste NATO bojeve granate kalibra 155mm, koje su standarizovane u zemljama članica NATO i karakteristične su po širokoj bakarnoj traci, koja se nalazi u njima i osiguraču na kojem stoje oznake NATO-a, a koje se fizički mogu naći na mestu eksplozije. Takođe, ukrajinske snage koriste dalekometnu NATO artiljeriju sistema Hajmars, čije delove, kao i delove drugih granata, uredno pakujemo kao dokazni materijal sa tačnim opisom mesta padanja projektila, kao i mesta odakle su ispaljeni. Na osnovu ovih dokaza, kao i proučavanja, zajedno sa čuvenim profesorom Moisejevim napravili smo priručnik za metodiku dokazivanja vrsta i tipova granata, koje koriste ukrajinske vojne snage, kao i mesta odakle su ispaljene. Danas je to jedna od najdragocenijih priručnika koji se koristi u Zajedničkom centru za koordinaciju i kontrolu Oružanih snaga Donjecke Narodne Republike.
Da li se neko bavi dokazivanjem uništavanja pravoslavnih svetinja na teritoriji Donjecke Narodne Republike?
Bilo je pokušaja da se takvi zločini zabeleže, ali sistemskog rada, koliko ja znam, nije bilo. Imao sam priliku da vidim jednu knjigu o progonu pravoslavlja u Ukrajini, koja je bila objavljena 2015. godine. Mislim da ste me motivisali da počnemo da se bavimo i takvim pitanjima s obzirom da smo, za sada, stručni u oblasti artiljerije i artiljerijske municije. Za dokazivanje o zločinima nad sveštenicima i uništavanju pravoslavnih hramova, smatram da treba veoma ozbiljno i studiozno da se pripremimo.
ZLOČINI
Sina su joj oteli pripadnici ukrajinskih nacionalističkih odreda, mučili su ga, na kraju streljali i leš bacili u podrum zadruge. Meštani su se plašili da joj pomognu, majka je sama iznela telo sina
METODOLOGIJA
Sa profesorom Moisejevim napravili smo priručnik za metodiku dokazivanja vrsta i tipova granata, koje koriste ukrajinske vojne snage, kao i mesta odakle su ispaljene. Danas je to dragocen priručnik koji se koristi u Zajedničkom centru za koordinaciju i kontrolu Oružanih snaga Donjecke Narodne Republike.
Razgovarala Biljana Živković
Prevod Irina Jablanović
