Ruski filozofi i pisci odavno upozoravaju da Rusija i Evropa nisu na istom putu

Što se tiče odnosa Rusije sa evropskim zemljama, Danilevski je primetio da je ruska država preživela invaziju sa istoka, odbila pljačkaške napade sa juga, ali glavna opasnost, kako je verovao, preti Rusiji, pre svega sa zapada.

„Činjenica je“, objasnio je Danilevski, „da nas Evropa ne priznaje kao svoje. Ona u Rusiji i uopšte u Slovenima vidi nešto njoj strano, a istovremeno i nešto što joj ne može poslužiti kao prost materijal iz kojeg bi mogla da izvlači svoju korist, kako izvlači iz Kine, Indije, Afrike…

Evropa, istakao je Danilevski, želi da Rusija nosi zapadnu civilizaciju na Istok. Ubeđena je u superiornost svega evropskog i u zaostalost svega azijskog. I ovde Danilevski, pobijajući ovu tezu, kao primer navodi kinesku civilizaciju.

Danilevski u svojoj knjizi ubedljivo dokazuje da evropski kulturno-istorijski tip, koliko god „ponosna Evropa” želela, uopšte nije dominantan u svetu.

Prema tome, Rusija ne treba sa zavidnošću da gleda na Zapad, koji je devedesetih godina postao vodeći trend u njenoj politici

 AUTOR: Igor Veremeev

(S ruskog preveo Zoran Milošević)

 Pre vek i po veliki ruski filozof Nikolaj Danilevski, koji ove godine puni 200 godina, ukazao je na potrebu da Rusija krene samostalnim putem i odlučno odbaci politiku imitiranja Zapada. Danilevski je to naveo u svojoj čuvenoj knjizi „Rusija i Evropa“, koja i danas može da bude radna površina savremenim političarima u našoj zemlji.

U ovoj knjizi filozof je odlučno zahtevao odvajanje od Evrope, raskid sa njenim političkim interesima, odstupanje od održavanja geopolitičke evropske ravnoteže i prekid kulturne „evropeizacije“ u Rusiji. Bio je uveren u visoku kulturnu i istorijsku budućnost ruskog tipa civilizacije. Kako istraživači primećuju, jasnoća zaključaka i doslednost pogleda u knjizi Danilevskog „iznenađuju i fasciniraju“.

Što se tiče odnosa Rusije sa evropskim zemljama, Danilevski je primetio da je ruska država preživela invaziju sa istoka, odbila pljačkaške napade sa juga, ali glavna opasnost, kako je verovao, preti Rusiji, pre svega sa zapada.

Mnogo pre Hitlera, parola Drang nach Osten bio je zajednički za celu Evropu. Počela su da ga sprovode germanska plemena, koja su proterala Slovene iz Pomeranije, Pruske, doline Odre, Labe i Dunava. Zatim su u Rusiju nadrli ​​Livonci, Šveđani, Litvanci, Poljaci, Nemci i Francuzi. Godine 1854-1855. Rusija je bila podvrgnuta agresiji koalicije evropskih država – Engleske, Francuske, Napuljske kraljevine, a podržala ih je Osmanska imperija tokom Krimskog ratu. Usledilo je zauzimanje ruskih zemalja u Prvom svetskom ratu, intervencija Antante, a 1941. i napad na našu zemlju ujedinjene Evrope predvođene nacističkom Nemačkom.

Evropa – neprijatelj Rossije

„Evropa je- neprijatelj Rossije“ – tako glasi glavni zaključak koji je Danilevski izveo u svojoj knjizi. Stoga je pronicljivo upozoravao na političku i kulturnu ekspanziju Zapada i kategorički se protivio sistemu takozvane političke ravnoteže kao principu međudržavnih odnosa između vodećih evropskih zemalja, tj. isti sistem odnosa koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata i urušen posle raspada SSSR-a.

Politička ravnoteža, upozorio je Danilevski, je od koristi evropskim državama, koje će se uvek međusobno slagati u akcijama protiv Rusije. U donošenju političkih odluka u odnosima sa njom uvek se rukovode „dvostrukim aršinom“.

Jedina garancija bezbednosti Rusije, po Danilevskom, može biti samo nedoslednost, razjedinjenost ciljeva Engleske, Francuske, Nemačke i drugih evropskih zemalja. To je posebno jasno danas, kada su se zemlje Evrope ujedinile u EU i svi zajedno naoružali našu zemlju.

Sjedinjene Države u to vreme još nisu bile faktor međunarodne politike, ali su se njihovi ciljevi kasnije malo razlikovali od onih koje su Anglosaksonci uvek težili u odnosu na Rusiju.

Samo „grmovi i munje“

„Istočno pitanje nije jedno od onih koje se rešavaju diplomatskim putem“, napisao je Danilevski pre 150 godina. – Sporotekuća istorija događaja pomaže kabinetskoj diplomatiju, ali svoje velike vaseljenske odluke, koje postaju zakon života naroda za čitave vekove, ona sama proglašava, bez ikakvih posrednika, okružena gromovima i munjama, kao Gospodar rata sa vrha Sinaja.“

Drugim rečima, već tada je predvideo, iako to, naravno, još nije mogao da pretpostavi, da su upravo takvi problemi kao što je napredovanje NATO-a na Istok, i transformacija Ukrajine od strane Zapada u anti-Rusiju, koje je naša zemlja morala da rešava uz pomoć tako drastičnih mera kao što je danas Specijalna vojna operacija.

