Организације познате под именом WEF је задужена за спровођење и реализацију „великог ресета” има задатак да људска бића елеминише јер су вишак било у улози субјекта, било објекта.
Питања на које нема још одговора: Како обезбедити место у друштву одабраних? Ко ће остати и на који начин ће се вршити селекција у планираном уништењу људских бића?
Упозорење! Могуће масовне редукције у броју становника планете спроводе се : укидањем полова, привредним, економским и финансијским поремећајима који ће довести до помора становништва , али и конзумирање процесуиране хране за коју је доказано готово да и нема разлике измеђуте хране којом људи хране своје кучиће и мачиће. Главни састојци те хране су биљна рафинисана уља.
Кућни љубимаци препознају мирис те хране и избегавају је,а човек не ! Све то је маестрално објаснила и научно доказала доктор Катарина Шенахан (Catherine Shanahan), у њеној култној књизи „Deep Nutrition“.
Свакако да најконтраверзнији и потенцијално најопаснији сегмент оне славне „агенде великог ресета” представља депопулација планете, и то не обична, него радикална. Јер, у оним трансхуманистичким и трансродним визијама „ресета” људска бића још увек фигурирају као објекти манипулације, било од стране вештачке интелигенције, или неких од људског рода изрођених ентитета. Док се са друге стране у депопулацијском жаргону људска бића помињу као вишак, који треба по сваку цену елиминисати, и на која се не рачуна, било у улози субјекта, било објекта. Додуше, на нека од тих бића се ипак рачуна, али таквих неће бити много, барем према ономе што се може чути из изјава, изречених на јавним трибинама, функционера оне елитне организације познате под именом WEF, која је задужена за спровођење и реализацију поменутог „великог ресета”. То би био, отприлике сваки седми или осми, а можда чак и петнаести, од садашњих становника планете.
Због тога се они од тих садашњих становника планете, који су озбиљно схватили те јавно изречене поруке WEF-ових челника, сигурно осећају нелагодно, поготово они млађи, питајући се вероватно, ко ће бити они који ће остати, а такођер и на који начин ће се вршити селекција. Стога су сигурно већ почели правити стратегију како да се уфурају у то друштво одабраних. Свакако да се најважније питање у прављењу те стратегије односи на начин на који ће се извршити тако масовна редукција у броју становника планете. Неки од тих начина се већ могу наслутити, а неки претпоставити. Поменути „трансџендеризам”, то јест мењање, а на крају чак и укидање полова, који су већ увелико у току, представљају најуочљивије појаве за које би се могло наслутити да су део тог плана. Затим, ту су привредни, економски и финансијски поремећаји, који се изводе дириговано и плански, а који ће неминовно на крају довести до глади и масовног помора становништва. А пошто се ради о веома амбициозном депопулацијском подухвату, не искључује се ни могућност нуклеарних ратова, које они теортичари завера воле да понекад назову армагедон.
Биљна рафинисана уља као тајно оружје
Тих могућих начина, то јест оружја за реализацију тог плана, има сигурно још. Они ће се, како време пролази, постепено откривати и испливавати на површину, чинећи посао уфуравања у оно друштво одабраних све тежим и компликованијим. Једно од тих нових оружја су и биљна рафинисана уља, чија штетност по људски организам је већ одавно позната, али углавном научницима и оним поменутим малобројним, који су прокужили да је онај најављени депопулацијски део „агенде великог ресета” увелико у току. Док она огромна већина, који ништа не куже, немају појма какве отрове уносе у своје јадне организме, конзумирајући процесуирану храну, чији главни састојци су управо та поменута уља.
Они и не сањају да готово да и нема разлике између процесуиране хране, којом хране своје кучиће и мачиће, и оне коју сами једу. Једина разлика је у томе да је концентрација отровних састојака далеко нижа у псећој и мачијој храни, него у људској, иначе би мачићи и кучићи када би пробали људску храну веома брзо поцркали. Тако да је све прецизно наштимано да и једни и други буду задовољни када се добро наједу, понекад чак и весели, и да заједнички постепено оболевају и на крају умиру од истих болести. Има још једна разлика, у том кратком осврту, између људи и њихових љубимаца. Док љубимци добро знају да је оно што једу њихови власници итекако отровно, па чим ту храну оњуше, беже што даље од ње, дотле људи ништа не знају о томе. А љубимци јадни не умеју да говоре, да би их могли упозорити.
