Doprinos Slovena razvoju čovečanstva?

Sloveni pripadaju jednoj od najvećih i najznačajnijih jezičkih grupa u Evropi. Njihova istorija je zanimljiva i raznolika, ali kakav su uticaj imali na razvoj čovečanstva? Da li su ostavili autentičan trag ili su jednostavno preuzimali tuđa dostignuća?

S ruskog preveo Zoran Milošević

Što se tiče preuzimanja, treba odmah napomenuti da su svi narodi uzimali ponešto od drugih. To je normalno, a tendencija da se preuzmu dostignuća suseda je samo znak racionalnosti, jer odsustvo želje da pozajmljuju inovativne ideje obično su znak inertnosti i vodi ka zaostalosti.

Indijci su smislili decimalni sistem, Arapi su ga pozajmili, racionalno iskoristili i od njih se ovaj sistem proširio prvo u Evropi, a potom i širom sveta. I to je obrazac za sve. Kultura Slovena, kao i kulture germanskih, romanskih ili keltskih naroda, zasnivaju se na pozajmljivanju drevne i romejske (rimske) kulture. Treba, takođe, shvatiti da i Grci i Rimljani nisu počeli ispočetka.

Čisto slovenska kultura postoji najmanje oko hiljadu godina, ako ne i mnogo više. Ali onda je sve krenulo drugim putem. Sloveni ne samo da su zauzimali ogromne teritorije, već su i počeli da formiraju lokalne kulture. U isto vreme, nisu svi imali sreće, jer su južni Slaveni i deo zapadnih pali pod uticaj nemačkih država ili Osmanskog carstva. Neki su se gotovo u potpunosti asimilovali.

Poljska je izuzetno uticala na centralnu Evropu u licu Reči Paspalite. Sa državnog i kulturnog stanovišta, njen uticaj se proširio ne samo na susedne Slovene, već i na baltičke narode i susedne Nemce.

Što se tiče Istočnih Slavena, oni su u određenoj meri imali više sreće. Iako su teritorije koje su naseljavali bile manje privlačne za život, država koju su formirali je na kraju postala ogromno carstvo. Nažalost, pre ere Petra Velikog, Rusija je uticala uglavnom na svoje istočne susede.

Uticaj na Nemce ostvarivao se uglavnom u ranim fazama. U svakom slučaju, čak i danas otprilike trećina stanovnika istočne Nemačke ima prezimena sa slovenskim završecima. Iako u ruskom jeziku postoji mnogo pozajmica iz nemačkih jezika, u nemačko-slovenskom rečniku takođe ima toga u izobilju.

Nauka je imala veliki uticaj na čovečanstvo. U početnim fazama, nakon reformi Petra Velikog, Rusija nije dala gotovo ništa, samo je apsorbovala napredna dostignuća. Takođe, i Poljska nije mnogo davala, ali potom – Nikola Kopernik obrće ljudsko znanje o svemiru. Međutim, najpoznatija žena naučnik (Marija Sklodovska-Kiri) takođe je iz Poljske. Možete ovde i dodati Jana Heveliuša, koji je u sedamnaestom veku napravio prvu mapu Meseca.

Kasnije se projavila i Rusija, dajući svetu mnogo naučnika krajem XIX – sredinom XX veka. Međutim, rani Lomonosov je takođe ostavio upadljiv trag, postajući jedan od takozvanih univerzalnih genija. Zapravo od njega pa sve do Ciolkovskog, Kapicia, Koroleva i drugih protezao se čvrst niz naučnih genija.

Veliki doprinos čovečanstvu dala je slovenska književnost. Nabrajati imena književnika je naravno moguće, ali za tako nešto treba dosta vremena. Ruska literatura, koja je postala jedan od najprisutnijih fenomena u evropskoj kulturi, od najvećeg je značaja. To je u jednom trenutku čak stvorilo tzv. modu slovenskih imena na Zapadu. Međutim, Poljaci Henrik Senkievič i Stanislav Lem, kao i Čeh Karel Čapek, takođe su poznati daleko izvan granica svoje domovine.

Među vojnicima javlja se mnoštvo odličnih vojskovođa, među kojima najveći značaj imaju teorije Aleksandra Suvorova i Mihaila Tuhačevskog. Ne treba zaboraviti ni sovjetske oružare. Kalašnjikov se, u svakom slučaju, koristi širom sveta.

Doprinos slikarstvu (i uopšte vizuelnim umetnostima) kod Slovena, trebalo bi priznati, bio je skromniji. Većina naših slikara prepoznata je na Zapadu, a čak ih zovu i genijalcima. Međutim, nisu stvorili nikakve nove pravce, osim suprematizma i drugih avangardnih pojava.

Njihovi simboli bili su Kazimir Maljevič sa svojim sveprisutnim «crnim kvadratom», Kandinski, Tatlin i Šagal. Petrov-Vodkin dobio je svetska priznanja. Obično je ovde uključena i ruska ikonografija, ali svejedno, ovo je skoro kompletno pozajmljivanje vizantijskog originala.

U kinematografiji nije mnogo bolje. Međutim, poljska kinematografija dobila je svetsko priznanje. No, sovjetski crtani filmovi smatraju se jednim od najboljih.

Potpuno drugačije je na polju muzike. Ovde je spisak ogroman, počev od Šopena, Dvoržaka i Oginskog, pa završavajući sa istočnoslovenskim Čajkovskim, Rahmaninovim, Borodinom, Sviridovom, Stravinskim i mnogim drugima. Sa muzikom se «preseca» i svetski poznati ruski balet.

Sloveni su imali izuzetan uticaj na narode Sibira, Centralne Azije i krajnjeg Severa. Posredstvom njih su mnoge napredne tehnologije došle u život ovih naroda, što je ubrzalo njihov razvij. Na primer, Jakuti, koji su i pre susreta sa Rusima bili dosta napredan narod, veoma brzo su  preuzeli tekovine evropske civilizacije. Njihove nove kuće uskoro su počele skoro potpuno da liče na ruske sa pet i šest soba.

Aktivno se razvija poljoprivreda, koja lokalne narode oslobađa zavisnosti od lova, sakupljanja plodova i ribolova. Posebno treba istaći pojavu pismenosti među malim narodima na ovim prostorima i pojavu nacionalnih pisaca i pesnika.

Od velikog su značaja istočno-slovenski geografi i istraživači, čije su noge, vesla i jedra stigla do najudaljenijih mesta na svetu. Ovde treba spomenuti Mikluho-Maklaja, Beringa, Dežneva i starog dobrog Atanasija Nikitina i, verovatno, najveće putnike svih vremena, Jurija Gagarina i Alekseja Leonova, koji su prvi otišli u svemir.

Naravno, spisak nije kompletan. Ali to nije strašno. Gore je to, što u poslednje vreme skoro da nije bilo posebnih proboja. Nadamo se da ovo nije sumrak naše civilizacije, već jednostavno privremeni pad i ništa više.

IZVOR: https://zen.yandex.ru/media/eqvator/kak-slaviane-povliiali-na-mir-5e9b592b6647a20c3319182e

Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/doprinos-slovena-razvoju-covecanstva/