Зашто однос Америке према Србији подсећа на односе из филма Кум 2 и чувену поруку која се упућује „пољупцем смрти“?
Пише: Милорад Антонић.
Сећања су чудо. Моја ових дана досежу до података када је председник Сједињених Америчких Држава Вудро Вилсон наложио да се 28. јула 1918. године на Белој кући, на зградама јавних установа и на црквама свих вероисповести у САД истакне српска застава. У поруци америчкој јавности изнео је и разлоге због којих се одлучио на тај гест, можда без преседана у дотадашњој дипломатској историји.
„У недељу 28. јула – поручио је председник Вилсон – навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенито је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становника и војној моћи…Иако је њихова земља опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани нaдмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност”, навео је председник Вудро Вилсон и у наставку поруке коју су објавили амерички листови поручио:
„Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећање са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом.”
Само месец дана пре него што је српска застава истакнута на Белој кући и пре наведених дирљивих и снажних порука председника, у САД је 28. јун 1918. године обележен као велики српски празник–Дан Косова. Морално и победоносно пулсирање Косовске битке тако се 530 година доцније пренело на свет ојађен до тада никад незабележеном кланицом Великог рата.
Америчка штампа усхићено је писала о читавом низу манифестација које су приређиване током јуна 1918. године, а посебну пажњу је посветила ономе што се догодило у чувеном њујоршком хотелу „Валдорф Асторија”, када се поводом Дана Косова окупило 3.000 елитних званица. Више види(https://www. politika. rs/ scc/ clanak/ 459330/ Dan -kada-se-vijorila-srpska-zastava-nad-Belom-kucom .
Истине и заблуде
Кад читате све то тешко да можете помислити да између Америке и Србије постоји било шта друго осим искрено пријатељство. И век је томе. Као потврду трајања тог пријатељства исти лист 28.07.2020.године наводи:„Улива наду чињеница да 28. јул 1918. није заборављен ни ове године. Сведочи о томе твит Јустине Пупин, чији је прадеда стриц, славни Михајло Идворски Пупин, учинио толико у постављању снажних темеља српско-америчких односа.“
Али ту је и порука vox ex populi ( Who care for that today?: „Било би добро да престанете с тим тривијалним витлањем заставама, јер нам управо у овом моменту Американци отимају териториј и дају највећим криминалцима Европе. То је данас став САД).
И заиста ,кад мало боље сагледамо односе Америке и Србије у последње време овај коментар има своје место у другачијим размишљањима. Који су то разлози да и данас, уз веома порисутне дисонантне тононове од стране Америке, живимо уљуљкани у усањаном пијатељству? И поред чуђења као нпр. “Водили су рат против нас из бахатости, уживали у нашој дугогодисњој патњи, узели шестину земље за своје потребе, сматрали да су наша убијена деца безначајни колатерал, увек су на страни наших непријатеља… То су све знаци елементарног искреног дугогодишњег пријатељства?” (види https://www.021.rs/Info/komentari/311308 ) намеће се питање :да ли смо ми то само сањали и живели у заблуди…?
У прилог таквом расуђивању које нема упориште у логици и разуму могла би можда да нам помогне порука великог Гетеа “Заблуда се односи према истини као сан према јави. Запазио сам да се човјек као освјежен враћа из заблуде у истину.” А онда,опет сећање на сушту и сурову супротност из 1999. године,када је та иста Америка, велики нам пријатељ, ни мање ни више и мислила и радила другачије. Једноставно Америка је те 1999.године Србији без обзира на то што је Вудро Вилсон рекао: „Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећање са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом“,поручила да је након једног века наступила нова реалност. Порука коју је изрекао Вудро Вилсон није више, имала укус пријатељства. Њене бомбе,а шта би друго могле,сејале су смрт.
Истина о застави и пријатељству,савезништву како год га назвали, није вредела. Пријатељ Америка мисли да Србија нема право на право.Наш пријатељ Америка мисли да би Србија требала да прихвати и то разуме јер са 15% отете јој територије Србија нема перспективу и не дели светске и европске вредности.
„Пријатељски“ Америка је покушала да нас убеди у ту исправност ! И без и мало суза и бола али дубоко понижавајуће ,што и јесте био циљ, у рекламној кампањи коју је спроводила амбасада САД у Србији поручили су нам: „Ви сте свет“ и како написа Блиц https://www.blic.rs/ vesti/ politika/bura-zbog-spota-vi-ste-svet-posle-ocene-predsednika-sanu-da-je-spot-o-pekicu-medijska/7tzd36v тв спот и кампања из које произилази љубав , поштовање ,уважавање и уздизање до у небеса требало је да нас задиве америчке похвале и лепо мишњење о нама као народу и подсете на то како се Америка поноси Србијом. Знајући ваљда да Србија болује од мањка читаности, скројили су себи психолошки порофил нашег народа по коме су закључили да ће нам пријати то што нас Америка хвали – „Ви сте део света“ и да нећемо разумети подвалу ,па су у делу тв спота о Пекићу, у којем се признатом књижевнику приписује цитат Конрада Рутовског, његовог јунака из романа “Како упокојити вампира“поручују-Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих. Јер част неће зависити од тога одакле долазимо, него куда идемо – речи су Рутовског које су се нашле у споту.“
И гле чуда?! Срби су то провалили. Новине су нашироко писале о тој пријатељској америчкој љубави и нагласиле да то ништа друго не значи него да би Србија која је својом величином део света требала да остави Косово у прошлости иза себе и да гледа своју будућнсот.У том смислу пријатељ Америка понудила нам је цитат Пекића: „Немати прошлост је остати без будућности. Али ако тамо останемо, ако се тамо заглибимо, будућност због које смо се у њу вратили постаће недостижна… Да је неразумевање онога што је било јуче јемство да ћемо још мање разумети оно што нас чека, а најмање ово што данас радимо.”