То је све на мајсторски и свеобухватан начин објаснила и научно доказала доктор Катарина Шенахан (Catherine Shanahan), у њеној култној књизи „Deep Nutrition”. На једном месту у тој књизи она онако помало шеретски скреће пажњу: „На врећи у којој се пакује храна за четвороножне кућне животиње набројани су састојци: кукурузно, сојино, а понекад и пшеничмо брашно, делимично хидрогенизовано кукурузно, сојино или неко друго биљно уље, месни и протеински додатци и неколико синтетичких витамина. Потпуно идентични састојци су набројани и на паковањима хране коју она велика двоножна животиња трпа у она велика колица у супермаркетима. Једина разлика је у количини хидрогенисаних уља и шећера.”
А када би та огромна већина знала ишта о самом технолошком процесу производње, то јест рафинације биљних уља, сигурно би добро размислили да ли да такву храну трпају у своје стомаке. Тај процес екстракције биљних масти из разних зрна одиграва се под високим притиском и високом температуром уз неизбежно присуство ко зна колико, мање или више отровних хемикалија. Након што се после таквог „цеђења” добије као финални производ течна маст, која има практично неограничени рок трајања, онда се може само нагађати какве све штете може направити људском организму када се у њему нађе. Гојазност је само једна од њих, која се може лако уочити, док је доста од оних осталих штета откривено у научним истраживањима последњих неколико деценија.
Што се тих жућкастих уља заводљивог изгледа тиче, њихови најозлоглашенији састојци су оне масти егзотичних назива, као што су: транс масне и оксидисане полинезасићене масне киселине, као и поменута хидрогенисана уља, која настају у исто тако комплексном процесу хидрогенизације базних уља, приликом производње оних тако привлачно меканих и лако размазивих маргарина. Оно што те састојке чини опасним је њихова хемијска нестабилност када се нађу у организму, што узрокује прави хаос и доводи до стварања оних незгодних слободних радикала – високоенергетских електрона, који играју кључну улогу у свим познатим болестима, и то тако што мењају структуру скоро сваког молекула са којим дођу у контакт у процесу познатом као оксидативно оштећење.
Ништа од тога не зна, нити жели да зна огромна већина од оне огромне већине, на сву срећу произвођача тих уља и промотера њихове употребе у људској исхрани. То све највероватније интуитивно осећају њихови љубимци, али јадници немају избора, нити довољно јаке воље да се отргну од својих добротвора и крену путем оних сеоских паса луталица, такозваних „сеџука”, који су много здравији, виталнији и природнији од њихових одомаћених извештачених рођака. Ти рођаци у недостатку моћи говора можда махањем репића покушавају да упозоре на опасност своје власнике, али они, већ одавно когнитивно ретардирани, нису више способни да такве знаке дешифрују.
Сојино уље и генетска дерегулација код мишева
Истраживања на пољу биљних уља се настављају са циљем откривања свих потенцијала тог новог депопулацијског оружја, као и могућих крајњих домета његове примене у реализацији тог амбициозног пројекта. У једном истраживању обављеном 2020. године је утврђено да је сојино уље на испитиваним мишевима изазвало чак и разне генетске промене и поремећаје. Оно што је у том случају значајно напоменути је да се сојино уље далеко највише употребљава у исхрани Американаца, заузимајући 60% потрошње свих биљних уља.
У тој студији са сојиним уљем групе мишева су храњене са четири различите врсте уља, с тим да су држане на изокалоријској дијети, то јест, са истим бројем калорија за сваког миша. Једна група је храњена са конвенционалним сојиним уљем са високом нивоом линолеинске киселине. Друга група са уљем од генетички модификоване соје са ниском нивоом линолеинске киселине. Трећа група са кокосовим уљем са високом нивоом засићених масти. Четврта група је била контролна, храњена са немасном храном. Резултати су показали да су две дијете засноване на сојином уљу имале сличан, али не идентичан ефекат на генску дерегулацију, док је кокосово уље имало занемарљив ефекат у односу на контролну групу.
