Više patetike i lažnih osmeha

Poseban naglasak stavljen je na razmenu obaveštajnih podataka sa saveznicima, kako bi se bolje razumeli geopolitički procesi i donosile strateške odluke.

Novoformirana služba vojne obaveštajne delatnosti treba da unapredi ovaj segment i ojača poziciju Britanije i NATO-a.

AUTOR: Leonid Savin

U martu 2026. godine Ministarstvo odbrane Britanije objavilo je zanimljiv dokument pod nazivom „Odbrambena diplomatska strategija“. On ne spada u kategoriju takozvanih belih knjiga, jer je za javni pristup objavljeno samo 30 stranica. Ostatak se, po svemu sudeći, nalazi pod oznakom tajnosti. Može se samo nagađati šta se u njemu još nalazi.

Već iz prvih reči ministra odbrane Britanije, lorda Vernona Kokera, koji je napisao predgovor, postaje jasno protiv koga je ova strategija usmerena i koju ulogu Britanija preuzima.

„U trenutku kada Evropa s pravom mora da pojača napore i ispuni bezbednosne zahteve u sopstvenom regionu, kao i suočena sa rastućom ruskom agresijom, glavni fokus naše odbrambene politike i naše odbrambene diplomatije jeste podrška našoj posvećenosti NATO-u. Neće biti britanske bezbednosti bez Evrope, niti evropske bezbednosti bez Britanije.“ Takođe se navodi da je London postao kopredsedavajući Kontakt grupe za odbranu Ukrajine zajedno sa Nemačkom – međunarodnog foruma odgovornog za snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga vojnom tehnikom. Britanija je, zajedno sa Francuskom, predvodila i „Koaliciju voljnih“.

U statističkom delu navodi se da su 2025. godine britanske vojne snage bile raspoređene u 97 zemalja, prisutne u 172 zemlje, da je održano više od 400 aktivnosti sa partnerima i da više od hiljadu ljudi učestvuje u vojno-komandnoj strukturi NATO-a.

O vojnim operacijama se ne govori, jer, kako se navodi u uvodu, „odbrambena diplomatija predstavlja način na koji koristimo sve poluge i instrumente odbrane, osim vojnih operacija, za izgradnju i održavanje međunarodnih odnosa, jačanje saveza i partnerstava, ostvarivanje globalnog uticaja i postizanje strateških rezultata u oblasti odbrane. Ona obuhvata i način na koji komuniciramo sa protivnicima ili konkurentima. Oslanja se na šire diplomatske napore vlade i nacionalne instrumente moći.“

U suštini, radi se o širokom spektru aktivnosti – od investicija u vojno-industrijski kompleks do slanja delegacija u inostranstvo. Strategija se sprovodi kroz međuresornu saradnju i izgradnju posebne kulture saradnje, kako unutar zemlje tako i van nje.

Navedeni su sledeći ciljevi:

1. Odbrana i zaštita Ujedinjenog Kraljevstva, njegovih prekomorskih i zavisnih teritorija kroz saradnju sa saveznicima i partnerima, uz jačanje kolektivne bezbednosti i borbene gotovosti. Pored Britanije, pominju se Gibraltar, Foklandska ostrva (Malvini po argentinskom nazivu), suverene baze na Kipru, kao i ostrva Voznesenje i Dijego Garsija;
2. Obuzdavanje i odbrana u evroatlantskom regionu – pre svega kroz saradnju unutar NATO-a, ali i kroz širenje bilateralnih sporazuma sa evropskim saveznicima;
3. Oblikovanje globalnog bezbednosnog okruženja – uz naglasak na NATO (što ukazuje da ovaj savez više nije isključivo severnoatlantski), kao i korišćenje odbrambene diplomatije za zaštitu interesa Britanije u prioritetnim regionima;
4. Ekonomski rast – uz isticanje povezanosti industrije i inovacija;
5. Podrška širim ciljevima vlade.

Među prioritetima je rad u okviru NATO-a, ali i značajna podrška Ukrajini. Navode se inicijative kao što su: centar mogućnosti za Ukrajinu, sporazum o industrijskoj saradnji, učešće u kontaktnoj grupi koja je 2025. prikupila 45 milijardi dolara, pomorska koalicija sa Norveškom, koalicija za dronove, upravljanje fondom međunarodne pomoći (2,6 milijardi od 15 zemalja), operacija „Interfleks“ u okviru koje je obučeno 62.000 ukrajinskih vojnika, obuka 200 pilota sa Danskom i Francuskom, kao i programi modernizacije vojnih bolnica.

Planirana je i saradnja u manjim formatima, kao što su E3 (sa Francuskom i Nemačkom), E5 (sa Francuskom, Nemačkom, Italijom i Poljskom) i Zajedničke ekspedicione snage. Van evroatlantskog regiona ističe se vazdušni borbeni program sa Italijom i Japanom.

Po regionima se navodi:
– na Bliskom istoku jačanje odnosa kroz vojno prisustvo i bezbednosne garancije;
– u Indo-Pacifiku saradnja u tehnologijama, obuci i obaveštajnom radu;
– u Africi podrška partnerima u održavanju stabilnosti i zaštiti interesa Britanije;
– u Latinskoj Americi i Karibima jačanje saradnje i vojnog prisustva.

Od izvoznih ugovora pominje se isporuka 20 lovaca „Tajfun“ Turskoj i prodaja licenci Indoneziji za izgradnju brodova.

Poseban naglasak stavljen je na razmenu obaveštajnih podataka sa saveznicima, kako bi se bolje razumeli geopolitički procesi i donosile strateške odluke. Novoformirana služba vojne obaveštajne delatnosti treba da unapredi ovaj segment i ojača poziciju Britanije i NATO-a.

Šta sve ovo može značiti za Rusiju? Prvo, pojačano delovanje Londona u vezi sa Ukrajinom. Drugo, moguću primenu spornih mera poput zaplene brodova. Treće, pokušaje uticaja u zemljama partnerima Rusije, uključujući informaciono-psihološke operacije. Četvrto, intenziviranje obaveštajnog rada usmerenog ka Rusiji i Evroazijskoj ekonomskoj uniji. I peto, nastavak neokolonijalne politike u različitim delovima sveta.

Ukratko, Britanija će nastaviti sa svojim delovanjem – možda diplomatskije, ali suština ostaje ista.

IZVOR: https://fondsk.ru/news/2026/04/11/britaniya-korrektiruet-voennuyu-strategiyu.html

Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/britanija-prilagozzdjava-vojnu-strategiju/