Stiče se utisak da u svom sukobu sa Anglosaksonicima za mesto u budućem post-kapitalističkom i post-zapadnom svetu Vatikan, kao i religiozne i sekularne snage koje iza njega stoje, pokušavaju da u evroazijsku korpu polože bar nešto svojih jaja, uz svo neprijateljstvo Vatikana prema Rusiji.
Ove tri godine, 2020, 2021 i 2022. podvukle su odmah crtu ispod nekoliko epoha različite dužine. I mi, kao da smo upali u vremenski procep – hronoklazam. U ovakvim vremenima ljudi su zbunjeni i propuštaju veoma važne momente. Svojevremeno je o takvim trenucima pisala Nadežda Mandeljštam u knjizi „Drugi“: „U periodima previranja i raspada smisao bliske prošlosti se neočekivano razjašnjava, jer još uvek nema ravnodušnosti prema budućnosti, ali je srušena argumentacija jučerašnjeg dana i laž se jasno razlikuje od istine. Treba svoditi račune kada je epoha, koja je sazrela u nedrima prošlosti i nema budućnost, potpuno potrošena, a nova još nije počela. No, ovaj momenat se gotovo uvek propušta i ljudi odlaze u budućnost, ne shvatajući prošlost“.
Postaraćemo se da ne propustimo taj trenutak i pogledamo kako u prošlost tako i u budućnost, koristeći kao uveličavajuće staklo – ovaj period, pre svega 2022. godinu – jer je ona bila veoma ispunjena – i predstavlja kulminaciju trogodišnjeg perioda. Pogledaćemo ove događaje – događaje koji su se odigrali u poslednje tri godine – upravo kao događaje. Jednom je veliki francuski istoričar Fernan Bordel rekao „događaji su prašina“. Šta je hteo da kaže? Hteo je da kaže da događaji dobijaju smisao samo ako se postave u širi kontekst. No, stvar je u tome što postoje događaji, posebno kada je reč o periodima vrlo brzih promena, koji govore sami za sebe. Ovo ne uklanja potrebu da se razmatraju u najširem kontekstu. Ali i sami događaji zaslužuju pažnju.
Želeo bih da se usredsredim na nekoliko događaja u 2022. godini i pokušam da ih smestim u neki sistem. A onda, sa tačke gledišta tog sistema, pogledam na ovu epohu koja se završila, a počela je krajem HVIII veka.
Nulti događaj – početkom decembra 2022. u Jerusalimu su održane vežbe „Kolektivna snaga“. Iako su se formalno odvijale pod okriljem izraelskog ministarstva finansija, simulacija je imala geopolitički karakter najšireg obima, o čemu svedoči prisustvo predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i najvažnije, banke banaka – Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela. Karakteristično je da ni Kinezi, ni Rusi, na vežbu u Jerusalimu zvanično posvećenu borbi sa sajber-napadima i sajber-epidemijama, nisu pozvani. A na vežbama „Sajber-poligon 2020“ i „Sajber-poligon 2021“ Rusija je učestvovala.
Štaviše, „Sajber-poligon 2021“ izveo je Svetski ekonomski forum u Sberbanci kao bazi, u tesnom kontaktu između Švaba, Mišustina i Grefa. I, reklo bi se, „Kolektivnu snagu“ takođe bi trebalo da sprovedu ovi ljudi. Ali, ne! Ništa slično – ni Kineza, ni nas nije bilo. Ovde je savršeno jasno da se razmatralo nešto što Kinezi i mi ne treba da znamo.
Sledeći događaj, na prvi pogled je lokalni, američki. Ali samo na prvi pogled. U avgustu 2022. godine Bajden je potpisao „Zakon o smanjenju inflacije“, Inflation Reduction Act. Kasnije, u skladu sa ovim zakonom, pokrenut je program subvencija američkoj industriji u iznosu od 369 milijardi dolara. U okviru realizacije ovog programa, u cilju podrške ekološkim granama industrije, fabrike u SAD dobijaće od 600-800 miliona dolara. Hajde da to uporedimo sa, na primer, Zapadnom Nemačkom. U Zapadnoj Nemačkoj za stimulativne mere je izdvojeno svega 155 miliona dolara. Ne milijardi, nego miliona! U ovakvoj situaciji jasno je gde će otići proizvodnja iz Evropske unije. Na primer, za Francusku će to značiti minus od deset hiljada radnih mesta i minus 10 milijardi dolara investicija, da ne govorimo o pražnjenju novčanika građana. U proseku u 2022. godini cena električne energije u Evropskoj uniji je bila 60 centi za 1 kilovat, a u većini država SAD pet do šest puta manje.
Evropljani već imaju glavobolju zbog Bajdenovog zakona. Tako je evro-komesar za unutrašnje tržište Evropske unije, Tjeri Breton u novembru 2022. godine okarakterisao američki zakon kao „egzistencijalni izazov Evropi“. A predsednik BusinessEurope Frederik Person nazvao je postupak SAD „davljenjem Evrope“. Prenošenje proizvodnih snaga iz Evrope u SAD, smatraju perjanice evropskog biznisa, nije samo prirodan tržišni proces, već rezultat ciljanog dejstva SAD na globalni proizvodni lanac u cilju deindustrijalizacije Evrope. To se zove: probudili se.