Knjiga „Rusija i Evropa“ objavljena je u Rusiji u vreme kada je njena vladajuća elita bila u potpunosti prozapadna, na dvoru se govorio francuski, a ministar spoljnih poslova je bio Nemac Neselrode. Ispostavilo se da je knjiga bila toliko neobična za to vreme, da je u Rusiji postala vrlo poznata, ali se počela širiti tek nakon smrti autora.

Treba reći da je Fjodor Dostojevski knjigu „Rusiju i Evropu“ odmah nazvao „referentnom za svakog Rusa“. Danilevski je imao snažan uticaj na stavove K. Leontjeva, koji ga je prepoznao kao jednog od svojih učitelja. Veoma je ceio knjigu „Rusija i Evropa“ i Lev Gumiljov.

Danilevski u svojoj knjizi razotkriva mit o navodnoj agresivnosti Rusije, koji Zapad do danas žestoko preuveličava. Prateći istoriju evropskih ratova u kojima je naša zemlja učestvovala, on piše: „Dakle, sastav ruske države, ratovi koje je vodila, ciljevi koje je težila (…) pokazuje da Rusija nije ambiciozna, da je ne agresivna sila, koja je u modernom periodu svoje istorije, uglavnom, žrtvovala svoje najpravednije zahteve evropskim intersima.“

Kada je Napoleon napao Rusiju i bio poražen, Rusija je mogla da se ograniči na proterivanje poraženog neprijatelja sa svoje teritorije, ali je, žrtvujući svoje interese zarad obezbeđenja mira u Evropi, nastavila da tera neprijatelja sve do Pariza. A onda je napustila Francusku ne zahtevajući od nje nikakvu odštetu.

Evropa nas nikada neće priznati svojima

Ali zašto je onda Evropa bila neprijateljski raspoložena prema Rusiji, ako je ona na sve načine pokušavala da ugodi njenim interesima, a i mnogi su je kod nas sa oduševljenjem gledali?

„Činjenica je“, objasnio je Danilevski, „da nas Evropa ne priznaje kao svoje. Ona u Rusiji i uopšte u Slovenima vidi nešto njoj strano, a istovremeno i nešto što joj ne može poslužiti kao prost materijal iz kojeg bi mogla da izvlači svoju korist, kako izvlači iz Kine, Indije, Afrike, većeg dela Amerike itd, odnosno da da nas pretvori u materijal koji bi se mogao oblikovati i formirati po sopstvenoj slici i prilici.“

Evropa, istakao je Danilevski, želi da Rusija nosi zapadnu civilizaciju na Istok. Ubeđena je u superiornost svega evropskog i u zaostalost svega azijskog. I ovde Danilevski, pobijajući ovu tezu, kao primer navodi kinesku civilizaciju.

U Kini, naglasio je, postoji zadivljujuća produktivnost rada, tamo su neverovatno razvijeni hortikultura, farmacija, književnost, filozofija. A danas, dodajmo onome što je Danilevski napisao, upravo Kina već postaje najveća svetska ekonomska sila i Evropa već počinje da zavisi od nje.

Danilevski u svojoj knjizi ubedljivo dokazuje da evropski kulturno-istorijski tip, koliko god „ponosna Evropa” želela, uopšte nije dominantan u svetu. Prema tome, Rusija ne treba sa zavidnošću da gleda na Zapad, koji je devedesetih godina postao vodeći trend u njenoj politici.

Danas je knjiga „Rusija i Evropa“ Nikolaja Danilevskog priznata klasika svetske istorijske i filozofske misli. Doživela je najmanje 24 izdanja u Rusiji, uključujući i na različitim jezicima. Samo poslednjih godina objavljeno je najmanje osam izdanja. I ideje koje je on izneo počinju da se primenjuju u politici naše države. Rusija, kojoj je Zapad već ponovo objavio otvoreni rat, počinje da se okreće licem ka Istoku.

Proročanstvo Grigorija Danilevskog

Još jedno proročanstvo o Evropi, ovoga puta iz sfere fantazija, napravio je danas već zaboravljeni imenjak Nikolaja Danilevskog, pisac Grigorij Danilevski. Godine 1868. napisao je priču „Život za sto godina“. Kinezi su, razmnoživši se do 700 miliona duša (sada – milijardu i po), preuzeli iz Evrope sva tehnička dostignuća i praktična znanja. Stvorivši ogromnu vojsku i mornaricu, pokrili su svoju zemlju mrežom železničkih pruga. Posle osvajanja razmaženog Japana i osvajanja Sjedinjenih Država (potpomognutog novim američkim građanskim ratom između Severa i Juga), Kinezi su preselili deo svojih viška ljudi u Severnu Ameriku. A onda su preuzeli prevlast nad Atlantikom, porazili evropske flote – i pokorili Evropu. Ukinuvši u njoj nacionalne države, Kinezi su uspostavili Sjedinjene Evropske Države.

U Parizu su otvoreni mnogi kineski restorani. Zahvaljujući uspehu telefonije (Danilevski predviđa pojavu interneta i televizije), bilo je moguće večerati u restoranu „Prestonica sveta – Peking“ i, „jedući, u isto vreme pratiti svakog Parižanina i još više udaljena scena…“.

U isto vreme cveta najvulgarnija masovna kultura – ​​zašto ne i sadašnja pop kultura? Izmišljeni „serum istine“ (tačnije, poseban gas koji potiskuje volju) tera osumnjičene da ispričaju sve o svojim postupcima, pa čak i o svojim mislima. Pomislite na američke biološke laboratorije pronađene u Ukrajini. Sva izborna demokratija je zarobljena od vlasnika novca i kredita. Grigorij Danilevski je takođe predvideo sadašnji savez između Rusije i Kine. U njegovoj priči, Rusi su u savezu sa Kinezima na kraju podelili svet…

IZVOR:

Preuzeto sa.