А шта је то,заправо? Ништа дурго него то што је тада рекао и председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић:“извесна непријатност и разочарање да се ради о својеврсној медијској дресури, чија је основна мана потцењивање оних којима се упућује”.
Мада Волтер рече “Има истина које нису за све људе, нити за сва времена”ова о истни америчкох и српског пријатељства ипак ја мало чудна ,па се век после (09.12.2020.) Исидора Смоловић професор српског језика и књижевности, мастер филологије, мастер маркетинга менаџмента и предузетник с правом је упитала „Шта је циљ кампање „Ви сте свет“ амбасаде САД ,.и одоговрила:
„Проблем је у томе што је ово изговорио професор Конрад Рутковски, лик из Пекићевог романа „Како упокојити вампира“, иначе бивши официр озлоглашеног нацистичког Гестапоа; лик од којег се сам Пекић као писац двоструко дистанцирао умећући „приређивача“ који насловљава Конрадова писма.Конрад ово изговара у свом 26. писму које се зове „Како је професор Рутковски продао душу ђаволу или с оне стране добра и зла“, при пакленом миксу некаквог нихилистичког нагона, сукоба са самим собом и покушаја оправдавања, јер је, јелте, учествовао у изградњи једне тоталитарне варварске замисли која је за последицу имала непрегледна мора људских лешева.Пореди ли то америчка амбасада нас, Србе, са нацистима? Манипулација пар екселанс, повреда части, потенцијални материјал за тужбу. Горе застава.(види више: https: //standard . rs/2020/12/09/i-smolovic-sta-je-cilj-kampanje-vi-ste-svet-ambasade-sad/
Мирис јефтине шминке
И! Волеше се Србија и Америка све до неког летњег дана до подне ,беше то јул 2023., када је шефу Безбедносно-информативне агенције Србије Александру Вулину званични Вашингтон увео Санкције.То би без обзира на она пријатељства и вековну љубав требало да значи да је више нема, без обзира што амерички амбасадор у Србији поручује да „Санкције уведене Вулину не значе лошије односе са Србијом.“
С друге стране многи, као и када је онај тв спот у питању, кажу да не значе ни добро.
И онда опет крену присећања. Колико год да је свима познато да Косово није самостално у донођшењу својих потеза и одлука већ да њима управља управо Америка и те одлуке су углавном на штету Србије!
Колико год нам пријала њихова спремност да се Косово реши или можда само праве привид,сцвеједно, чињеница је да је порукама у стилу „обе стране треба да…“ тешко поверовати и да на Косову на многе потезе тзв. државе на штету Србије Америка не може да спречи. Нпр.нису могли да помогну да се пронађу и да се суди починиоцима убиства из заседе на њиви током жетве 23.јула 1999.год. (ево 24 године је од тада прошло) када је убијено 14 Срба из Старог Грацка,а да је поврх свега Специјално тужилаштво у Приштини у мају ове године обуставило је истрагу тим поводом.
Колико год да је Америка мислила да ће вашингтонским споразумом да реше проблем Косова крајња намера им је била и остала да то буде на штету Србије!
Колико год је познато да Косово нема право да формира војску, Косово се наоружава и о томе углавном главну бригу води Америка и опет на штету Србије!
А Америка? Да ли она још поноси што се застава једног херојског народа „који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом” виорила на Белој кући, на зградама јавних установа и на црквама свих вероисповести у САД?
Све опет на штету Србије.
Зато,утисак је да виорење заставе на Белој кући као и тв спот „Ви сте део света“више мирише на јефтину шминку него на пријатељство.
Интересантно је и једно истраживање Института за европске послове саопштено 14.07.2022. по коме половина грађана Србије сматра да су САД непријатељ Србије, 17 одсто да су пријатељ, а 33 одсто не зна да одговори. А једна реакција на ову вест (види: https://www.021.rs/Info/komentari/311308 ) гласи: „С обзиром колико америчке пропаганде, притисака, претњи и уцена Србија трпи, то је јако добар резултат.“
Сећања су,збиља , чудо!
Не знам зашто ме све ово подсећа на свима добро познате”пољупце смрти”, или на италијанском “илл бацио делла морте”, (сећате се сцене из фулма Кум 2. и оном делу када Мајкл Корлеоне на једној забави грли свог брата Фреда, а затим га хвата обема рукама за главу, директно гледа у очи и говори: “Знам да си то био ти. Сломио си ми срце”, након чега га грубо љуби.)
Да ли је, када је у питању однос Америке и Србије ово можда амерички пољубац?
