Иницијативу за назив језика у сарајевским школама није поднио родитељ, како је рекао министар Елвир Казазовић, него Хајрудин Ћуприја, директор ОШ Фатима Гунић. “Родитељска инцијатива” услиједила је мало прије трибине о босанском језику у организацији БАНУ
Пише: Бранка Мркић Радевић
– Будући да законска одредба предвиђа извођење наставе и других облика одгојно-образовног рада на само једном од три званична језика конститутивних народа…. дајемо вам могућност да се изјасните за један од три језика: босански језик, хрватски језик, српски језик. Овим путем изјављујем да сам сагласан да моје дијете похађа наставу на једном језику, који бирам својеручним заокруживањем….
Oвако гласи анкетни листић упућен основним школама у Кантону Сарајево путем којег се родитељи требају опредијелити о језику на којем ће њихово дијете похађати наставу. Дакле – похађати наставу. Не тек именовати језик, како то медијима, за које пристаје говорити, воли рећи министар образовања КС Елвир Казазовић.
Много је нејасних питања на које би министар требао одговорити – колико новца треба осигурати, наставника упослити, наћи новог простора. Такве анализе нема јер, хтјели то признати или не, министар, његови сарадници, али и покретачи ове иницијативе, рачунају на једно: у Сарајеву неће бити дјеце која ће се опредијелити за наставу на српском или хрватском језику.
Нажалост, нисмо успјели добити одговоре на ова питања, јер министар Казазовић не жели говорити за Журнал.
Иако је министар Казазовић јавности предочио како је одлуку о називу језика донио након тражења једног родитеља, иницијативу је, сазнаје Журнал, упутио директор ОШ Фатима Гунић Хајрудин Ћуприја. Ћуприја је био и један од учесника трибине о босанском језику коју је крајем септембра организовала БАНУ. Са те трибине је јасно поручено како ће се од надлежних тражити да се укине пракса тројног именовања језика:
НЕЋЕМО МОЛИТИ ЗА СВОЈЕ ПРАВО
– Не можемо пристати на ситуацију у којој морамо молити за своје право. Дакле, морамо поставити захтјев нашим властима да се осигура употреба босанског језика у свим школама – поручио је на трибини академик Мухамед Филиповић.
Академик Џевад Јахић указао је како у школској пракси има много неспоразума када је у питању примјена босанског језика, те да се ни “право ни обавеза употребе властитог језика у школама” не примјењују на адекватан начин.
Са академицима је, на позив професора Јахића, на трибини учествовао и директор добрињске гимназије Енвер Ахметспахић, који за Журнал потврђује како очекује да се иста одлука донесе и за средње школе у КС:
– Логично би било, у истом смо систему.
У пракси ова иницијатива неће изазвати проблеме, сматра Ахметспахић.
Иако то прописује анкетни листић – извођење наставе на једном језику за који се ученик опредијели – уколико не буде довољан број ученика који ће се опредијелити за хрватски или српски језик, они ће се морати приклонити већини!
ХОЋЕ ЛИ БИТИ ШТЕТЕ
Да је досадашња пракса именовања језика и одговарајућег наставног предмета као “б/х/с језик”, “БХС језик” или слично у школама у Кантону Сарајево потпуно неприхватљива, јер се такво именовање језика коси се са законом, те је због тога у правној држави апсолутно недопустиво, сматра проф. др. Исмаил Палић, шеф Одсјека за босански, хрватски и српски језик Филозофског факултета у Сарајеву:
– Због тога је Министарство образовања и науке као најодговорнији кантонални орган извршне власти у тој области већ давно морало реагирати. Осим тога, не постоји језик који се именује тим именом; оно је посве накарадно и чист је производ административно-чиновничке неписмености. Такво карикатурално име у основи крши законом признато право сваког грађанина на именовање властитог језика и додатно збуњује нашу дјецу. Нико у Босни и Херцеговини не назива свој језик трочланим именом, према томе нема никаква разлога да такав назив постоји у било којем облику.
У образложењу Одлуке коју је донијело Министарство професор Палић не види ништа спорно:
– Међутим, никако се не слажем с изјавама везаним за ову одлуку које је дао ресорни министар а које су пренијели поједини медији. Ако сам добро разумио, министар је, између редова, дао наслутити како је Министарство под притиском донијело овакву одлуку те исказао велику забринутост могућим непредвидивим посљедицама које она може изазвати.
