У првој половини двадесетог века Београд су водиле тзв. грађанске елите којима је демократија била полазиште и исходиште! Од “мајског превеата” до “конкордата”, био је то град декаденције, похлепе, првобитне акомулације прљавог капитала, лицемерја, неравноправности и малограђанштине. О томе сведоче дела Бранислава Нушића и Лазе Лазаревића. Друга половина двадесетог века, којом су управљали комунисти од Београда направила је озбиљну светску метрополу: од архитектуре до културе, од модернизма до космополитизма, од Битефа до Феста, од најзначајнијих људи света, до незаобилазних догађаја, од уметности до побуне. И све то, без “зрна демократије”. У двадесетпрвом веку којим од нулте године (као и у претходном), царује “демократија”, Београд је доживео културолошки, цивилизацијски, социјални и морални пад. Напредује само компрадорство, похлепа, издајници и демократе. Зато је потпуно разумљиво да људи и виде и не виде ништа друго него сензацију епохе: демократију! Утопију варалица и мизантропа. Смрт долази после неизлечиве фазе болести. Зато овај свет умире у демократији. Срећно на демократским изборима! До победе демократа над демократама којих се гаде праве демократе!!!
Како су многи заборавили “Druga polovina dvadesetog veka, kojom su upravljali komunisti od Beograda napravila je ozbiljnu svetsku metropolu:”. И сада пљују по том периоду!