OTVORENO PISMO:Gordana Vlajić,Zamenik Upravnog odbora UKS

Veoma poštovani članovi SANU,

Izuzetno je važno da sačuvamo i Vas i SANU od diktiranog pogleda na svet kakav on, srećom, nije i nikada neće biti.

Cenjena gospodo, ne dopustite da Vam ukaljuju OBRAZ, jer Vi ste ti koji su OBRAZovani.

Da, imam sumnju u Vašu konačnu odluku po pitanju prijema Marine Abramović u SANU. Jer naslućujem snagu prisile, vlastoljublja, srebroljublja i ostalog koristoljublja kojem ste sasvim sigurno izloženi.

Otuda ću se i ja nedostojna osvrnuti. Najzad, vremešnost, iskustvo i neokaljanost mi nalažu da ne samo da ne treba da ostanem nema, već treba da iskoristim i blagoslov koji se ogleda u tome što imam priliku i umeće da razmenim ili dodam svoje mišljenje Vama najumnijima, najmerodavnjima da donesete odluku o svakako ishitrenoj i istovremeno političi obojenoj kandidaturi za prijem naše zemljakinje Marine Abramović u redove SANU.

Ne osvrćući se posebno ni na jedan segment njenog neosporno bogatog, u nemiru i sablazni doslednom stvaralaštvu, htedoh da Vas, najpre, zamolim za – STRPLjENjE.

Ne treba ulaziti u „trku“ sa mnogo moćnijim državama, poput SAD, čiji je ona takođe državljanin. Amerika sasvim sigurno ima i moć, i kompetentnost, i ne treba joj otimati tu čast i privilegiju, da je prva primi u svoju Akademiju.

Bez dublje analize svih ostalih argumenata koji govore u prilog, pre svega, strpljenja za ovakvu – po umetnost, ali ne samo po umetnost – dalekosežnu odluku, ovde ću podvući sumnju da ovaj narod, srski narod, može biti, nije dovoljno sazreo za umetnički populizam i potencijalni marino-popularizam određenih performansa ove konceptualne umetnice (vreme će definisati njenu profesionalnu opredeljenost: konceptualna umetnica ili eksperimentalna psihoanalitičarka, recimo). Nemojte prenebregnuti mogućnost da ovaj narod nije dovoljno dorastao prosuđivanju i prepoznavanju njenih umetničko-avangardnih atributa i poruka, pa bi se moglo dogoditi da nam mladi krenu stranputicom, ne zato, daleko bilo, što im je Marina Abramović dala loš primer svojom delikatnom umetničkom senzualnošću, već zato što će u peformansu tokom kojeg, recimo, interaktivno i eksplicitno, a istovremeno i galaktički slobodoumno komunicira sa penisima svojih živih (?!) scenskih „rekvizita“ pod umetničkim podnebesjem svog bezgraničnog umetničkog ega omeđenog jedino dijagnostičkom težnjom da svet bude gore mesto, već se može dogoditi da ova neuka omladina u ovoj zemlji Srbiji sa 78 odsto funkcionalno nepismenih krene da imitira Marinu kao novog idola, kao zvezdu i najzad, kao pripadnicu najrespektabilnije, najetabliranije institucije koja treba da bude primer itelektualnog elitizma, ali ne u pejorativnom, već u najraskošnijem i najprogresivnijem smislu te reči.

Plašim se da će, mladi su tome skloni, krenuti lakšim putem. Odabraće da čučnu i da otvore usta za penise nepoznatih prolaznika. I obratite pažnju, pogledajte video kandidatkinje – tu NIKO ne uživa.

Otuda Vam veoma poštovani članovi SANU, želim da budete samosvojni i strpljivi.