Пише: Вељко Ђурић Мишина
Желим да, као лаик у науци, и колико ми моје скромно знање стечено читањем правне и историјске литературе дозволи, објасним неколико термина веома битних за обичне и збуњене читаоце.
МОНАРХИЈА: Један од два облика владавине. Други је република. У монархији на њеном челу по правилу стоји наследни монарх. Има, међутим, и изборних монархија.
На челу републике налази се изборни председник.
КРАЉ: Титула коју носи већина монарха. По рангу је испод цара (императора) а изнад кнеза.
Србија је проглашена краљевином 1882. године. (Милан Обреновић је први краљ после Марка Вукашиновића (Краљевића) и постојала је до 1. децембра 1918. тј. проглашења Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
Последњи краљ Србије био је Петар I Карађорђевић. Његов син а тада престолонаследник и регент Александар прогласио је 1. децембра 1918. године Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца и тако избрисао Краљевину Србију са географске карте. Истовремено, краљ Петар I био је и први краљ нове јужнословенске краљевине. Његов наследник променио је 1929. године име државе у Краљевина Југославија. На основу те промене он је био први југословенски краљ.
После убиства краља Александра 9. октобра 1934. године, његов најстарији син Петар, дотадашњи престолонаследник, постао је краљем Југославије. Како је он био малолетан, краљевску власт су вршили тројица намесника међу којима је, вољом почившег краља написаном у тестаменту, најутицајнији био кнез Павле Карађорђевић. После војног удара изведеног 26/27. марта 1941. Петар је преузео своју краљевску дужност.
Краљева супруга је краљица. У европским монархијама било је неколико случајева да се краљ оженио девојком која није племените крви (морганатски брак) па је она добијала само титулу принцезе али не и краљице.
У српској историји краљеви синови су краљевићи. (Марко Краљевић је, у ствари, краљевић Марко Вукашиновић!). У англо-саксонским и неким другим династијама, краљеви синови су принчеви.
КНЕЗ: Титула која се користи у готово свим монархијама било као титула владара било као титула појединих чланова династије. И данас има држава на чијем челу се налазе кнежеви: Монако, Лихтенштајн итд.
Турским хатишерифом из 1830. године дотадашњи Београдски пашалук постао је аутономном кнежевином а први наследни кнез постао је Милош Теодоровић Обреновић. Србијом су после владали следећи кнежеви: Милан Обреновић (1839, око месец дана), Михаило Обреновић (1840-1842), Александар Карађорђевић (1842-1858), други пут Милош Обреновић (1858-1860), други пут Михаило Обреновић (1860-1868) и Милан Обреновић (1868-1882).
Кнежева супруга је кн(њ)егиња. Кнежева деца су кнежевићи и кн(њ)егињице.
У време владавине краља Петра I Карађорђевића титулу кнеза имали су његов брат Арсеније и синовац Павле.
Синови кнеза Павла Карађорђевића (покојни) Никола и Александар су кнежеви. Душан, син кнеза Александра је кнежевић итд.
Ако би се Срби угледали на Русе, онда би синови краљевића Томислава и Андреја били кнежеви.
ПРИНЦ: У српском језику нема овог појма. Код Енглеза, Германа и Француза, принчеви су блиски директни рођаци владара. Код Руса то су кнезови или велики кнезови.
ЗАКЛЕТВА: Свечана изјава коју у посебно прописаној форми дају поједина лица приликом преузимања дужности. Полагање заклетве је обавезно и представља услов за обављање дужности.
КРУНИСАЊЕ: Ђорђе Петровић као врховни србски вожд је миропомазан. То се десило и свим потоњим владарима Србије: кнезу Милошу Теодоровићу Обреновићу, кнезовима Милану и Михаилу Обреновићу, кнезу Александру Карађорђевићу, кнезу и краљу Милану Обреновићу, краљу Александру Обреновићу и краљу Петру I Карађорђевићу.
Краљ Петар I Карађорђевић је миропомазан и крунисан у манастиру Жича, на месту где је крунисано седам владара породице Немањића. Како је сваки улазио на друга врата Жича је седмоврата!
Краљ Александар I Карађорђевић је само миропомазан и није крунисан. Има тврдњи да то није урадио јер је мислио и на царску титулу!
Краљ Петар II Карађорђевић се заклео пред патријархом 27. марта 1941. у Патријаршији у Београду и миропомазан је истом приликом.
АБДИКАЦИЈА: Оставка владара на функцију и препуштање престола другоме изазвана различитим разлозима. Драговољно су абдицирали кнез Милош Теодоровић Обреновић 1839. у корист старијег сина Милана и краљ Милан Обреновић 1889. у корист јединца сина Александра. Под присилом су абдицирали кнез Михаило Обреновић 1842. и кнез Александар Карађорђевић 1858. године.
После војног пуча 26/27 марта 1941. под присилом су потписали оставке кнез Павле Карађорђевић и остала двојица намесника.
