Piše: Milorad Antonić:
Objavljivanje publikacije u povodu 900 godina od rođenja Stefana Nemanje nisu udostojile ni SPC ni država Srbija. Opravdanja za to nema a razlog se, osim što poručuju da to veče beše loše vreme (padala je kiša), nasulućuje u “dugogodišnjoj opčinjenošću naše vlasti voljom drugih gde je suvišan uzor na državu koja nije dozvolila tuđinu da upravlja ni srpskom državom, ni srpskom crkvom“ ! Ima o tome podosta radova i upozorenja ali i ništa više od toga. Srpski narod doživljava zatiranje korena srpske države ,nešto što teško može obezbediti tako neophodno osećanje državotvornosti.
Gospodin Ranko Gojković, jedan od onih koji se u poslednjih nekoliko godina nametnuo što prevodima sa ruskog što svojim autorskkim radovima na temu srpske duhovnsoti u autorskom tekstu „BISERI NEBESKE SRBIJE” – NEMANjIĆI KAO PUTOKAZ (pogledaj : http://srb.fondsk.ru/news/2013/12/25/biseri-nebeske-srbiie-nemanihi-kao-putokaz.html )istakao je ovaj problem i ukazao na opasnost od te veoma ružne slika odnosa naše države prema njenom ocu-STEFANU NEMANjI.
„Veliki jubilej koji je naša država praktično prećutala – 900 godina od rođenja začetnika svetorodne i blagorodne dinastije Nemanjića – bolje i rečitije govori o karakteru srpske vlasti od hiljadu kritičkih članaka i analiza. Na žalost, kao da je po nečijem nalogu i SPC čitavu godinu dana trošila ogromnu energiju i novac u veličanje događaja koji se odigrao u Milanu, samo da se ne bi veličao začetnik dinastije kojoj možemo zahvaliti što i danas kao pravoslavni narod bitišemo na ovoj balkanskoj vetrometini-podvalači Gojković .
Ovaj portal je takođe,onomad (25. februar 2013.god.) kad je čekanje prešlo svaku meru objavio tekst Dobrosava Nikodinovića: „Tomo, postavi Stefana Nemanju u centar Novog Pazara“ u kome, da podsetimo između ostalog stoje činjenice:
„Udruženje građana Ras iz Novog Pazara je 2003. godine uradilo bistu Stefana Nemanje za spomenik u Novom Pazaru. Devet godina lokalna vlast u Novom Pazaru ne dozvoljava da se Spomenik postavi!
Još 1990. godine Udruženje Ras je donelo odluku da u Novom Pazaru podigne monumentalni spomenik osnivaču države Srbije Stefanu Nemanji. Predsednik Srbije je dao saglasnost da se na Gradskom trgu Novog Pazara podigne monumentalni spomenik. Akademik Antonije Isaković, jedan od osnivača Udruženja Ras sa Udruženjem Ras, je u SANU formirao Odbor za podizanje Spomenika Stefanu Nemanji u Novom Pazaru. Idejno rešenje Spomenika trebalo je da uradi slikar Milić od Mačve. Ratne godine raspada Jugoslavije su odložile realizaciju te ideje. Svima su poznate te strašne godine ekonomske izolacije – opsade, NATO rata, okupacija Kosova i Metohije, nasilno rušenje vlasti u Srbiji od strane pete kolone, vreme marionetske vlasti u Srbiji, bujanje srpskih neprijatelja svih boja, svakakvog porekla i potpuni raspad Srbije.“
Dok Nikodinović pita i sebe:
„Zar se srpski narod stidi Stefana Nemanje? Gde se izgubi Namanjina Srbija, gde se igubuiše Rašani Srbi? Šta o tome da se kaže! Reči su suvišne, ali batina je neophodna. Osuda i božja kazna su neminovne, jer stid i greh srpskog naroda su veliki i neizbežni. A da nije bilo Stefana Nemanje ne bi bilo ni Srbije ni predsednika, ni srpskoga naroda, ni svetosavlja, ni rašanske civilizacije.
