Смештено у церемонијалној грофовији Глостершир на југозападу Енглеске, на реци Колн, село Билбури у целости представља мало архитектонско благо. Његова главна улица, Арлингтон Роw, осликана је на унутрашњости корица пасоша свих Британаца, издатих након 2010. године.
У Књизи страшног суда (1086), попису спроведеном у време Вилијама Освајача, забележено је да су околно земљиште и црква Билбурија власништво манастира Ст. Марy из Ворчестера. Након 1130. године, припали су опатији Озни све до затварања католичких манастира под влашћу Хенрија VIII, 1540. године.
Данас најчувенији, низ кућица из улице Арлингтон Роw, настао је око 1380. године. Саграђене су од природног ломљеног камена повезаног смесом од шљунка и покривене плочама од шкриљца, седиментне стене паперјасте структуре и храпаве површине. Захваљујући природним, јаким материјалима од којих су грађене, стабилне су и очуване и данас. Кућице су све до XVII века коришћене као манастирске продавнице вуне, а тада постају куће за ткаље. Највећа зграда у селу је Бибурy Цоурт, изграђена 1633. година, која је данас хотел. Крајем XIX века, Џорџ Витс је у близини Билбурија открио грађевину која је касније названа Римска вила Билбурија, а у њој грнчарију, новчиће и мозаике из римског периода.
Одећа која се овде производила одвожена је у фабрику Арлингтон Милл. У непосредној близини налази се острвце Сталак (Тхе Рацк Исле) названо тако јер је у давна времена било прекривено вешалицама на којима се цедила и сушила вуна након прања. Острвце је данас дом бројних биљних и животињских врста које воле влажна подручја. На њему се могу срести срести плашљиве водене волухарице и необично дружељубиве дивље патке, а од биљака видети мајски каћун, барска перуника и мочварна каљужица.
Епитет „најлепшег села у Енглеској” дао му је након посете уметник из XIX века, Вилијам Морис. Ипак, можда и више од Британаца, за њега су данас заинтересовани јапански туристи. Почетком XX века, тадашњи принц, а будући јапански цар Хирохито, одсео је у Билбурију и током целог живота о њему причао са много дивљења. У селу данас живи нешто више од 600 становника.
Водимо вас у кратку шетњу по најлепшем енглеском селу, које краси безброј шарених башта и сачувано историјско наслеђе старо скоро седам векова.
Извор: www.medias.rs