Мислим да је министар потпуно у криву, као и сви они који упозоравају на опасности паралелне наставе, сегрегације, неконтролираног множења наставног особља итд. До тога ће свакако доћи ако се оваква одлука буде накарадно проводила, а штетне ће посљедице бити несагледиве. Надам се ипак да ће превладати разум и да ће напокон представници власти почети више слушати стручњаке, а не своје страначке шефове и политичаре који ће сасвим сигурно упропастити ствар и искористити сваку могућу ситуацију, па и ову, да постигну своје политичке циљеве.
Полазећи од неспорне чињенице, каже професор Палић, да је, строго лингвистички гледано, ријеч о једном језику који се именује различитим именима, потпуно је јасно да је међусобна разумљивост његових говорника апсолутна, без обзира на то како они именују свој језик. Дакле, нема никакве потребе нити смисла раздвајати ученике у посебна одјељења јер су садржаји исти и јер је језик поучавања исти:
– Оно што јест потребно и чиме се удовољава праву сваког ученика да се образује на свом језику јесу уџбеници који би садржајно требали бити исти, али би постојале три њихове варијанте на три стандарда (три језичке норме) – босанском, хрватском и српском. Дјеца би могла слободно бирати своју варијанту уџбеника. Кад је ријеч о садржају уџбеника, изузетак од тога једино би били уџбеници из матерњег језика који би већим дијелом садржајно били исти, али би свакако уз одговарајуће наставне јединице, тамо гдје постоје разлике међу стандардима (углавном правописне и творбене) морали садржавати упуте о тим разликама.
На тај би начин дјеца могла, ако то желе, учити не само о своме стандардном језику него и о друга два стандардна језика, што је врло пожељно и велика предност у поређењу с оним што сад имамо. Укратко, требају нам нови, бољи уџбеници. Према томе, све је рјешиво, само је питање воље и (не)знања оних који то требају рјешавати.
ШКОЛЕ МОРАЈУ ДА СПАЈАЈУ
Одсјек за босански, хрватски и српски језик, према важећим наставним плановима и програмима, образује наставнике и професоре који су по својим стручним компетенцијама оспособљени предавати босански, хрватски и српски језик:
– Ми се нећемо прилагођавати никаквим политичким смјерницама, а поготово нећемо ни на који начин судјеловати у накарадној проведби оваквих и сличних одлука. С друге стране, врло ћемо радо својим знањем и искуством помоћи да се споменута одлука проведе на разуман и нормалан начин – појашњава професор Палић.
О инструкцији Министарства изјаснило се и Вијеће родитеља КС:
– Вијеће родитеља КС је сигурно да не жели да град Сарајево, који је у својим најтежим данима показао толеранцију и противљење свакој врсти дискриминације, постане дио озрачја гдје се назире могућност сегрегације било кога. Ми тражимо да нашу дјецу школе спајају а не раздвајају по било ком основу.
Енвер Ахметспахић, директор Гимназије Добриња
НЕМА ПРОБЛЕМА, НЕЋЕ БИТИ ДЈЕЦЕ ЗА ДРУГЕ ЈЕЗИКЕ
ЖУРНАЛ: Присуствовали сте трибини БАНУ о босанском језику?
АХМЕТ СПАХИЋ: Мене је на Академију позвао професор Џевад Јахић да као директор Гимназије Добриња кажем нешто у вези са називом босанског језика, да објасим каква је пракса у средњим школама. Иницијатива је кренула мало раније из основне школе Фатима Гунић. На тој Академији био је присутан директор школе Хајрудин Ћуприја, који је послао допис Министарству прије трибине Академије јер су поједини родитељи тражили. Послије сам истраживао и потврдио да је Уставом регулисано да се језик може називати босански, хрватски и српски и да је четврти назив новокомпонован и измишљен и није у Уставу.
На Академији смо споменули уставно кориштење, а какво је у пракси. Констатовали смо да је четврти назив уведен неуставно, нисмо тада ни знали ко је увео. А министар само покушава да исправи оно што је тада уведено и усагласи са законом.
ЖУРНАЛ: Каква је досадашња пракса у Вашој школи?
АХМЕТ СПАХИЋ: Погледао сам матичне књиге школе јер мој мандат тече трећу годину. Изненадио сам се која је шароликост била: школске године 1996-97 језик се називао босански, и сви ученици из те генерације имају тај назив. То се користило до школске 2000-2001, и онда је, не знам како и који је разлог, уведено да се језик у књигама пише босански, хрватски језик. Дакле, дошао је овај хрватски а српског није било нигдје у матичним књигама. Због тога што није било дјеце или су се тако изјашњавали, не знам. Затим, до 2011-2012, када долази инструкција од тадашњег министра Емира Суљагића – инструкција у којој школама се понуди шаролико називање језика јер се школе обраћају Министарству да се каже како треба водити матичне књиге. Ту се уводи могућност назива језика босански, хрватски и српски. Даје се могућност родитељима који се не слажу са овим називом да се изјасне.