Atlantističke elite Evrope nalaze se već decenijama na ovom kursu. I to se završava upravo ovako – deindustrijalizacijom Evrope. Kada čitam materijale o američkom gušenju Evrope setim se crteža, čini mi se, iz časopisa „Smena“ pre 30 godina. Na njemu je nacrtana kokoška i ispred nje zrna koja vode do panja u koji je zabodena sekira. Upravo to se dešava Evropi.
Još jedan događaj zaslužuje da ga se prisetimo: 14-15 septembra u Nursultanu (prethodni naziv – Astana, prim.prev.) održan je sedmi Kongres svetskih i verskih lidera. Tema kongresa zvuči vrlo humano: „Uloga svetskih i verskih lidera u duhovnom i socijalnom razvoju čovečanstva u post-pandemijskom periodu“. Deo zasedanja je održan unutar zdanja u obliku piramide i govorilo se, u suštini, o neophodnosti stvaranja jedinstvene svetske vere. Neko od novinara je čak upotrebio termin „hrislam“, to jest, hrišćanstvo i islam.
Takođe, treba se setiti da je u oktobru 2022. godine održan i HH kongres komunističke partije Kine, koji je završen pobedom grupe Si Đipinga nad suparnicima takozvanim komsomolcima, pristalicama saveza sa SAD i Velikom Britanijom, to jest, Anglosaksoncima. Neću podrobno govoriti o ovim dešavanjima, jedino ću reći odakle komsomolcima, koji u suštini predstavljaju južnu Kinu, ova orijentacija ka Anglosaksoncima. Još od vremena Prvog opijumskog rata, to jest 1830-tih, čitav niz porodica, veoma uticajniih, tesno je povezan sa Anglosaksoncima po liniji trgovine opijumom. I ova pobeda Si Đipinga označila je kraj dugog perioda direktnog ili posrednog učestvovanja komsomolaca, kineskih liberala, u vlasti.
Sledeći događaj je vrlo zanimljiv i ima „duplo dno“. Od 13-15 septembra papa Francisko I je bio u apostolskoj poseti u Kazahstanu. Pre toga, 2001. godine, Kazahstan je posetio poznati sovjetofob papa Jovan Pavle II. Poziv Tokajeva da poseti Kazahstan papa je dobio pre skoro godinu dana, ali je formalno u septembru 2022. godine došao da učestvuje na Kongresu svetskih i verskih lidera. I ovde počinju neobične slučajnosti.
Prvo, iako je kongres prilično reprezentativan – 100 delegata iz 50 zemalja, to ipak, nije nivo pontifika. On je mogao da pošalje nekog od kardinala. Na primer, Rusku pravoslavnu crkvku nije predstavljao patrijarh, već mitropolit Antonije Volokolamski, predsednik odeljenja za spoljne crkvene poslove Moskovske patrijaršije. Drugo, Francisko je star i bolestan, kreće se u invalidskim kolicima. A ne tako davno, zbog bolesnog kolena, otkazao je posetu Kijevu, koji je mnogo bliži Rimu od Astane (danas Nursultan, prim.prev.). Ipak, u Astanu je odleteo. I treće, najzanimljivije: gotovo istovremeno sa Kongresom religioznih delatnika u Astani, u Samarkandu je počeo sa radom samit Šangajske organizacije za saradnju.
Tokom trajanja Kongresa svetskih i verskih lidera, a pre sastanka u Samarkandu, 14. septembra Si Điping je posetio Kazahstan. A 15. septembra je počeo samit u Samarkandu. Zvanično Si i Francisko se nisu susreli, ali, mi to dobro znamo, realna plitika je tajna politika, i ona se uglavnom vodi nezvanično. U principu, u visokoj politici, takvih slučajnosti vezanih za vreme i mesto gde se nalaze glavni svetski igrači – nema.
Stiče se utisak da u svom sukobu sa Anglosaksonicima za mesto u budućem post-kapitalističkom i post-zapadnom svetu Vatikan, kao i religiozne i sekularne snage koje iza njega stoje, pokušavaju da u evroazijsku korpu polože bar nešto svojih jaja, uz svo neprijateljstvo Vatikana prema Rusiji.
Anglosaksonci su za njih, za Vatikan, opasniji u ovoj etapi. I ako uzmemo u obzir da je, prvo, Francisko još ranije naredio Svetoj stolici i sa njom povezanim organizacijama da do 30. septembra 2022. godine premeste svoju finansijsku imovinu u Institut za verske poslove, poznat kao Banka Vatikana; i što, drugo, postoji papina direktiva o brzoj promeni dolara i evra u zlato ili drugu pouzdanu aktivu, na primer, juan… onda sledi da se možemo saglasiti sa stručnjacima koji pretpostavljaju da Vatikan ne veruje u budućnost globalnog dolarskog sistema koji kontrolišu Anglosaksonci. I ta sumnja se produbljuje sukobom Vatikana i velikog dela romansko-germanske elite koja iza njega stoji, sa anglosaksonskim elitama. Jedan od odraza ovog sukoba su ozbiljne promene koje je sproveo papa i Red jezuita u Malteškom redu. Ove izmene su bile usmerene na slabljenje uticaja Britanaca u njemu.
Na ovome ćemo se zaustaviti. Ostalo je još nekoliko događaja koje nismo spomenuli i razmatrali, a dalje ćemo analizirati povezanost pomenutih događaja i njihovo uklapanje u dugoročne tendencije svetskog razvoja.
Prevod: Aleksandar Mirković
Izvor: SRODSTVO PO IZBORU
PTREUZETO SA:https://naukaikultura.com/andrej-frusov-sifre-skrivene-u-2022-godini/
