Kada  se istina proglasi  da je laž a  kriminal određuje kaznu.
Sprečavanje građana protestima  da se slobodno kreću isto je kao kad  kriminalci drže taoce !
Da li  živimo u sredini u kojoj je dominantna vrednost laž?

Piše:Milorad Antonić:

U poslednjih godinu dve u našem okruženju prihvaćen je čudan model da  manji deo  javnosti  sudi drugom većem delu  javnosti zato što ne misli isto  kao ovaj prvi, pa sebi uzima za pravo da ga kazni  i tako na scenu uvodi neku vrstu kolektivnog kriminala. Posebna opasnost tog modela je što ignorišući  činjenice legalizuje laži i to sve kao deo političkih vrednosti i  aktivnosti.

Prvi  najbrutalniji i najdirektinji  primer je taj što manji deo javnosti uzima sebi za pravo da privatnu tragediju ožalošćenih  porodica  upotrebljava kao svoje oružje  na putu do cilja –kažnjavanja svojih političkih protivnika.

Drugi je to što je pravljenje nereda u odvijanju života građana  takođe  zločin jer neduže građane kažnjavaju svojom voljom a koja je motivisana njihovim političkm interesima.

Nigde ni u jednom od protesta organizovanih tim povodom, nije bilo zahteva npr. da zbog nastale tragedije  od građana i odgovrnih lica i svih koji potencijalno doprinose njihvom nezadovoljstvu traže savesno poslovanje, da povećaju kriterijum kvaliteta svojih usluga, da traže kvalitetniji život okruženja čiju sudbinu i oni dele. Ne! Oni za sve traže smenu vlasti i potkrepljuju svoj stav čitavim vencom laži  po sistemju što veća laž to je lakše poverovati u nju, pa nije ni čudo što je najvažnija ta da je aktuelni predsednik Srbije odgovoran za tragediju u Novom Sadu jer je od njemu potčinjenih tražio da ubrza završetak rekonstrukcije zgrade železničke stanice.

Posebna priča i tema je da  i ne pomišljaju da je možda  u pitanju teroritilčki akt,osmišnjena i dobro planirana akcija stranog faktotra u sprezi sa domaćim. Mogli su bar da posumnjaju na tu mogućnost jer činjenica da je nadstrešnica  pala kao odsečena ukazuje na upravo na to.Ali ne.Takvo gledanje na tragediju ne pruža im prostora za realizaciju ciljeva.

U pomenutom sistemu krojenja laži i svim sličnim slučajevima zanemaruje se činjenica da se lična odgovornost  utvrđuje stručnim i pravnim činjenicama. Još gore od toga je što oni koji slušaju takve lažne misije ćute te je  utisak  da  živimo u sezoni laži i da je onaj manji deo javnosti  u stalnom dežurstvu lova na sledeću tragediju.

Pored upotrebe laži kao oružja posebno što zabrinjava je proglašavanje tragedije zločinom. Naročito ružna slika je ona iz Novog Sada  kada  taj manji deo javnosti nije imao obzira prema bolu ožalošćenih  i već dan posle tragedije  kada bol svakog ožalošćenog postaje najveći onog trenutka kada postane svestan da je njegovo najmilije biće  juče bilo tu a danas ga više nama, pa su usledile nedolične izjave proglašavanjem tragedije zločinom što im je bio razlog da se kroz organizaciju protesta iskažu kao humani i odgovorni deo javnosti.(vidi: . A zapravo utisak je da im je svaka tragedija (a tako je bilo i sa tragedijom u  Ribnikaru, Duboni…)dobro došla, jer pre nego se desila tragedija nije bilo potrebe za protestima. (vidi: .

I uzeli su i presudu i kaznu u svoje ruke.

Gospodin i kolega  Milan Ružić, je neovisno od pomenutog slučaja kada je  uvideo u  kom pravcu  ide naša svest poručio: „O pravdi zločinci, o pameti mi poju idioti: „A tako nam malo fali da budemo normalni i srećni…Samo nekoliko odredbi, par zakona, obuzdavanje samoživosti, prstohvat ljubavi i gutljaj razumevanja. Ne više od toga. Dajte da ne budemo najgore što se ovde ikad rodilo. Dajte da ne ostanemo generacije koje su otele budućnost rođenoj deci. Dajte da ne budemo stid svoje države i roditelja. Dajte da budemo Srbi! Dajte da se Bog ne srami što nam je dao priliku da živimo jedini svoj život u ovako lepoj zemlji. Ovde žive i dobri i čestiti ljudi. Hajdemo malo da čujemo i vidimo i njih. Pamet, ljubav i poštenje će nas oporaviti“ (vidi:

