Александра Јовановић, РТК2
Познати хрвартски политичар Жарко Пуховски говорио је у интервјуу за РТК2 о односима држава бивше Југославије, односу Србије и Косова и помирењу у региону.
РТК2: У региону се све чешће говори о потреби добросуседских односа. Међутим, реторика све више нагиње новим ратовима?
Пуховски: Сигуран сам да рата нема, то је најважније, и колико год се чинило да су ствари лоше, оно што јесте добро, тј. релативно добро, је да рат није могућ. Чињеница је да је нормализација у низу случајева ишла брже него што се могло очекивати и да су се политичари повезивали брже него што је у њиховим друштивма било прихваћено. С друге стране имамо да су људи одмах након рата смирили емоције, тако да сваке године на Јадран долази десетина хиљада туриста из Србије и имамо практично занемарљив број инцидената, што је пре пар година деловало необично.Немамо више великих проблема када наступају спортисти из суседних држава, када наступају у суседним земљама: Србији, Хрватској Босни итд. тако да ми се чини да се нормализација дешава на очекиван начин, и можда мало боље, али то нису процеси који се не могу вратити. Довољна су два- три испада скандалозног политичара, лудовање Шешеља с једне стране, лудовање у Вуковару против ћирилице с друге, неки фундамилистички испади у Босни с треће стране, да се све доведе у сумњу, што ће све вратити корак назад и онда неке ствари изнова радити и то је проблем.
РТК2: Како превазићи препреке које спречавају доборсуседске односе?
Пуховски: С једне стране, наравно, радом у јавности, смањивањем говора мржње кога још увек има о Хрватима, четницама, балијама… оно што се не само у кафанским разговорима, већ и у медијима може чути. С друге стране, повећавањем контаката, напросто када једни друге упознају показује се да се не ради о људима друге врсте, о бићима која и нису људи, већ нешто страшно. И овог 31. децембра из Љубљане ће ићи неколико специјалних возова и десетине аутобуса из Љубљане и Загреба, Београд је вероватно популарнији него што је био у доба Југославије као егзотично место дивне забаве, јефтиног пића и лепих жена итд. и то је с једне стране добро за нормализацију, с друге стране то је примитивни ниво који сам по себи није довољан, али барем не делује на нове сукобе. Тако да у овом тренутку можемо да будемо задовољни и са тим, иако је то далеко од оног што нам треба. Политичари се углавном понашају коректно, али ћете пред изборе чути хрватског премијера који вређа српског премијера, српске медије који говоре грозно о хрватском премијеру, кад се догоди ицидент у Сребрници имаћете недељу дана русваја, у Србији ћете имати свакојаке интерпретације сваког ситног ицидента на Косову, а прећуткивање неких ствари које се догађају у Северној Митровици, имаћете са албанске стране наглашавање инцидената са Албанцима у Македонији, а прећуткивање тога да у Тетову скоро нико више не говори македонски, јер је притисак на тај део становништва тамо велики. Дакле, пристрасност је велики проблем у извештавању. Знам да кад год се догоди неки мали ицидент у Хрватској, зове ме десет српских редакција, јер сам ваљда један од оних пет-шест који су задужени да реагују, али кад је обрнуто, они никад они не зову, већ то чине хрватске редакције. Кад би једном доживео да ме због ицицидента на штету Срба, а српска редакција због ицидента на штету Хрвата, онда бисмо могли рећи да је заиста дошло до нормализације, али то је још увек јако далеко
РТК2: Нисте оптимиста када је у питању улазак бивших југословенских република у ЕУ?
Пуховски: Мислим да је и Хрватска ушла прерано, да је прерано ушла и Бугарска и Румунија. И сада је ситуација по мом мишљењу таква да у ЕУ у наредних 10 година нико неће ући. Прво зато јер те државе који су кандидати неће бити спремне, друго зато што Србија, Косово једног дана или Црна Гора не могу да уђу због односа у ЕУ. Сада када би неко био спреман и када би то потврдила Европска комисија , уз пуно среће требало би још две године да прође кроз парламент, јер су и односи у Европској унији поремећени, јер је однос са Великом Британијом довео до тога да се на други начин гледа омер снага, тако да је реално очекивати 10 година плус и онда ће вероватно бити Црна Гора која је мала и нема више неких посебних проблема са суседима. Питање је да ли ће се ићи на притисак да Косово и Србија уђу заједно, а то опет зависи од тога шта ће се догодити са Каталонијом у Шпанији, јер Шпанија ће из страха од распада вероватно бити спремна да блокира Косово, али неће блокирати Србију. С друге стране Немачка би могла да блокира Србију, док се не дође до компромиса око Косова, тако да су сви сценарији отворени. Али, ја мислим да то треба ставити у заграду и рећи следеће: битно је да се ради на поправљању ситуације у тим срединама и да се дигну неки стандардни правне државе, јавне управе, борбе против корупције због самих становника тих држава, а кад – тад ће ваљда бити довољно за ЕУ и да додам на крају, ако Европска унија до тада поживи, јер то није више тако сигурно.
