Милован Бркић
Санитет Дома здравља из Ивањице довезао је пацијента ампутиране ноге до аутобуске станице, уместо да га одвезе до села удаљеног око 50 километара. Има да иде аутобусом, људи морају да покажу солидарност: ту је возач, кондуктер, помоћи ће. А болесник мора да стисне зубе, да отрпи тешке болове. Нису му дали ни лекове. Мора да се штеди на сиротињи, паре из здравствених фондова су намењене правим људима, онима из нове класе.
Сваки динар је драгоцен здравственом фонду, који је прошлог месеца одрешио кесу, и са два милиона евра, платио лечење Миодрагу Ракићу, потпредседнику Демократске странке и великој љубави Александра Вучића.
Два лекара са Војномедицинске академије, две медицинске сестре, да опслужују те лекаре, и свита телохранитеља, а све о трошку здравственог фонда, отпратила је господина Ракића у Њујорк, владиним авионом, да вида ране. Господин Ракић, који је један од најтежих злочинаца према сопственом народу у српској историји, познат по чувеној реченици изговореној у Вашингтону (даћемо вам све што тражите од нас, само нека све остане за овим столом), као и свака Јуда, добио је на ”поклон” од ”радних људи и грађана” из Стејт Департмента тешку болест.
Убрзо је, након што је све државне тајне предао господи из Вашингтона, морао на операцију. Платили смо два милиона долара за његову прву операцију простате и вађење тестиса. Друга операција у Бечу коштала је само милион евра, а ево и трећа, најскупља, преко два милиона евра, која ће можда коштати још више. Болница у којој се лечи господин Ракић је у Њујорку. Најскупља је на свету – Мемориал Слоан-Кеттеринг Цанцер Центер. Пратиоци су у закупљеним становима, испред Централ парка.
Када је господин Ракић у питању, Александар Вучић лако дреши државну кесу. Молим се Богу да и господину Ракићу подари лека, или му на путу до небеса олакша муке.
И док свакодневно новине и телевизије објављују апел родитеља да им се помогне да децу излече у иностранству, Миодраг Ракић са нашим парама нема проблема. Узми Мики, колико ти драго.
Да се са Ракићем родила нов класа младих људи који су недодирљиви, свемоћни, сведочи и случај извесног Станка Мићановића, званог Мићан. Он је из Лознице. То је Вучићев Ернест Рем. Он је обдарен само чмарном интелигенцијом. У Српској напредној страници, командује СС одредима. У Београду живи у плаћеном стану у центру Београда, возе га скупа кола. Месечна плата Мићанова је пет хиљаде евра! Он командује младим напредњацима, који имају задатак да пиши мејлове и шаљу редакцијама, установама, телевизијама и да величају Вучића, његова недела, да прете новинарима и слободним људима.
Мићан их шаље од врата до врата, да терају старе и болесне да иду на гласање, да им потврђују да ли ће гласати за Ацу…Мићанови одреди за сада не убијају, Аца има дуге пушке чији обарач повлачи Милорад Вељовић и Родољуб Миловић, који су, такође, тешко болесни људи.
Бог је велики шаљивџија, када припаднике нове класе, злочинце попут Ракића, Вучића, Вељовића, Миловића и њихове сабраће, погледа попреко. И то када су они најсилнији, најјачи, најбогатији, најохолији и најбестиднији, пошаље им бољку од које дуго видају ране, и намуче се на путу до пакла.
Извор: www.magazin-tabloid.com