                                             Laž i istina

Dakle,taj manji deo javnosti, iskazuje svoju neodoljivu potrebu za kažnjavanjem. Ali naravno pored pitanja  ko zapravo može da kažnjava  važno pitanje je  koliki je i da li je zločin zloupotreba prava? Jer otkud pravo kome,pa i tom manjem delu javnosti da  protestima  drži u blokadi i onemogućava  građane da se slobodno kreću i obavljaju svoje građanske i ostale dužnosti? Zar to nije isto kao kad kriminalac drži taoce! Jer organizatori protesta su kao i kriminalaci blokiranjem građana uzeli pravdu u svoje ruke i   primenjuju svoje kriterijume,(ucene) a ne zakon!? Otkud i kako to da se ucena koju postavljaju organizatori protesta može tretirati kao obaveza?! Da li vam to liči na legalizaciju ucene kao jednog od surovih metoda kriminalaca?! Apsured je to ,naravno, tim pre što se ucene zasnivaju na proizvoljnim tumačenjima, shvatanjima po sistemu mašta radi svašta. Ali je pre i iznad svega kriminalna aktivnost jer ucenom (a ona je i bolna i štetna  ) se na nezakonit način postiže i materijalna dobit.

Zato ne vidim opravdani razlog da se ucenama izrečenim sa protesta(on je mesto izvršenja krivičnog dela) ispunjavaju postavljeni uslovi ! Uz sve to većina, pa skoro i sve ucene poslate sa kolektivnog izvršenja krivičnog dela-čitaj protesti-su vešto skorejene laži. Postalo je pravilo proizvesti dezinformaciju i postići cilj (materijalni ili politički svejedno) u krajnjem ishodu delo koje donosi dobit. (vidi: ). Danas  je, situacija još gora. Zavladala je epidemija laži!

Došli smo u situaciju da se laž  izgovara odmah posle  slavske zdravice, i umesto porodičnog i  kancelariskog „dobro jutro“.

Naravno ako niste zainteresovani  da laž podržite odmah ste strpani u poseban koš i obeleženi  da ste druga strana pa onda krenu  epiteti šta su oni,a šta ste vi. A kad postavite tu laž kao jednačinu sa  jednom nepozantom npr.da pitate za izvor dobićete odgovor „jedan moj/a ,radi u…“ i dobijete ime važne državne institucije te tako  bivate ubeđeni da je laž istina.

                                               Laž i politika

Nesporno je da  je prethodno pomenuto  rezultat  povećanog prisustva  laži kao oružja za realizaciju poltičkih apetita,ali to istovremeno može da ukaže na to da je u specifičnu težinu politike ušla laž. Jer organizatori protesta manji deo javnosti  dolaze iz političke opcije. Podsećanja radi, ni jedna od  tih političkih opcija ne traži promenu ponašanja već promenu vlasti.

A, šta to dalje znači? Ako se politika na bojnom polju dobija lažima, da li to govori o tome da je cena političke moći opala?!  A ona se ,bar prema onome što se za sada zna, npr. na osnovu izvora  Vikipedije tumači   da onaj ko laže ima nameru da drugoga dovede u zabludu. Da li to važi i za političku opciju ,npr.ovog  manjeg dela javnosti koji na putu do političkog ili materijalnog interesa  koristri uticaj laži i ucene.

Da li to živimo u sredini u kojoj je dominantna vrednost laž?

Da li ste skoro“preživeli“ dan da niste čuli neku laž iz medija?!

Da se laž i ucene iz protesta preslikavaju u naš svakodnevni život  može se videti i na primerima iz porodice gde roditelji decu  vaspitavaju tako da laž predstavljaju i opisuju  kao najveću sramotu. Ali kad deca odrastu oni  vide i shvate da ništa  nije onako kako su roditelji obećavali i govorili. Jer ta deca danas kao odrasli slušaju svoje roditelje kako lažu učestvujući u protestima zasnovanim na lažima.  Posle toga jasno je otkud  toliko uvažavanje laži?! Zato valjda naš narod  kratko i jasno za odraslog čoveka koji laže kaže da je „podetinjio“!Zna narod da se laž, ne samo kod dece, već i kod odraslih  koristi kao sredstvo da bi se dopali sredini u kojoj žive.