РТК2: Како тумачите то што је Србија отворила прва поглавља са својом најболнијом темом-Косовом, а да је за почетак нису питали о реформама у правосуђу, корупцији или неким, за Европу, много важнијим темама?
Пуховски: Ја мислим да се хотимично ишло на то да се прво отвори поглавље које ће вероватно бити последње затворено, јер Србија је добила своја уводна питања са којима ће тај процес поћи. Питање број два,како је било у Хрватској, било је изостављено, то су била имена држава, суседних држава и односи с њима, јер се знало да Србија на то не може одговорит на начин на који очекује не ЕУ, него већина чланица ЕУ, будући да још увек неколико чланица ЕУ, као што је познато, не признаје Косово. У тој ситуацији се по мом суду показало разумним почети са оним на чему треба најдуже радити и онда то узети и садржајно, као мотив и с друге стране, као начин притиска на Србију да се тим састанцима у Бриселу корак по корак на неки начин нормализују односи Београда и Приштине, да се не каже Србије и Косова,до чега ће кад тад доћи, то сви знају,само је питање кад и под којим условима.
РТК2: То значи да Србија пре уласка у ЕУ мора да призна независност Косова?
Пуховски: Мени се чини да је то потпуно неизбежно,осим ако се у самој ЕУ не догоде некакве
велике центрифугалне промене па се неке чланице ЕУ уплаше разбијања својих територија,што се у овом тренутку не чини невероватним, мени се у овом тренутку чини да ће то бити сасвим сигурно и уверен сам да то и господин Вучић и сви други који воде Србију то добро знају, па и господин Николић који то никако не би признао.
РТК2: Хоће ли бити места за Србе у овој новој хрватској Влади ?
Пуховски: Питање је хоће ли они то хтети. Српска политика у Хрватској вођена пре свега СДС-ом, који контролира све српске интересе, показала се приправном сарађивати са свима. Мени се то не свиђа, али то је питање укуса, ја могу разумјети да они себе доживљавају више као неку врсту синдиката који се морају обраћати послодавцима, дакле странке која мора бити уз већину, али то је по мом суду доиста спорно у оном тренутку у којем је господин Пуповац, који заправо води ту странку, рекао да је спреман и за сарадњу са ХДЗ-ом. Мени се чини да у ситуацији у којој је ХДЗ подржао доиста дивљачке нападе на ћирилиске знакове у Вуковару, српска странка не би смела сарађивати са том странком. Све су коалиције могуће А,Б,Ц,Д како год хоћете,ја једино мислим да спрски представници у овом раздобљу не могу сурађивати са ХДЗ -ом.
РТК2: Како онда да утичу на побољшање услова живота?
Пуховски: То је парадокс. Они су одлично сурађивали са господином Санадером и госпођом Косор, имали су потпредседника Владе у то време. Добро су сарађивали и са социјалдемократима. По мом суду они се налазе у том процјепу између тога да буду синдикати и странка. Политичка странка се мора држат неких програмских начела, јер не би смела ићи, нпр са ХДЗ-ом. Синдикат етничке мањине мора ић са сваким ко је на власт и они ће морат коначно изаћи на видјело с тиме како сами себе разумију. Ја сам их разумео као странку и онда би услиједило што сам рекао. Они могу бити у парламенту, у опозицији и другим механизмима и извршити притисак на власт. То смо радили кад није било српских заступника у парламенту, заступајући људска права Срба и чињеница је да је неколико Хрвата у Хрватској више учинило за права Срба од свих српских политичара заједно, у време када је било заиста гадно, а то значи 90-тих година. Данас су нормалније ствари, данас се то може урадити кроз судства и то је логичније радити у сарадњи са владом, али ја мислим да они имају довољно механизама притиска на владу из парламента.Дође ли до владе ХДЗ-а, али сад се не чини нарочито вјероватним да би ХДЗ дошла на власт, тако да то у овом тренутку отпада.