ЖУРНАЛ: Да ли је било дјеце која су се изјаснила за хрватски и српски?АХМЕТ СПАХИЋ: Јесте.
ЖУРНАЛ: Да ли та дјеца слушају наставу заједно са дјецом која слушају на босанском?
АХМЕТ СПАХИЋ: Наравно, мислим да се овдје више умијешала политика.
ЖУРНАЛ: У анкетом листићу стоји да ученици имају право да се опредијеле на којем језику ће се изводити настава. Да ли ће дијете у случају да се опредијели за хрватски или српски језик похађати наставу одвојено од својих другова из разреда?
АХМЕТ СПАХИЋ: Не.
ЖУРНАЛ: Како не?
АХМЕТ СПАХИЋ: Могло би се то у крајњем случају и тако, али кад се мало посматра са научне стране, нема велике разлике између хрватског, српског и босанског језика. Чак и на катедри, на Филозофском факултету, изучавају се сва три језика. Ниједан професор неће третирати као грешку неки израз, може употријебити било који израз.
ЖУРНАЛ: Али то онда значи да дијете не похађа наставу на хрватском, примјера ради?
АХМЕТ СПАХИЋ: Ово је чисто формално.
ЖУРНАЛ: Можете ли ми одговорити, дијете не похађа наставу на хрватском?
АХМЕТ СПАХИЋ: Ако ћемо гледати политички, онда је исто као у вријеме Емира Суљагића који је донио инструкцију везану за вјеронауку. Иста је била, слична овој, да су дјеца која имају вјеронауку а која немају оштећена. Па се увела култура религија.
ЖУРНАЛ: Сматрате ли да ће бити проблема у пракси?
АХМЕТ СПАХИЋ: Како каже министарство, не бих ја да одређујем. Каже се и слажем се да је ово само усклађивање назива предмета, ово се односи само на назив језика. Босански, хрватски и српски, те да се родитељи изјашњавају а четврта могућност је новокомпонована и измишљена и није у складу са Уставом. Настава би била иста каква је и била. Има дјеце која се изјашњавају да им се језик назива хрвастки али су они слушали наставу са осталом дјецом.
ЖУРНАЛ: Говоримо о двије различите ствари – како ће се језик називати у свједочанству и на ком ће се језику држати настава. Да ли би у Вашој школи било услова за такву наставу?
АХМЕТ СПАХИЋ: Уколико би се ишло у крајност, наравно не зависи од директора већ од Министарства, по анкетама и по изјашњавању дјеце, ми не бисмо имали неких великих проблема. Ако би се јавило можда би се јавило двоје, троје. Ево код нас вјеронаука, имамо исламски вјеронаук, доста дјеце слуша а имамо само два ученика који слушају католички вјеронаук, и омогућили смо им. Ако би неко изричито тражио…. малоприје сам хтио да кажем да је разлика у лексици а у граматици нема велике разлике. Ово је питање политичке злоупотребе: ако би се дјеца изјаснила и ако би искључиво тражили да им предаје професор хрватског језика….
ЖУРНАЛ: Не би они тражили, прописује Министарство.
АХМЕТ СПАХИЋ: … наставника који има хрватски назив, мислим да у КС ту не би било проблема. То зависи од Министарства али ја мислим да не би било проблема.
ЖУРНАЛ: Да ли је то по вама сегрегација дјеце?
АХМЕТ СПАХИЋ: Ја сам за то да се све баријере међу људима иначе укидају. Све што дијели људе да се укине. Али о томе је требало мислити у Дејтону. Морамо поћи од Дејтона. Ако се размишљало о овоме требало је размишљати о овој варијанти, о сегрегацији и сл, како каже уважена проф Ханка Вајзовић – да ово отвара простор сегрегацији. Ја не видим сегрегацију.
ЖУРНАЛ: Није вам спорно да дјеца похађају наставу одвојено?АХМЕТ СПАХИЋ: Немојте тако, ја не подржавам одвајање. Али не буне се дјеца која похађају католички вјеронаук, они се уопште не буне што похађају одвојено. Ми немамо право забранити некоме да свој језик назива онако како назива у складу са уставом.
ЖУРНАЛ: Можете ли као директор осигурати нове наставнике и простор?
