Demonstracije u Beogradu 27. marta 1941. godine
Piše: Mišo Vujović
Bila je to još jedna podvala Engleza prema Srbima. Velika i za Srbe sudbinosna. Podvala od koje se srpski narod još nije oporavio. Podvala koja je razorila pamćenje.
Krateri u kolektivnoj memoriji srpskog naroda i danas nisu zatrpani istinom. Te rane još krvare na izmučenom telu naroda koji Boga pravde u svojoj himni priziva, kako u Nečujnim zvonima zapazi Zoran Bogavac.
Britanci poraženi od Nemaca kod Denkerka smišljali su kako da se sa tuđim žrtvama obračunaju sa nacistima. I Francuska je bačena na kolena gotovo bez otpora. Ministri spoljnih poslova Nemačke i SSSR-a Rebentrop i Molotov potpisuju pakt o nenapadanju.
Procene komandnog kadra Jugoslovenske kraljevske vojske, Vlade Cvetković – Maček i namesnika kneza Pavla bile da je rat sa Nemačkom u tom trenutku ravan samoubistvu. Na osnovu te procene knez Pavle Karađorđević u Berlinu pregovara sa Hitlerom o pristupanju Trojnom paktu gde se Jugoslavija pozicionira kao neutralna zamlja sa garancijom da vojska neće koristiti njenu teritoriju što je podrazumevalo potpunu vojnu neutralnost.
U Beču 24 marta 1941 godine protokol o pristupanju Trojnom paktu potpisuju Dragiša Cvetković predsednik vlade i Aleksandar Cincar Marković sa jedne i fon Ribentrop sa druge strane. Tri dana kanije kreću demostracije pod parolom “Bolje rat nego pakt”.
Ta podvala, u kojoj su učestvovali i narod i crkva, braneći dostojanstvo i tradicionalni slobodarski duh, slavu Velikog rata, nesvesni da je ti još jedna mišolovka, prerašće u agoniju i višedecenijsko duhovno ropstvo pod komunizmom.
Taj 27. mart 1941. godine opredeliće sudbinu srpskog naroda. Srbi će iskrvariti u međusobnim okršajima, na stratištima u logorima na kraju će izaći kao samoporaženi pobednici koji će sebe pokoriti.
Dok je knjaz prognanik napuštao Beograd izgnan i prokužen kao izdajnik u Britanskom poslanstvu se naveliko slavilo prinošenje nove žrtve nacističkoj nemani.
Nemci će se sada zabaviti žilavim i ratobornim Srbima neskriveno su likovali u kolevci nacizma. Britanci su mnogo pre Hitlera sprovodili genocid i rasističke akcije širom svojih kolonija. Hitler 1932 godine odaje priznanje izjavom: ”Oduševljavam se engleskim narodom“!
U kolonizaciji oni su učinili nemoguće” ta godine u Britaniji je osnovan fašistički savez kojim je rukovodio baron Osval Mozli.
Demonstracije 27. marta 1941 godine razbesnele su Hitlera koji naređuje surovu odmazdu nad Srbima. U ranim jutarnjim časovima 7. aprila 1941. godine počinje nacističko bombardovanje Beograda.
Sledi raspad i kapitulacija zemlje. Odmazde, deportovanja, logori, genocid, građanski rat sa finalnim savezničkim bombardovanjem 1944. godine, gradova u Srbiji i Crnoj Gori takođe u režiji Engleza.
„… pristupanju Trojnom paktu gde se Jugoslavija pozicionira kao neutralna zamlja…“. Kakva kontradikcija??!! Kako je moguće biti neutralan, a istovremeno biti u nekakvom paktu? Autor je zaboravio, da je Srbija pre toga bila četiri godine u ratu sa državama koje su bile na strani Nemaca i kasnijeg „Trojnog pakta“. Jasno je da je bilo u interesu Engleza da se 27. mart desi! Autor ne spominje posledice po Jugoslaviju, posebno po Srbiju, da je smo pristupili Trojnom paktu. A sigurno bi bili na kraju gubitnici, sa obzirom na rezultate Drugog svetskog rata. Retko subjektivan i površan materijal o 27. martu!