РТК2: Добар сте познавалац свих дешавања на простору бивше Југославије, како оцењујете да ли су се Срби нашли и пронашли на политичкој сцени Косова?
Пуховски: Мени се чини да је заједничким дјеловањем косовских власти, српске заједнице на Косову, Србије и Европске уније, прихваћен исти онај погрешан модел који је својевремено прихваћен у Хрватској, а то је територијализација мањинског питања, дакле бавимо се тиме колико ће бити српских општина, то значи да се бавимо Србима тамо гдје су већина, а не Србима у Приштини. Кад је почео рат у Приштини, сви су причали о Србима и Српкињама у Клини,а настрадали су Срби и Српкиње у Загребу, причали су о Хрватима у Загребу, а настрадали су Хрвати и Хрватице у Клини, увек настрадају они који су у мањини. Оног тренутка када успоставимо српску општину, мене занима што је са албанском мањином унутар српске општине, мене занима што је са српском мањином у Приштини која, осим на вашој телевизији, нема заштиту. А кад се територијализују права, онда кажете, ево ми смо своје направили, имамо општину ову, ону, решавајте ствари како знате. То је за већину људи довољно, али за сва права није, јер права зависе од тога да ли можемо рећи да је свачије право заштићено, а не права већине. Друго, они имају сличан проблем као и у Хрватској, до које мјере могу функционирати представници Срба и Српкиња као синдикат, а то значи да са сваким ко је на власти сурађујемо на овај или онај начин. А гдје улази у игру нека врста програма, идеологије, надзора, како год ћете то назвати и то нико од њих, као и у Хрватској није још увек рашчишћењо и то се види у њиховим врлудањима у разним етапама. У једној етапи мисле да је боље више суруђивати са влашћу па онда неко каже: Продане душе итд. То сад отворено кажем. У другој фази кажу нећемо с њима суруђивати па се онда каже нисте конструктивни, треба нам пут три километара од главне цесте до нашег села. То је процјеп у коме се таква мањинска политика стално изнова налази, из њега нема излаза, осим , тако се каже, не идемо у екстреме.Нећемпо ићи предалеко ни са једнима ни са другима, ићи ћемо са Владом, али ћемо јасно рећи да неке екстремне ставове које би људи из Владе могли заступати, одбијамо итд. Или ћемо демонстративно одбити сурадњу са Владом, али ћемо преко других механизама па и преко јавног притиска покушавати реализирати свој интерес.
РТК2: Да ли је онда погрешно инсистирање на Заједници српских општина као инстументу очувања интереса српске заједнице овде, на Косову?
Пуховски: Ја не мислим да је погрешно, мислим да је то институција која сигурно не штету,и а може користити, али са институцијама је питање како ћете их интерпретирати. По мојем суду, она треба бити имплементирана доиста, пре свега ,ако је икако могуће као заједница Српкиња и Срба, а не општина. Она се бави заштитом свих, а заједница општина се не бави нпр. Са мном као Србином који живи у Приштини, ко мене штити – нико, јер заједница општина се односи на одређене општине са одређених територија , а Приштина није та општина, није та територија. То ће опет помоћи већини унутар мањина, али мањина унутар мањина увек настрада, то је оно што мене брине. Друго, оно што је јако важно, ту ће бити тешко издржати притисак да људи који воде ту заједницу покажу неовисност о Београду, то не значи бити против Београда, то не значи бити више Косовари од Косовара да би се доказали да смо ми патриот итд. Али то значи схватити и прихватити да смо м и грађани Косова па како год се оно доживљавало и да је наша национална матица у Београду, али да то није наше политичко средиште. То се догађало као проблем и са српском мањином у Хрватској, то се догађа овде, то се види у пуно заоштренијем облику у Босни и Херцеговини са Додиком, али се види и са албанском мањином у Македонији,на сличан начин, која говори о Приштини, Тирани (како ко) као својим главним градовима, а не о Скопљу. То онда растаче ткиво једне заједнице и доводи људе у мањинској заједници да се појаве као кандидати за издајице, што је за њих јако опасно.
РТК2: Да ли је запад, пре свега Америка, можда попустљивија према Албанцима на Косову и како то тумачите, као различит аршиникада је политика у питању или је реч о истинитој жељи за миром на Балкану или је у питању само процена личних интереса?
