Pričam vic mom drugaru inače Crnogorcu:
– Na imanju gospodina Đuraškovića na moru je izgrađen hotel i njemu su u znak zahvalnosti dozvolili da besplatno sedi u hotelu gde je on svakog dana boravio i imao je rezervisan svoj sto. Međutim, leto, guzva, hotel prebukiran… Prilazi šef sale: – gospodine Đuraškoviću sve je puno, nema slobodne stolice. Da li bi primili jednog Italijana za sto? On će samo da doručkuje, ruča i večera sa vama, ostatak vremena je na plaži. Dobro, neka sjedne. Za doručak dolazi Italijan sedne i kada su počeli da doručkuju kaže Đuraškoviću: – Bon apetito! Đurašković ustane pruži ruku Italijanu i kaže: – Đurašković! Za ručkom isto Bon apetito – Đurašković. Za večerom opet Bon apetito – Đurašković. Posle večere Đurašković ljut ode do šefa sale i kaže: – Da mi skloniš onog Bonapetita sa stola. Svaki put mi se prestavlja, valjda sam prvi put zapamtio, on svaki put Bonapetito pa Bonapetito. Gosn Đuraškoviću pogrešno ste razumeli Bon apetito na italijanskom znači prijatno! To vam on želi prijatan obrok. A, tako onda neka ostane. Ujutru, kada su seli za doručak Đurašković da zezne Italijana, prvi kaže Italijanu Bon apetito! Italijan ustane, pruži ruku i kaže Đurašković!
Završim vic, moj drugar me gleda belo i mrtav ozbiljan me pita: – Koji Đurašković? Ja ih znam sve. To je dobra familija. Ja u soku, kažem to je vic. Dobro, ali koji Đurašković? Jebote, 10 minuta mi je trebalo da mu objasnim da je vic u pitanju. Naravno, da se nije nasmejao, već je pomislio da pričam glupe viceve kao glumac Andrija Milošević.
E, pa, ovo je ilustracija komentara ispod mojih objava koje su većinom smešne i služe mi da zabavim sebe i one koji me prate. Velika većina ispod moje objave, kometariše digresijom, stave neki komentar koji nema nikakve veze sa poentom objave. Ako je sala u kojoj je neka poznata licnost, ne komentarišu salu već licnost, bilo vređanjem ili pohvalama… i tako! Da li je moguće da toliko ljudi ne kapiraju sale već im društvene mreže služe da potvre da nemaju smisla za humor, pokušavajući da svojim komentarima se predstave kao pametni ili lice svoje frustracije uvredama ili… Praštajte, ako sam nekoga uvredio! Nije mi bila namera.
Umesto, da autor razmisli, da li piše razumljivo i jasno, on očekuje, da svi njegov smisao za humor imaju i da sve što napiše hvale i da o svemu misle kao on! Zaboravlja, da je vazda korisno da postoji teza i kontrateza. Tipičan je tekst o nezadovoljstvu sa dočekom Nove godine u KONOBI, koja je omladinski objekat, pa je i doček bio u skladu sa tim.