Neuspesi američke špijunaže postaju sve očigledniji
AUTOR: Vilijam Nojhejsel
Agencija „Rojters“ je nedavno objavila novu reportažu o jednom od najgorih neuspeha američkih obaveštajnih službi tokom poslednjih decenija.
Otprilike od 2010. do 2013. godine, desetine doušnika CIA-e u Kini, Iranu i drugde su uhvaćeni i pogubljeni, zatvoreni ili pretvoreni u dvostruke agente. U Iranu i Kini, kako saopštavaju, je razotkrivena skoro cela mreža CIA, i to u dve zemlje sa najvišim prioritetom.
Čini se da su neki u američkoj vladi pokušali da svale veliki deo krivice na izdaju operativca CIA Džerija Lija, koji je kasnije procesuiran i priznao krivicu za špijuniranje u korist kineske vlade. Ali Lijeva navodna špijunaža nije mogla da objasni otkrivanje svih ovih izvora.
U seriji članaka koje su objavili „New York Times“, „Foreign Policy“ i „Yahoo“! U novostima se pojavilo još jedno objašnjenje: upadljiva slabost zaštite izvora unutar same CIA-e.
Bilo je nekoliko propusta u osnovama zanata (što je uključivalo slanje novoregrutovanih na sastanke na mesta za koja se zna da ih pomno prate strane obaveštajne agencije). Ali najpogubniji je bio (ne baš) tajni komunikacioni sistem koji je CIA koristila za održavanje odnosa sa ovim izvorima. Čak i da nije bilo krtice, čini se da je teško poverovati da je ovaj traljavi sistem mogao dugo da izmiče sofisticiranim kontraobaveštajnim sposobnostima kineske i iranske vlade.
U suštini, CIA je kreirala sistem za ugrađivanje funkcije za razmenu poruka skrivene u okviru za pretragu stotina jeftino proizvedenih lažnih veb lokacija. Reč „skriveno“ ovde treba da se koristi u širem smislu – novi izveštaj „Rojtersa“ pružio je preko tri stotine sajtova i pokazao da je čak i letimičan pogled na njihov javno dostupan HTML izvorni kod otkrio oznake kao što su „poruka“, „kreiraj“ i „ lozinka“. A pošto je agencija masovno kupovala imena domena, veb-sajtovima su dodeljene IP adrese uzastopno, što je činilo skoro trivijalno lakim identifikaciju cele mreže kada se nađe nekoliko agenata.
Drugim rečima, jednostavno unošenje tačnih operatora u pretragu moglo bi da dovede do toga da desetine doušnika budu uhvaćeni i pogubljeni. Ovaj nivo aljkavosti je duboko šokantan i neoprostiv za špijunsku službu sa resursima i iskustvom kojima raspolaže CIA. Ali postoje dodatni slojevi licemerja i gorke ironije o kojima se manje raspravljalo.
Epizoda se poklopila sa akcijom Ministarstvom pravde koje je pojačalo svoj rat protiv razoblivača.
U ovim gonjenjima bez presedana, vlada je koristila argument „izvori i metode“ u smislu pendreka, sve prema Zakonu o špijunaži, te su tvrdili pridaju izuzetan značaj zaštiti izvora, čak toliko da se nijedan javni interes, ma koliko značajan, nikada nije mogao uzdići iznad tajnosti. Međutim, prema ovim izvorima odnosili su se kao prema potpuno jednokratnim: agencija se čak nije ni potrudila da sakrije HTML u svom sistemu komunikacije.
U obrascu karakterističnom za najkatastrofalnije „samopovređivanje“ u obaveštajnoj zajednici, čini se da niko još nije odgovarao. Osim jedne osobe. Kao što ste verovatno pretpostavili, bio je uzbunjivač. Godine 2008., izvođač radova CIA-e po imenu Džon Ridi počeo je da zvoni na uzbunu kroz interne kanale da su ovi ozbiljni nedostaci u sistemu tempirana bomba.
Reidi je zbog odmazde otpušten, a njegova žalba generalnom inspektoru ostala je neistražena sve dok desetine agenata već nisu bile zatvorene ili ubijene. Kako je Reidi pokušavao da se bori protiv odmazde protiv njega, vlada mu je čak zabranila da svom advokatu kaže bilo šta o prirodi svojih otkrića.
U isto vreme kada je nepažnja CIA-e spaljivala svoju sopstvenu agenturu, postalo je moderno da kritičari onih uzbunjivača koji su izašli u javnost osuđuju da ne prate „interne kanale“. Ovi kanali su učinili malo za Džona Ridija ili za mnoge obaveštajne izvore koje je pokušao da spase.
Okrutna ironija se bez sumnje vidi u slučaju bivšeg oficira CIA Džona Kirijakua, koji je postao uzbunjivač kada je u intervjuu za medije govorio o CIA-inom programu mučenja u vreme kada je CIA još uvek to poricala. Kirijaku je osuđen na 30 meseci zatvora nakon što je priznao krivicu za nenamerno otkrivanje imena službenika CIA novinaru, iako novinar nikada nije objavio ta imena.
Opet, vredi jasno naglasiti da nebo nije palo zbog curenja od strane verodostojnih uzbunjivača, već zbog hroničnog lošeg upravljanja obaveštajnom zajednicom, faktički što je zagarantovano samom tajnošću za koju se uvek tvrdi da je neophodna za zaštitu ovih izvora.
Autor: Vilijam Nojhejsel (William Neuheisel) je advokat za ljudska prava i građanske slobode u Programu za zaštitu uzbunjivača i izvora na ExposeFacts-u, koji je zastupao Edvarda Snoudena, Danijela Hejla, Džona Kirijakua, Tomasa Drejka i druge uzbunjivače pod krivičnom istragom ili su bili optuženi po Zakonu o špijunaži.
Prevod Cvijetin Glogovčanin
IZVOR: https://responsiblestatecraft.org/2022/10/18/the-cias-hypocrisy-on-sources-and-methods%ef%bf%bc%ef%bf%bc/
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/amerika-je-uznemirena-cia-gubi-agente/