АХМЕТ СПАХИЋ: Не бисмо били у проблему, Министарство би се требало побринути за новац, али ми простор имамо. Ја мислим кад би се изјашњавало да су наша дјеца толико свјесна и да наше школе нису тако конципиране да би се пуно дјеце изјаснило на такав начин. Јер ми бисмо могли правити анализу колико дјеце се изјашњава за коју могућност, колико дјеце се изјашњава за ову опцију б/х/с. Ви бисте видјели да је то мали проценат, скоро незнатан?
ЖУРНАЛ: Онда би се они приклонили већини?
АХМЕТ СПАХИЋ: Тако данас и функционишемо. Назива се предмет босански, хрватски, српски језик, овдје је само у питању усклађивање назива предмета са уставом.
ЖУРНАЛ: Очекујете ли сличну уредбу и за средње школе?
АХМЕТ СПАХИЋ: Логично би било да дође и до средњих школа и ми ћемо поступити како нам надлежно министарство каже. Ако хоћемо досљедно да примјењујемо Устав требало би омогућити одвијање наставе на том језику.
ЖУРНАЛ: Анкета каже да се ученици опредијеле за језик на којем ће се одржавати настава? Да ли то повлачи нови број професора? Више учионица?
АХМЕТ СПАХИЋ: Тако то министар не објашњава. Ја заиста не бих сада да тумачим, министар тако не објашњава. Вјероватно ће бити оних који кажу ево ми смо из мјешовитих бракова, како ће се они изјашњавати. То је политичко питање, али у пракси ово питање не изазива велике проблеме. Сличан је примјер вјеронаука. Омогућимо ученицима слушање. Ево имали смо три ученика на католичком вјеронауку, сад имамо два, и омогућили смо им.
ЖУРНАЛ: Ако се дијете опредијели за хрватски језик?
АХМЕТ СПАХИЋ: Ако би се дијете опредијелило то би био евентуално један професор на нивоу кантона да се запосли.
ЖУРНАЛ: Па то је више професора, за сваки предмет?
АХМЕТ СПАХИЋ: Па неће се изјаснити толико дјеце, схватате? Неће бити дјеце… Није то таква ситуација у БиХ, па ви знате какав је састав становништва. Неће бити толико дјеце која се изјашњавају… ево ја сам вам сад рекао како се дјеца изјашњавају. Значи, један професор, два, највише три покреће комплетну наставу, ако би било… могу покрити наставу српског односно хрватског језика, а за босански језик имамо професоре који предају. Није то, у пракси то не би био неки велики…
ЖУРНАЛ: Али ако дијете жели да слуша наставу на хрватском (како сугерише анкетни листић), оно сваки предмет мора слушати на хрватском? Не може географију слушати на српском или босанском?
АХМЕТ СПАХИЋ: У питању су национални предмети. Немојте, како је у Републици Српској, а како се тамо назива…
ЖУРНАЛ: Можемо ли онда музичко узети за примјер?
АХМЕТ СПАХИЋ: Може.
ЖУРНАЛ: Може ли ученик онда музичко слушати на босанском? Или је то глазбена клутура?
АХМЕТ СПАХИЋ: Ма дајте, дајте… ма то нема говора. Нема говора о томе, ма какво то. Ви идете шире од овога. Министар и ови који су писали ову инструкцију нису мислили на то. И није то могуће.
ЖУРНАЛ: Али онда не поштујете права тог дјетета које се опредијелило за хрватски?
АХМЕТ СПАХИЋ: Ми говоримо о националним предметима. Говоримо о босанском језику. Ви знате чему служи језик. Основно средство комуникације. Признат ћете да кад су у питању ови језици не треба преводилац. Суштина је без обзира како га звали… Ствар је наставног плана и програма. Не требају баријере међу дјецом али не можемо никоме забранити уставно право. Ја сматрам да нећемо бити у проблему…. ви идете у крајност. Музичку културу? Тражити да музичку културу предаје неко на хрватском, да предају три професора? Математику?
ЖУРНАЛ: Али то прописује анкетни листић. Јасно стоји да ученик има право избора на ком језику ће похађати наставу, а не како ће се језик којим говори именовати?
АХМЕТ СПАХИЋ: Али то је крајност. Министар је дао саопћење, држите се саопћења. Ја вам говорим о пракси у школи. Ко је имао право да 2000-2001 поред босанског уведе и хрватски језик? Ко је дао за право Суљагићу да уводи четврти израз? Ово што ви причате и питате, морало би се кренути од Дејтона па до данашњег дана па да се то уреди. А очигледно није било уређено. Можда би неки нови министар увео неки нови језик? Имамо ми и Осталих. Па би он увео можда још овдје и назив остали и докле бисмо стигли?
Izvor: žurnal.info