НАМЕСНИШТВО: Орган који у монархијама, уместо самог монарха услед његове смрти, оставке или из других разлога, привремено врши власт до ступања на престо новог монарха, најчешће малолетног наследника престола. Намесништво сачињавају више чланова, најчешће тројица. У Србији је било неколико намесништава: прво је било послије абдикације кнеза Милоша, када га је наследио син Милан, који је умро после месец дана, да би за кнеза дошао млађи син Михаило (Намесници су били: Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић и Милошев млађи брат Јеврем); после убиства краља Александра I Карађорђевића 9. октобра 1934. по тестаменту за намеснике су именовани кнез Павле Карађорђевић, Раденко Станковић и Иво Перовић, похрваћени Арбанас из околине Задра; последње је прогласио 1945. краљ Петар II Карађорђевић.
По споразуму (који су диктирали Британци) Ивана Шубашића, председника југословенске краљевске владе и Јосипа Броза Тита, председника Националног комитета ослобођења Југославије, склопљеног 1. новембра 1944. године, краљ Петар II Карађорђевић није смео да се врати у земљу а уместо њега краљевску власт вршиће Намесништво. Намесништво ће именовати краљ на предлог Владе (Ивана Шубашића) а у споразуму са Националним комитетом ослобођења Југославије (Јосипом Брозом). Намесништво ће владати до сазивања Уставотворне скупштине. За намеснике су, послије расправа, 2. марта 1945. године, именовани: Срђан Будисављевић, Србин из Хрватске, Анте Мандић, Хрват и Душан Сернец, Словенац.
Избори за Уставотворну скупштину одржани су 11. новембра 1945. Скупштина је сазвана за 29. новембар. На седници те скупштине проглашена је Федеративна Народна Република Југославија. Овим је укинута монархија, Карађорђевићи су лишени свих права.
НАСЛЕДСТВО ПРЕСТОЛА: Обезбеђивање престола за континуитет једне династије. Увек је наслеђивање било признавано првом владаревом сину, али су се предвиђале и друге могућности. (Народна скупштина). У нововековној Србији први наследни владар био је кнез Милош (Турски устав из 1838. године).
Престо наслеђују само законити мушки потомци.
По уставима Србије, престолонаследник је морао бити српско-православне вјере. У Уставима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца касније Југославије то није било наглашено.
СТУПАЊЕ НА ПРЕСТО: Значи постати краљем, започети вршити краљевску власт. Смрт једнога краља ствара одмах другога на његово место. Ступање на престо није условљено никаквим актом новога краља. Он прокламацијом објављује своју ступање на престо. Заклетва се полаже у року од десет дана од дана ступања на власт и то пред Скупштином.
КРАЉЕВСКА ВЛАСТ: Краљ врши власт у земљи. (Краљ стално борави у земљи!)
КРАЉЕВСКИ ДОМ: Обухвата лица која су у блиском и правом тј. директном сродству са владарем. (Краљевском дому краља Петра II вољом југословенске краљевске Владе није припадао кнез Павле ни његови потомци!)
Краљевски дом може бити ужи од династије.
ДИНАСТИЈА: По Уставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач династије Карађорђевића је краљ Петар I Карађорђевић. Још су у њој: престолонаследник Александар и његово потомство. (Изван династије остао је кнез Арсен). У случају да престолонаследник Александар не буде имао мушких потомака, онда би се династија угасила.
(У уставној расправи је било речи о томе да, ако престолонаследик Александар не буде имао мушке деце, онда би наследство прешло на кнеза Павла).
Када је престолонаследник Ђорђе 1909. године дао оставку на престолонаследство, онда је Народна скупштина закључила да су његова права као члана династије тим чином завршена.
АЛЕКСАНДАР II (ПЕТРА II) КАРАЂОРЂЕВИЋ: Рођен је 17. јула 1945. године. Приликом благослова од свештеника Фирмилијана Оцокољића добио привремено име Петар, по старом српском обичају за случај да дете умре пре стварног крштења. Крштење је обавио патријарх српски Гаврило Дожић.
Имајући у виду чињеницу да је рођен од оца који је своја краљевска права пренео на Намесништво, тешко је тврдити да је, као прворођени син, аутоматски постао престолонаследник. Овим чином отац није могао да лиши сина титуле краљевића.
У Уставима Кнежевине и Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Југославије нема помена о могућности другог брака краља или престолонаследника. Имајући у виду да је Александар II другобрачан, остаје отворено питање да ли га ово аутоматски искључује од престолонаследства. Исто тако остаје отворено и питање да ли га друга женидба (још и са особом која нема племићко порекло) искључује из престолонаследства.
Остаје отворено и питање да ли Александар II може бити престолонаследник имајући у виду чињеницу да је заклети члан реда Малтешких витезова, организације којој припадају искључиво римокатолици. Све до Берлинског конгреса 1878. године Србија је била провинција Отоманског царства. Добијањем независности значило је да је њен владар Србин, српско-православне вере и српског језика.
Исто тако, остаје отворено питање да ли он, као заклети војник једном страном владару, у овом случају британској краљици, може бити престолонаследник. Ово добија на снази када се зна да су готово сви и Обреновићи и Карађорђевићи имали војне титуле и звања српске војске! То би могло да значи да будући краљ Србије мора да служи, не цивилни, војни рок у српској војсци! На нашу жалост, ниједан од живих мушких Карађорђевића није служио ни југословенску ни српску војску.
