(Ilustracija:arhiva nauka i kultura)
Nekoliko zaključaka je jasno. Prvo, London je ozbiljno zainteresovan za podatke o strateškom potencijalu ruske ekonomije i nastoji da obnovi kontakte sa ranije poznatim ljudima iz biznisa, industrije i nauke.
Drugo, MI6 nastavlja da koristi klasične metode agenturne obaveštajne delatnosti, što ne odgovara slici moderne službe.
AUTOR: Jevgenij Krutikov
Smešno, pa čak i provokativno ponašanje jednog od službenika britanske ambasade privuklo je pažnju FSB-a – i sada taj špijun, koji je koristio diplomatski status kao pokriće, mora da napusti Rusiju. Na čemu je tačno „pao“, sa kim je pokušavao da stupi u kontakt, koje je informacije tražio – i zašto se ponašao toliko neprofesionalno?
Centar za odnose s javnošću FSB RF saopštio je da je drugi sekretar britanske ambasade u Moskvi Janse van Rensburg Albertus Džerardus lišen akreditacije i da mu je naloženo da napusti Rusiju u roku od dve nedelje. Kako je navedeno, FSB je tokom kontraobaveštajnog rada otkrio neprijavljeno obaveštajno prisustvo Britanije pod okriljem ambasade u Moskvi. Utvrđeno je da je diplomata prilikom dobijanja dozvole za ulazak u RF namerno naveo netačne podatke, čime je prekršio rusko zakonodavstvo. Pored toga, FSB je uočio znake da je Rensburg sprovodio obaveštajno-subverzivne aktivnosti koje ugrožavaju bezbednost Rusije.
COS FSB je objavio obimne video-materijale spoljnog nadzora. Na njima se, između ostalog, vidi kako se diplomata skija u blizini objekta Ministarstva odbrane RF sa posebnim režimom. Takođe je primećen kako šeta pored nekih garaža zajedno sa prvim sekretarom političkog odeljenja britanske ambasade Tabasum Rašid.
I sama Rašid je već duže vreme bila u fokusu ruske kontraobaveštajne službe. Prema dokumentima, ona je supruga Majkla Skinera – jednog od dvojice britanskih špijuna proteranih iz Moskve u leto 2025. godine. Rašid je ostala.
Usamljeni van Rensburg često se u slobodno vreme pojavljivao zajedno sa Tabasum Rašid, što je samo po sebi delovalo prilično neobično. A osnovno pravilo ponašanja obaveštajca u neprijateljskom okruženju jeste da izgleda što prirodnije i da vodi život koji odgovara njegovom diplomatskom pokriću. Ovakva „porodična“ saradnja supružnika pripadnika MI6 beležena je još od sovjetskih vremena. Dakle, ništa novo – što je samo po sebi takođe upadljivo.
U poslednje dve godine iz Rusije je proterano 16 britanskih diplomata čija je delatnost bila nespojiva sa diplomatskim statusom ili su pri akreditaciji naveli netačne podatke. Obično se radi o tome da nisu naveli dodatnu ili specijalnu obuku koja nije direktno povezana sa diplomatijom.
Ako se pogleda zbirni „portret“ svih ranije proteranih lica iz britanske ambasade, oni su iznenađujuće slični jedni drugima.
To su spolja privlačni mladi ljudi koji odgovaraju kriterijumima „mladosti i uspeha“. Po pravilu nisu stručnjaci za Rusiju, većina ne zna ruski jezik, ali deklarativno pokazuju „interesovanje za rusku kulturu“.
Neki od njih su praktično direktno sa fakulteta došli u ambasadu u Moskvi, što deluje sumnjivo za one koji nemaju uticajne rođake ili odgovarajuće poreklo. Za London je ambasada u Moskvi važna destinacija i bez iskustva ili specifičnih znanja obično se tamo ne šalju ljudi. Ipak, otkriveni pripadnici obaveštajne službe stupali su u diplomatsku službu gotovo odmah nakon ubrzanog programa obuke državnih službenika Civil Service Fast Stream, a zatim su sinhronizovano radili u različitim državnim organima Britanije. Tako je, na primer, bilo sa porodicom Skiner–Rašid i njihovim saradnikom van Rensburgom.