Zabrinjava i  sve  češća  pojava je da se laž maksimalno forsira i uvek na već postojeću laž dodaje još laži ,pa dolazi do „slepila“ tako da  onaj koji laže i koji se toliko uživi u  laž ,a pritom očekuje i rezultate, zbog kojih je lagao, sebe ne vidi kao gubitnika. Kod takvog  čoveka, koji laže iz ličnog interesa, dešava se u njemu neprimetan proces narastanja,a kasnije i samog ali teškog preživljavanja, odnosno prihvatanja  istine kada se pokaže da je sve bila laž. 

                                                           Kazna 

Sve dok autoritet ne stane nasuprot  laži, dok kazna ne bude to što jeste -mera zakona i pravde  a ne pojedinaca, građani će biti taoci.

Sve dok se upotreba laži koja ima za cilj bespravno sticanje bilo uticaja, ili koristi  i protesti  u kojima se građani drže kao taoci ne proglase  kao oblik kriminalnog delovanja  i laž i protesti će izrastati u zavidnu  kriminalnu kreaciju.

Ovakav odnos tretiranja i gledanja u proteste kao u hodočašće može veoma brzo i lako da preraste u neku vrstu kolektivnog krimnala. Praktično njih desetak mogu osnovati npr.Centar za naša prava ili Centaer za nepriznavanje sudskih odluka i sl. i svaku po njihovim kriterijumima procenjenu  presudu,  zakon ,akciju ili odluku  vlasti smatrati  nevažećom i zloupotrebom prava. I izaći na ulicu.I ko sveta krava nepomično stajati ,a narod će čekati i ispaštati. Ta vrsta kolektivnog kriminala imaće isti tretman kao i ovaj ovde naznačeni manji deo  javnosti. Policija će i dalje  štititi građane,pri tom će  biti i povrđena, a njima neće smeti ništa jer sve što učini je prekomerna upotreba sile. Zašto?Zato što su zaštićeni kao  svete krave i jeleni u vreme  zabranjenog lova. Stastus u kome se u takvoj situaciji  nalaze  građani je status kažnjenih!

Iz savega jasno proizilazi pitanje svih pitanja.Zašto se moraju ispunjavati ucene manjeg dela javnosti?

I šta se,zapravo postiže ako se ovakvi protesti,  koji lažima proizvode kažnjavanje i oštećenost nedužnih građana,ne proglase kao oblik ucene i kriminalnog delovanja?

Povećava se kredibilitet laži, a kazna  i pravda prešle su u ruke i nadležnost grupe ljudi predstavnika kolektivnog kriminala.

Taj vid delovanja već im je doneo povoljan rezultat.Opet proizvedenom laži da je odluka tužilaštva da privede osumnjičene i da nekima odredi pritvor  rezultat  pritiska (ucena) sa protesta. A onom većem delu javnosti ovaj  manji deo javnosti  poslao je poruku  da  sudovi i tužilaštva nema potebe ni da postoje, jer  njihov  protesti su efikasniji od tužilaštva.

Tako smo na neki način korak do prekog suda!                                                        

Slično se dešava i sa tragredijom u Novom Sadu koju  manji deo javnosti zbog svog interesa tumači kao zločin. Opet laž  i zloupotreba bola i tragedije!

Bivši uspešni  privrednik ali  još uvek aktivan menadžer gospodin Moma Nedeljković nije mogao da ćuti. Podsetio je na pravilo da uzroke tragedije u Novom Sadu treba tražiti u odluci Minisatrstva kulture da  javnu zgradu stavlja pod zaštitu i time spreči sanaciju nadstrešnice i tako izbeći  menjanje  i izgleda zgrade a  one koji perotestima šalju poruke da je njihov bol  veći od robinskog naziva lažovima jer:

 „Svaka majčina i detinja suza vredi milion puta više od nečijeg ćefa da se objekti javne namene stavljaju pod zaštitu. A tek koliko vrede  životi nedužnih ljudi koji su  sa te stanice pošli u majčin, sestrin, i detinji zagljaj. Lažu jer  ne znaju  za bol kad nekoga  čekaš da ti dođe u zagrljaj a njega nema. I kasnije ako je to uopše  moguće (pogotovo  nije moguće protestvujući) shvatiti  da tog zagrljala više nikad neće biti. Sve sem toga je laž!“