Јуче, 3. августа 2019. године, у Истанбулу, председник Ердоган учествовао је у свечаној церемонији започињања изградње прве нове цркве у Турској од оснивања Републике 1923. године.
Храм се подиже за потребе локалне заједнице верника Сиријско-јаковске православне цркве. Пројектован је да прими 700 верника.
Планирано је да посао траје око две године.Чињеница да Анкара „флертује“ са сиријско-јаковитском заједницом показује амбиције Турске према Сирији. Међутим, могуће је да су Ердоганови планови амбициознији
Администрација турског председника је овом догађају дала посебан значај. У церемонији полагања камена темељца учествовали су викар Сиријско-јаковитске православне цркве у Турској, митрополит Јусуф Гетин, Цариградски патријарх Вартоломеј, као и представници Цариградске патријаршије Јерменске апостолске цркве и Римоатоличке цркве. У том контексту Ердоган је изгледао као султан Османског царства у добрим старим временима, када је имала велике територије у Европи, али и Азији, упијајући европске и хришћане Блиског Истока.
Према Ердогановој званичној веб страници, турски председник је присутне подсетио: „Ми смо народ који је управљао овим регионом скоро миленијум, а Истанбул је стар тек 566 година. Кроз ову дугу историју, наш регион је одувек био срце верске, етничке и културне разноликости, и што је најважније – савести човечанства.“ Потом је додао: „Наша срца и врата су увек била отворена за све потлачене и понижене, који су долазили у ове крајеве одасвуд, од Шпаније и Источне Европе до Кавказа и Северне Африке“. Напоменуо је да је Турска прихватила скоро четири милиона избеглица из Сирије и Ирака, које припадају „различитим верским групама“, односно хришћанима. Председник је обећао да ће, како земља јача, сви њени грађани, без изузетка, моћи да искористе могућности које се отварају. Једини изузетак, рекао је, односи се на „терористичке организације, терористе и оне који издају своју земљу и народ“. Ове речи су, очигледно је, биле упућене Курдиа које се боре против турске дражве, јер желе да створе своју државу – Курдистан.
Историја изградње храма почела је пре десет година, када је Ердоган, тада премијер, доделио заједници Сиријско-јаковитске цркве место за цркву на италијанском гробљу. Шест година касније, најављено је да пројекат напредује, али су се иницијатори суочили са законским потешкоћама. Гробље је државна својина, а црква је требала да се гради поред капеле која припада Римоккатоличкој цркви, што је „компликовало ситуацију“. На крају се умешао Вартоломеј, који се „обратио апостолском нунцију у Турској да добије благослова папе, како би се изградња цркве остварила. На благослов се морало сачекати“.
Римокатолици у својим медијима пишу да су стамболске власти подржале изградњу цркве, јер је турска држава почела да обраћа пажњу на припаднике Сиријско-јаковитске заједнице, а постоје и мишљења да постоји политички план да се на територији Турске створи и духовни центар за припадника ове заједнице. До рата у Сирији Турска је примила у специјални центар око 4.000 хришћана из Сиријско-јаковитске цркве, а тренутно их у Турској има око 25.000. У исто време Турска је саопштила да жели да створи «зону безбедности на северу Сирије», што је председник ове држава, Башар Асад оценио као покушај «обнове Османске империје, јер присваја сиријске територије».
Ситуација на Блиском Истоку тренутно је врло динамична и непрестано се мења. Наравно, у чињеници да се Анкара „кокетира“ са Сирујско-јаковитском заједницом, можете, ако желите, видети амбиције Турске према Сирији. Међутим, могуће је да су Ердоганови планови амбициознији. Сада је исказао интерес у односу на све хришћане са Блиског Истока. Да ли ће предузети други корак, означавајући своје интересовање за европске хришћане, што би се могло видети, ако дозволи грчкој Цариградској патријаршији да отвори богословију на острву Халки или чак да изгради нови храм у Турској?
Све ово ће, вероватно, зависити од специфичних маневара „спољне политике“ Турске, која је у фази сукоба са САД и НАТО, те хришћани добродошли савезници.
