(дана април 14, 2026)

Изгледа да су професор Маранди и остатак иранске делегације тајно променили авион пре повратка кући. Такођер су одлучили да слете у Машхад уместо у Техеран. Разумљива мера опреза, али тужно је што је свет дошао до тога да је ово неопходно…

Марсхалл МцЛухан је сковао термин „глобално село“ 1960-их година како би описао како технологија електронских медија смањује време и простор. Веровао је да ће ово електронско доба сломити индивидуализам и вратити човечанство „племенском“,поновној „трибализацији“ човечанства, коју карактеришу појачана тескоба, племенски сукоби и интензивно насиље. Када се људи зближе, постају дивљији, нестрпљивији и конкурентнији, што доводи до „места врло тешких сусрета“ и повећане „племенске“ напетости. Глобално село ће донети нову врсту терора, сукоба и преоптерећења информацијама. Иако је написано деценијама пре него што је интернет постојао, МцЛуханово предвиђање се сматра запањујуће тачним претходником модерног доба.

Марсхалл МцЛухан је предвидио да би глобализација могла завршити у мрачној племенској ноћи. Ера тренутне комуникације – електрично доба које је започео телеграф, а убрзали радио и телевизија – створило је глобално село. То нас је требало све зближити. Али то не значи, тврдио је МцЛухан, напредак ка толеранцији, сарадњи и хомогености. Глобално села окреће историју уназад, оживљавајући племенску свест.

Назвати глобалистичко друштвога селом а не градом или варошицом део је МцЛухановог великог визионарског капацитета; глобализам с једне стране подржава сарадњу, са друге кида ткиво друштва. МцЛуханова идеја изоставља светског грађанина, великог путника, пословног човека, образованог, отвореног, космополиту….светски сељанин има обичаје, понашања и осећаје врло различите од оних које можемо замислити код грађанина света, светски сељанин је неко груб, безобразан..и више.

МцЛухан оставља по страни глобални карактер дигитализације. Ту нам ратови помаже да схватимо дубљи, узнемирујући карактер МцЛухановог предвиђања. „Рат“, тврдио је МцЛухан, је „мала црвена школа глобалног села“ и „то је крвава мала школа“. Када водимо рат у глобалном селу, када покушавамо користити своју технологију да наметнемо своје вредности другима, преузимамо карактеристике свог непријатеља. „Постајемо оно против чега се боримо у самом чину борбе“, написао је МцЛухан.

Племенско друштво и дигитално друштво су слични, као некада можемо се међусобно убијати много брже него икад пре.Глобално село је савршено позориште терористичким групамс али и тероризму држава да максимизирају „спектакл рата- тероризма“, користећи медије за појачавање своје поруке и тренутни утицај на глобалну публику. Како би поразиле тероризам, нпр. Сједињене Државе су биле пионири агресивних стратегија информационог ратовања и психолошке манипулације. Терористи су прилагодили свој идентитет, преобликујући културу части од вредновања снајпериста до бомбаша самоубица. Исто су то учиниле државе. Ширење информационих технологија појачало је верски жар и ратнички.Запад је постао оно против чега се борио.

„Електромагнетна технологија захтева потпуну људску послушност и мировање медитације, каква приличи организму који сада носи мозак изван лобање, а живце изван коже. Човек мора служити својој електронској технологији с истом серво-механистичком верношћу с којом је служио својој секири, свом кануу, својој типографији и свим другим продужецима својих физичких органа. Али постоји та разлика, да су претходне технологије биле деломичне и фрагментарне, а електрична је потпуна и инклузивна.“

Верски жар…интересантна подударност

Трамп ? Марсхал МцЛухан био је касни одрасли конвертит римокатолик, под великим утицајем Телиарда де Цхардина. МцЛухан је тврдио да је његов главни утицај био Јамес Јоyце ?! Као што је истакао његов лични пријатељ Том Wолфе, чињеница да МцЛухан то никада није споменуо у својим списима може се сматрати шалом.

Руссел Бранд је адвита ведантиста. То је врста монадистичког гледишта. Адвита ведантиста сматра да је „Атман Браман“ или „све је Једно“. То је познато већини мистичних традиција и Католичкој [Универзалној] Цркви као переннијална филозофија. У католичком мистицизму се изражава као алхемијско „како горе, тако доле“. Постоји одређено разумевање светских религија на нивоу Алдоуса Хуxлеyја где се све оне почињу некако стапати у једно. Теллиард де Цхардин је имао такво разумевање [или можемо претпоставити! Годинама је живео у Кини, мора да је покупио нешто локалног. Или је можда сам схватио будизам.

Обојица су полиматски генијалци застрашујућег типа Цхристопхера Хитцхенса. Као што је Терренце МцКенна рекао о МцЛухану: „Није трпео будале. Прочитао је све и претпоставио да сте и ви.“( као саговорник.

_______________

Јоyце је објавио дело Финнеганс Wаке (Бдење над Финнеганом) 1939. године. У њему користи две фразе, обе алузивне на Папину годишњу ускршњу поруку Граду (Риму) и свету, „Урби ет Орби“. Јоyце је ово на једном месту у Wаке претворио у „урбано и орбално“ , а на другом у „тхе урб, ит орбс“ (урбано, оно кружи).

Izvor: https://livano2.blogspot.com/2026/04/od-globalnog-sela-do-identitetskih.html

(Ilustracija:livano2.blogspot.com )