Sram te bilo srpski narode što ne poštuješ svoju istoriju, što ne poštuješ svoje pretke, što ne poštuješ samoga sebe. Sram te bilo Srbijo!Zato, Srbijo, 23. oktobra 2012., na stotu godišnjicu oslobođenja Raške obalasti i Stare Srbije od turske okupacije, 812 godine od smeti Stefana Nemanje, otkrij spomenik Stefanu Nemanji u njegovom Rasu, Novom Pazaru i proglasi Trg u Novom Pazaru Trgom Stefana Nemanje.“
I pita predsednika Srbije:
„Gospodine Tomislave Nikoliću, Predsedniče Srbije, tražimo od Vas da se lično angažujete da se postavi Spomenik Stefanu Nemanji u Novom Pazaru, ulica Stevana Nemanje broj 2, ispred sedišta vlasti Srbije, opštinske zgrade Opštine Novi Pazar, da Vi lično otkrijete ovaj spomenik 23. oktobra 2012. godine, na stotu godišnjicu oslobođenja od Turaka.Sve troškove snaosiće Udruženje graćana ,,Ras” iz Novog Pazara.“
I dok Gojković nudi činjenice :
„Prvo i logično pitanje je – zašto je to tako, zašto se srpska država (i pojedinci iz Crkve) otklanjaju od svetih Nemanjića? Odgovor je jednostavan – jer je primer Nemanjića najstrašnija moguća kritika njihovog delovanja. Nemanjići blagodareći veličanstvenoj misiji Svetog Save, prekidaju vaganje kome se prikloniti – raslabljenoj Vizantiji ili jeretičkom Rimu (Sveti Sava je osetio da uloga Hrista kao Alfe i Omege u Vizantiji slabi, a da etnofiletizam jača). Stvaranjem nacionalne Crkve kod Srba, Sveti Sava je kao istinski duhovni otac nacije trasirao put svom narodu i od tada do danas – Srbi kao narod i SPC kao njegova brižna majka – predstavljaju najjači stub pravoverja na Balkanu. Jasno je da zaslepljenim izvršiocima volje Brisela i Vašingtona ne mogu kao uzor služiti oni koji nisu dozvoljavali tuđinu da upravlja ni srpskom državom, ni srpskom crkvom. Ta blagorodna loza ostavila je potomcima za ugled mnogobrojne svete duhovnike, svete zadužbinare, svete kraljeve i careve, svete svečare… Nemanjići su potomstvu ostavili takve veličanstvene zadužbine da ni vekovi koji su prohujali nisu umanjili njihov sjaj. Na kraju ove jubilarne godine, devetstote godišnjice svetorodne loze Nemanjića, podsetićemo se ukratko samo najznačajnijih predstavnika ove svetorodne loze i najznačajnijih zadužbina koje su ostavili potomstvu.“
Srpska država se ponaša kao da nije ni ona niti njen otac u pitanju.
Na raznim internet pretraživačima,u naučnim časopisima veliki je broj kritičkih priloga o ovakvom stavu države Srbije. I SPC ! I , da se razumemo. Nije u pitanju samo odnos trenutne vlasti. Uz dužno poštovanje različitih političkih opredeljenja svih vas koji mislite drugačije o svojim političkim miljenicima moram vas podsetiti da država ne pripada Njima! Država nije imovina (patrimonium) kao što je na primer, zemlja što je zauzima,govorio je Kant. Ona je zajednica ljudi kojoj niko drugi ne može zapovedati niti njome raspolagati do ona sama. Nju, koja je zasebno stablo sa vlastitim korenjem, nakalemiti kao navrt drugoj državi znači uništiti joj opstanak…“
Zato mi ovakvo ponašanje naših raznih vlasti liči na hroničnu bolest koja bi se najkraće mogla opisati kao nezrelo ponašanje u životu čoveka često prepoznatljivo po tome što svojim postupcima i osećanjima nije dorastao vrednostima koja mu pripadaju. U takvom stanju vidim naše vlasti i SPC, inteligenciju i institucije sistema… kojima smeta nevreme da udostoje osećanja svojih građana. To je ona vlast koja misli da je dovoljnma sama sebi ida od nje sve počinje. To je ono pogubno: šta će nam otac, mati i koreni! Dovoljna nam je maćeha –čitaj Evropa.
Nosio sam se mišlju da, pre nego tekst ovakve sadržine objavim, kod kompetentnih sagovronika proverim opravdanost ovih mojih možda neumernih ocena i stavova,a onada me, 25.01.2014.godine dotuče jedna činjenica. U dnevnim novinama tog dana nigde osim ,stidljivo u „Politici“ nema informacije da je prethodnog dana u Sali Istorijskog muzeja u Beogardu svečano predstavljena publikacija posevećena obeležavanju jubleja 900 godina od rođenja velikog sprskog župana Stefana Nemanje. Sala je bila prepuna. Neophodnog patriostkog duha na pretek. Zaključujete to, prvo na osnovu publike. čak i razočarane što ovakva promocija nije zaslužna pažnje (nečije)pa da bude održana,npr.u sali skupštine Srbije. Potom taj utisak vam potvrdi činjenica da je izdavač privatna izdavčka kuća a ne nadležna insticija države Srbije. Jeste izdavanje ove publikacije pomoglo Ministarstvo kulture Srbije ali jeste ,čini se, pre svega dužnost i obaveza države da više od toga i sa više ljubavi i neopohodnog poštovanja stoji iza ovakvih izdanja i jubileja.