Neki od otkrivenih agenata imali su očigledno specifičnu obuku. Na primer, Rašid je diplomirala na Oksfordu sa specijalizacijom iz takozvane „postkolonijalne politike“. Ranije je radila u NVO Transparency International (proglašena nepoželjnom u RF) i u predstavništvu Ministarstva odbrane Velike Britanije za odnose sa NATO-om u Estoniji. Takav biografski profil sam po sebi ukazuje na povezanost sa obaveštajnim strukturama.
Janse van Rensburg se u Moskvi ponašao toliko demonstrativno kao da ruske kontraobaveštajne službe uopšte ne postoje.
Na primer, šetati sa tuđom suprugom po snegu do kolena, pa čak i skijati u šumi uz ogradu objekta ruskog Ministarstva odbrane – zaista je neobično. Engleza rekreativca lako je zamisliti, ali skijaša koji „osvaja“ rusku divljinu – mnogo teže. Uz to, zabeleženo je i kako određuje svoju lokaciju uređajem nalik mobilnom telefonu, a zatim ga prikriveno predaje saputnici. Sve je to dokumentovano sredstvima nadzora FSB-a.
Van Rensburg se sastajao sa Rusima uključenim u zajedničke rusko-britanske ekonomske projekte. Posebno su ga zanimali ruski naučnici i biznismeni koji su se školovali u Ujedinjenom Kraljevstvu po različitim grantovskim programima, uključujući Chevening stipendiju Forin ofisa.
Prema zvaničnim podacima FSB-a, od sredine 1990-ih oko 300 Rusa je prošlo tu obuku, uz obavezu čuvanja tajnosti. Mnogi su kasnije radili u državnim organima, velikom biznisu, industriji, bankarstvu i medijima. Među njima ima uticajnih ličnosti, ali i pojedinaca sa izrazito antiruskim stavovima, uključujući inoagente i emigrante.
Pored toga, van Rensburg je komunicirao sa predstavnicima akademske i naučne zajednice u oblastima resursa, rudarstva, industrije i makroekonomskog planiranja. Posebno ga je zanimao Institut za probleme kompleksnog iskorišćavanja nedara RAN, koji se bavi strateškim razvojem osetljivih sektora ekonomije. Takođe je aktivno putovao po drugim regionima Rusije, naročito industrijskim i naučnim centrima.
U suštini, njegova delatnost svodila se na proučavanje osetljivih oblasti ruske ekonomije i industrije, važnih za vojno-industrijski kompleks i strateški potencijal. Takve informacije se uglavnom koriste za planiranje sankcija, a iz otvorenih izvora ih je teško dobiti.
Postoji, međutim, i druga verzija. Ponašanje van Rensburga i drugih službenika britanske ambasade deluje suviše neprofesionalno za obaveštajce.
Svi proterani agenti MI6 u poslednje dve godine bili su relativno mladi i bez dovoljnog operativnog iskustva za rad u Moskvi. Obično se takvo iskustvo stiče u „lakšim“ zemljama, ali ovde se pojavio čitav niz operativca koji koriste metode iz vremena Hladnog rata, slobodno se kreću po Moskvi i razgovaraju sa stručnjacima iz osetljivih oblasti.
Ranije su ovakve taktike korišćene za odvraćanje pažnje – dok kontraobaveštajna služba prati jedne, iskusniji agenti rade važnije zadatke. U tom slučaju, mladi operativci poput van Rensburga su „potrošna roba“.
Iako je i to moguće, deluje neobično, jer MI6 nema višak kadrova. Moguće su razne interpretacije – od važne dugoročne operacije do hitnosti zadatka.
Ipak, nekoliko zaključaka je jasno. Prvo, London je ozbiljno zainteresovan za podatke o strateškom potencijalu ruske ekonomije i nastoji da obnovi kontakte sa ranije poznatim ljudima iz biznisa, industrije i nauke.
Drugo, MI6 nastavlja da koristi klasične metode agenturne obaveštajne delatnosti, što ne odgovara slici moderne službe.
Kako pokazuje serija proterivanja britanskih diplomata iz Rusije, metode, taktika i način rada MI6 ostaju uglavnom nepromenjeni, bez obzira na vreme i promene u rukovodstvu.
IZVOR: https://vz.ru/society/2026/3/31/1406809.html
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/britanska-obavestajna-sluzba-salje-u-rusiju-spijune-koji-lice-jedni-na-druge/
