Фото: Приватна архива
АУТОР: Мухамед Мулагановић
У свом опширном одговору редакцији Данаса са оштром оптужбом: „Покушали сте да обманете и узнемирите јавност“ (Данас 17. април 2023), директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић , с правом је навео да је исправно што је у каталогу семинара за додатно усавршавање наставника историје у основним и средњим школама, поред три семинара за наставнике под називом „Учење о холокаусту“ уведен и један семинар на тему „Учење о геноциду над Србима“.
А испало је да је у праву и ауторка текста у Данасу, бар кад је у питању амнезија о геноциду над Бошњацима, која је написала „да је раздвајање жртава од стране Музеја, непримерено“.
Наиме, у образложењу програма семинара пише: да је Музеј жртава геноцида матична установа Републике Србије у области неговања културе сећања на жртве геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима на подручју Југославије током Другог светског рата.
А у оснивачком акту Музеја жртава геноцида је наведено „да је Музеј основан ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима и да се може бавити и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина“.
Ако су „на папиру“, по Уставу, Бошњаци равноправни грађани са припадницима других националних заједница у Србији, а Музеј није кандидовао а потом и уврстио у програм усавршавања наставника историје и семинар под називом „Учење о геноциду над Бошњацима“, онда треба отворено рећи да је реч о њиховој дискриминацији!
На једном таквом семинару полазници би чули историјску истину да је у Другом светском рату страдало 108 хиљада Бошњака, 8,1 одсто њихове популације., дакле, много више него што је ликвидирано Јевреја и Рома у НДХ! У књизи Владимира Дедијера и Антуна Милетића „Геноцид над муслиманима“, издатој 1990. г. на 800 страна, јасно је утврђено да је тада највећи број муслиманских цивила у Босни, Санџаку и Црној Гори истребљен четничким камама и бајонетима.
Када је угледни историчар Милан Радановић, иначе, јавно декларисани марксиста и антифашиста. 2019. године објавио публикацију „Злочини ЈВуО над муслиманским становништвом у Прибојском срезу фебруара 1943.“, у којој је описао планирање и извођење акције невиђеног масакра, по инструкцијама Драже Михаиловића, а под командом Војислава Лукачевића, Павла Ђуришића и Вука Калитовића, више од 3.000 Бошњака у 32 прибојска села, без обзира на пол и узраст, и то у кратком року од 20 дана, у периоду од 5. до 25. фебруара 1943. г. надао сам се да се о овом доказаном четничком геноцидном чину неће више ћутати.
Ако директор Музеја геноцида Ристић у будућем изгледном семинару „Учење о геноциду над Бошњациама“ не буде уврстио и ово ново сазнање, које је било дуго скривано од јавности, онда би могао бити оптужен да је присталица одржања деструктивног континуитета националистичке политике од Драже до данас.
Стање духа у нашој доминантној нацији, у њеном већинском делу, добро је илустровао новинар Дејан Кожул у Данасу, када је изјавио да је грађанима Србије, односно већинском становништву, продата прича да су они непризнате жртве, пре свега усташа, те да ће због тога да им се понове Јасеновци и Градишке:
– Кад су једном загризли тај мамац, повратка није било. Треба и њих неко да помилује по глави и каже да јесу Срби страдавали, да јесу били жртве, али величина појединаца, а ако хоћете и народа, је у признању сопствених грешака и „туђих“ жртава. Загледаност само у сопствене жртве води нас само ка стварању нових.
После изнетог критичкога става да су код нас и у мањем босанскохерцеговачком ентитету, на сцени ретроградни политички пореци, у којима владајуће странке у Србији и Републици Српској користећи далекосежно штетну националистичку реторику, лако на изборима побеђују опозиционе партије продемократске у проевропске оријентације, а у жељи да помогне свом народу, Латинка Перовић, некада једна од најумнијих и најмудријих жена у Србији, која није била омиљена ни код Тита, ни код Милошевића ни код Вучића, упутила је апел у вези преовлађујућих националистичких снага у нашој земљи:
„Нужно је да се у Србији прекине континуитет националистичке политике који има рефлексије на актуелну политичку и друштвену ситуацију“!
Аутор је политиколог из Нове Вароши
