Autor:Jovana Ostojić
Ne postoji osoba na svetu koja nije čula za ova umiljata bića. Pande se smatraju simbolom Kine, a takođe su i simbol Svetske organizacije za prirodu (WWF). Pande su među prvim životinjama za koje je sproveden detaljan plan konzervacije, zbog čega ih često posmatramo kao simbol ugroženosti i primer kako bi trebalo da se odnosimo prema ugroženim vrstama.
Jedna lepa stvar za pande se dogodila 2016. godine. Saznali smo da više ne pripadaju kategoriji ugroženih vrsta, već se sada vode kao ranjive (IUCN). Iako je ovaj podatak značajan, mnoge stvari još treba da se urade za zaštitu ove vrste od iščezavanja.
Džinovska panda (Ailuropoda melanoleuca) je krupni sisar iz porodice medveda (Ursidae), poreklom iz centralno-zapadne i jugozapadne Kine. Lako se prepoznaje po upadljivim crnim oznakama oko očiju, na ušima, ali i po zaobljenom telu. Iako pripada redu zveri, koje karakteriše ishrana mesom, džinovska panda se skoro uvek hrani mladicama i listovima bambusa. Ime „panda“ vodi poreklo iz himalajske grupe jezika, verovatno nepalskog. Ovo ime se prvobitno odnosilo samo na crvene pande. Sve do 1901. godine, kada je otkrivena veza između ove dve vrste, džinovska panda je bila poznata kao išarani medved ili šareni medved.
Kada bi preveli njeno ime sa kineskog jezika, bukvalno bi imalo značenje „medved mačka“. Ovaj naziv nije slučajan. Naime, većina medveda ima okrugle zenice. Izuzetak je džinovska panda, čije su zenice vertikalno postavljene, kao kod mačaka.
Za razliku od ostalih medveda, džinovske pande ne hiberniraju. Najjednostavniji odgovor na pitanje zašto pande ne hiberniraju je da ne mogu da prestanu da jedu. Niska hranljiva vrednost bambusa sprečava ih da grade rezerve masti koje bi im trajale tokom zime. Uprkos svojoj taksonomskoj klasifikaciji u red mesojeda tj. zveri, džinovske pande se prvenstveno hrane bambusom. Međutim, njihov sistem za varenje je isti kao kod drugih mesojeda, kao i osobina da ne mogu da vare celulozu, pa stoga moraju jesti bambus u velikim količinama kako bi obezbedili potrebnu energiju i hranljive sastojke. Panda prosečno pojede od 9 do 14 kilograma mladica bambusa svakog dana. S obzirom na to da različite vrste bambusa cvetaju u različito doba godine, pande moraju imati na raspolaganju najmanje dve različite vrste kako bi izbegle gladovanje.
Sam skelet glave je adaptiran na ovakvu ishranu. Pande imaju snažne vilične mišiće koji povezuju vrh glave i vilicu. Krupni kutnjaci melju i drobe vlaknaste materije bambusa. Iako se prvenstveno hrane bambusom, zubi pande su zadržali medveđi oblik, i poješće meso, ribu i jaja ako ih pronađu.
Suprotno ukorenjenom mišljenju, pande se ne razmnožavaju sporo. Studije su pokazale da se džinovske pande ujedno dobro razmnožavaju kao severnoamerički mrki medvedi. U proseku, ženka tokom života može da ima 2 do 3 mladunca. Pande sporo rastu, a polnu zrelost stiču tek sa 5 do 7 godina. Sezona parenja obično traje od sredine marta do sredine maja. Za to vreme, dva do pet mužjaka su spremni da se bore oko ženke, a mužjaku sa najvišim ugledom pripašće ženka. Sam čin parenja je kratak i traje od 30 sekundi do 5 minuta. Ženka obično rađa jedno do dva mladunčeta. S obzirom na to da obema bebama treba konstantna briga i pažnja, majka se mora opredeliti koje će mladunče da odbaci. Naučnicima nije poznato po kojoj osnovi majka bira jedno od dva mladunca. Zabeleženi su slučajevi kada ženka jednostavno sedne na mladunče, a ponekad ga u neznanju uguši i dok spava.
Nadam se da će u bliskoj budućnosti pande biti skinute sa crvene liste i da će ova razigrana i radoznala vrsta još dugo naseljavati ovu planetu.
Izvor:http://ekoblog.info/panda-jedini-medved-nema-zimski-san/
