Група српских интектуалаца из Србије и дијаспоре основала је српски саборни покрет Србобран. Њих, како кажу, покреће љубав према отаџбини, а циљ им је јасан: да јачају своју земљу, повезују матицу и расејање и сачувају Косово и Метохију.
Др Миодраг Кулић, физичар из Немачке, истиче да се дијаспора не пита ништа у Србији, и да то мора да се промени.
– Дијаспора није укључена у државна питања која су актуелна, њена је одговорност велика у односу на матицу. Дијаспора сваке године пошаље око три милијарде евра путем дознака, и око 800 милиона евра у донацијама. Она је највећи финансијер у матици. А нема никакво право. Матица и дијаспора морају бити једна симбиоза. Ако се дијаспора не укључи са својим великим потенцијалима, то ће бити велика штета за политички и економски живот у Србији. Потребно је направити глобалну Србију. Идеја је да покушамо да анимирамо власт да чује и дијаспору – каже др Кулић.
Једна од идеја покрета је и да се поново покрене Министарство за дијаспору, али на сасвим другачијим основама него што је то било раније.
– Ми желимо да га воде ванпартијске личности – објаснио је др Кулић.
Један од оснивача овог покрета др Миленко Бодин, професор Факултета за безбедност у Београду, истиче да је важно сачувати интегритет Србије.
– Наш подухват није политички, него је у најбољем смислу те речи национални. Један од кључних мотива је повезивање српског народа где год да живи. Желимо да обновимо рад скупштине дијаспоре која би се бавила економским иницијативама из дијаспоре према матици. Тако би препознатљивост дијаспоре била већа. Неопходно је да се наши људи у дијаспори политички препознају. Треба реформисати парламентарни систем и да један број мандата припадне Србима из региона и дијаспоре – рекао је др Бодин.
Како истичу чланови Србобрана, веома је важно афирмисати значај Косова и Метохије.
– Универзитет у Косовској Митровици је последњи бастион отпора српског народа на КиМ – каже др Бодин.
Са њим је сагласан и др Борис Братина, професор на Филозофском факултету у Косовској Митровици.
– Тај Универзитет симболизује све оно што је под високим напоном у домаћој политици, а наша је заједничка идеја да мора да се ојача. Он би морао да буде други главни универзитет свих универзитета у Србији. Да би се Косово задржало, Србија тамо мора производити квалитетне кадрове. Као један јужни пол нашег образовања могао би да представља тврђаву за одбрану Косова и Метохије – рекао је др Братина.
Др Миодраг Кулић истиче да дијаспора има 10.000 доктора наука.
– Да само њих стотинак укључимо да долазе повремено и да држе предавања кад могу у Косовској Митровици тако бисмо ојачали тај универзитет. Без помоћи државе то је тешко организовати. Потребно је анимирати младе људе из дијаспоре који су фантастичан потенцијал. Ми тамо имамо младе научнике, они су Ђоковићи у својим областима – закључује Кулић.
На скупу је учествовао и дијаспорски активиста, професор Божидар Митровић из Москве.
Месец дана дружења у матици
Др Кулић истиче да је један од циљева Србобрана организација Дана дијаспоре у Србији.
– То би трајало на пример месец дана у време кад је дијаспора највише у Србији. Да се на улицама и трговима одигравају културне, спортске, забавне манифестације које ће бити усмерене на сусрет матице и расејања.
ИЗВОР: ВЕСТИ
https://facebookreporter.org/2018/11/03/vesti-srbobran-spona-sa-dijasporom/