Пуховски: САД су пуно чиниле за Косово, али више не чине, овај дио света је испао из интереса САД И сад је био пописан у Бадену на једном скупу, како је нагласио државни тајник који је био у Београду, постоји интерес за сурадњу, а кад се погледа шта је остало од тога, то је заправо било чисто формално, ништа се конкретно није показало. Нажалост, тако је, без неколико тисућа мртвих ови
крајеви нису никоме интересантни. Они више нису стратегијски битни ко год се премишљао, нема
нафте, нема пуно становника и нису битни . Могуће је да ће бити више интереса за Босну и Херцеговину у настајању да се пацифицира муслиманско становништво, након догађаја у Паризу је поново нарастао страх па чак и хистерија од Муслимана на Европском тлу, дјелимично се то односи и на Косово, али се у овом тренутку мени чини да не треба очекивати неку активну улогу САД-а нити Русије. Ове наде, да ће Русија на велико помагати Србији, увјек су се изнова показале погрешнима и опет ће се показати погрешнима. Русија може бити карта на коју српска држава може играти против превеликих притисака из Брисела до неке мјере, и она то редовно чини. Русија је помагала Србији када је било питање Унеска, то је потпуно јасно, јер нема говора да би Србија својом дипломацијом то постигла што је тамо постигнуто. Али, то Русија чини у тренутку тако да покаже Западу да су они ипак играчи, у тренутку у којем се њихови интереси буду подударали, рецимо као у Сирији, на даље то је могуће, нек се само догоди један већи терористички напад негде у Русији па се Руси још више вежу за ту антитерористичку федерацију, тада ће сви овдје пасти у други план, а немојте заборавити да је Путин на рубу тога да одигра једну јаку карту у геостратешком сукобу са САД, јер признавање Косова дало би му могућност да каже: Ја признајем све који су прогласили неовисност , и у Грузији и у Украјини, и ја сам принципијелан, он то не чини због очитих разлога, али питање је колико ће ти очити разлози везаности за панславенску идеју и давнашње братство са српским народом, бити важније од неког прагматичног момента у датом тренутку.
РТК2: Специјални суд за ратне злочине је међународна обавеза Косова, може ли се из перспективе Хашког трибунала очекивати да ће овај суд решити неке од проблема између Београда и Приштине или бар донети задовољење породицама које трагају за истином о судбини несталих током ратног сукоба, али и након 1999. године?
Пуховски: Чини ми се да је јако важан посебно овај дио након 99. године, јер ствари нису престале у неком одређеном тренутку, то је трајало И касније. Друго, чини ми се јасним, то је показало и Хашко судиште, да оно не решава проблеме, већ их само заоштрава, истина – то је оно што знамо из искуства. Истина не доноси помирење него узнемирење. Људи живе у лажи, то је нормално, друштво живи у лажи, државе живе у лажи. Замислите човека који би ходао около и стално говорио истину, њега би у року од неколико дана пријатељи, фамилија, сународници прогласили лудим. Ја се забринем када помислим колико таквих људи има у лудницама. Дакле, истина није нешто што се прихваћа у било којој заједници где изазива сукобе,али и треба да изазива сукобе, сукоби су добри, нормални док се на њих не реагира силом. Дакле, изазваће нове сукобе, неки ће бити задовољни, неки незадовољни, али сасвим сигурно минимални број од почињених злочина ће бити кажњен, као што је и било у Хагу. Биће кажњени неки који су мање криви од неких који су више криви, биће ослобођени неки, јер то опет одговара неким иноземним интересима или нема довољно доказа, али је важно да се у једном тренутку појави ситуација у којој злочинци, а они знају ко су, стрепе од тога да дођу на суд, барем за једно раздобље. и друго, што је још важније, а то тешко постижемо, читав регион, од Словеније до Македоније, да се схвати да су наши злочини, и то злочини који су починили наши Хрвати, Срби, Албанци јесу злочини, дакле да је важнија именица злочини него придев наш ,а већини људи је придев наш важнији од именице злочин. То су били наши људи, можда су мало претеривали, можда су чинили ствари које не треба чинити, али морате их разумети. То ћете чути на свим странама, а и сви ће вам рећи исту реченицу – код њих је то био систем, а код нас изолирани инциденти и док то имамо, остајемо затворени у прошлости. И то је, нажалост, јако лоше.