Jeste bio je to jedinstven čas istorije ali ga je upriličila Izdavačka kuća „Grafoprint“ uz Gornjeg Milanovca a ne država Srbija.
Možda reagujem prejakim zaključkom ali odsustvo, sa ovog časa istorije,pre svega države, počev od aktuelnog ministra kulture, (uredno pozvan), Njegove svetosti Patrijarha (uredno pozvan),ili izaslanika SPC,…bilo koga u kome bi se perepoznala zainteresovanost države Srbije za ovaj jubilej, ostavilo je gorak utisak da je jedan tako velik i značajan jubilej prošao bez držacvnog obeležavanja i da je sve ovo privatno osećanje grupe entuzijasta. A događaj velik do Neba! Kao da je ovakav jubilej stvar izdavača i , slobodno se može reći retkih posvećenika, pre svega autora Zorice Zlatić Ivković, gospodina Bratislava Petkovića, izdavača Tomislava Karadžića, glumca Gorana Sultanovića, hora Bogoslovskog fakulteta i biznismena a više patriote Jovice Otaševića koji je i obezbedio i učinio da se i izdavač i autor i narator i hor i publika osećaju tako kako bi i trebalo: da su, tog 24.01.2014.godine u pomenutoj sali obeležavajući ovaj značajan jubilej, spasili čast države.
Kao i prethodno navedena mišljenja Gojkovića i Nikodinovića, da ipak nešto nije kako valja i dolikuje ,tako i ovakav odnos ne samo države ,medija, već, pre svega SPC (a viđamo njihove izaslanike kako trčkaraju da osveštaju kancelarije novopečenih biznismena) ukazuje na neophodnost uspostavljanja ispravne dijagnoze.
Ili je ovo znak da nas na svaki način udaljavaju i otuđuju od naših iskonskih korena ili smo već postali imuni na činjenicu da iskorenjen čovek ne može doživeti nikakvu, a kamoli dostojnu budućnost.
Neko bi to morao da zna!
Sve, naravno još više pojača utisak kad pročitate uvodnu reč u ovoj publikaciji:
“U sabiranju rasutih i teško dostupnih izvora, svedočenja, dokumenata i sagledavanju još uvek nedovoljno istraženih ,u arheološkim slojevima pohranjenih, porušenih, razorenih i samo fragmentarno sačuvanih materijalnih ostataka jednog vremena i jednog bogatog životopisa utemeljenog u sudbini balkasnkih prostora i njegovih naroda, povod za podsećanje, preispitivanje ili spoznaju, izmeren je trajanjem dugim devet stoleća. Na početku tog vremenskog perioda uzdiže se monumentalna figura odlučnog i mudrog vladara, hraborg ratnika, spretnog diplomate, ujedinitelja rasutih srpskih oblasti i tvorca čvrstih temelja njihove potonje državnosti, crkvene samostalnsoti i nezavisnsoti.Vreme velikog srpskog župana Stefana Nemanje beleži početke i srpskog duhovnog i kulturnog uzdizanja, književnsoti, crkvenog graditeljstva i slikarstva, oplemenjenih uticajima koji su stizali iz razvijenih sredina, i sa Istoka i sa Zapada.
Rodonačelnik svetorodne loze srpskih vladara Nemanjića, potonji Sveti Simeon, čudima ovenčan, prvi među Srbima i od Srba kanonizovan, uzornim svojim žitijem,nepokolebljivom verom i svetlim primerom , duboko je ukorenio i održao temelje nezavisne srpske srednjovekovne države, na čijem su se čelu, kao i u crkvenoj upravi, posle njega i tokom dva naredna stoleća, uspešno smenjivali njegovi potomci, sinovi, unuci, praunuci i njihovi naslednici. Znamenite su kulturne tekovine ostvarene tokom vladavine Nemanjine i potonjih Nemanjića, a na tradiciji njihovih izuzetnih vrednosdti odgajana je umetnička delatnsot u vremenima koja su posle njih,ponovo nad sprskim oblastima zadugo razastrla mreže potčinjenih, vazalnih odnosa i strane uprave.“
Posle ovih reči iz uvodnog teksta ove poublikacije i činjenice da kiša ometa osećanja , dužnosti i kalja čast ,razmuećete moj jed, osudu i strah od onih što nas sve više čupaju iz korena i sade svuda po svetu. Istina ,mi možemo kojekuda uspevati, ali ašovi ,(namam ni bolji, ni lakši niti gori izraz za svesno čupanje korena), zaboravljaju da nigde kao ovde ne možemo biti mi i biti srećni zato što smo državotvorni.
Zato spoznajte sebe, svoje i korene svoje države čitajući ovu publikaciju.
Ne jedite se kao ja na ove kojima je kiša loše vreme i dobro opravdanje. Stvorićete mogućnost da koreni ostanu vaši i vaših potomaka jer jedino tako ašovi neće imati posla.