Генетски поремећаји узроковани сојиним уљем односили су се на запалењске процесе,
неуро ендокрине и неуро хемијске функције, инсулинко сигнализирање, те производњу важног хормона окситоцина, који утиче на емпатију, друштвено повезивање, али и на физиолошке функције, као што је регулисање телесне тежине. Утврђено је такођер да неки од гена поремећених дејством сојиног уља утичу на неуродегенеративне болести, као што су Алцхајмерова и Паркинсонова, а такођер и аутизам.
Метаболизам инсулина је у знатној мери поремећен под дејством сојиног уља, тако да су се мишеви храњени конвенционалним сојиним уљем у знатној мери удебљали, мада су добијали исти број калорија као и остале групе, што у знатној мери коригује ону парадигму према којој се сувишни килограми добијају искључиво захваљујући калоријама.
Биљна уља и репродуктивне способности организама
Најновија истраживања о утицају биљних уља на биолошке функције организама обављена су на техеранском Универзитету медицинских наука, а резултати су недавно објављени у стручном часопису: Journal of Environmental Science and Pollution Research International. Истраживачи су се нарочито бавили токсичним утицајем GM и non-GM биљних уља на репродуктивне способности женки пацова, јер су у ранијим истраживањима утврдили штетан утицај тих уља на лучење ендокриних жлезда.
У том тесту они су пацовима давали сунцокретово (non-GM) уље, кукурузно (GM) и канолино (GM) уље, која су била набављена у локалним продавницама. Тест је трајао 28 дана. На почетку и на крају теста изврешена су испитивања узорака крви свих пацова, укључујући ниво серума липида и полних хормона.
Без обзира коју врсту уља су животиње узимале, након завршетка теста су се могле приметити забрињавајуће промене на њиховим репродуктивним органима, као што је атрофија јајника и стварање вишеструких циста. Поред тога та уља су се показала да поседују изузетно естрогено својство, то јест, да изазивају повећање нивоа женског хормона естрогена у крви. То се све догодило за само 4 недеље.
Истраживачи претпостављају да те естрогенске ефекте изазивају пталати и ксеноестрогени којима су биљна уља контаминирана, а нарочито ксеноестроген, који када се нађе у организму симулира присуство, а тиме и дејство естрогена. Раније студије су доказале да се биљна уља контаминирају ксеноестрогенима када се држе у пластичним боцама или посудама. Једна студија изведена у Турској уз помоћ гасне кроматографије показала је да, од свих уља, сунцокретово уље има највиши ниво пталата, а да је тај ниво много виши када се уља држе у пластичним посудама направљеним од полиетиленских терапталата.
Међутим, оно што је још важније и опасније је да је количина ксеноестрогенских супстанци које прелазе из пластике у биљна уља далеко већи од оне која из пластике прелази у воду. У једној студији истраживачи су дошли до запањујућих података да је ниво пталата у јестивим уљима држаним у пластичној амбалажи 45-396 пута већи од нивоа у води пакованој у истој амбалажи.
Спермагедон
Не тако давно они који су тврдили да индустријске хемикалије, којима је загађена животна средина, а које су доспеле до пијаће воде и хране, укључујући и биљна уља, представљају озбиљан ризик за репродуктивне функције животиња и људи, сматрани су теоретичарима завера и мало луцкастим. Један од њих је био чувени „звиждач” Алех Џонс (Alex Jones), домаћин подкаста Infowars, који је једном приликом 2015. године изрекао ону бесмртну опаску: „Мени се не свиђају оне хемикалије у води, од којих оне ј….. жабе постају ‘гејови’!”.
Само пет година касније та лускаста опсервација је постала скоро општеприхваћена, а такве и сличне тврдње се могу наћи и у оним медијима главног тока, а које све чешће прате и мрачна предвиђања. Тако се 10. марта 2023. у листу Politico, појавио чланак под насловом: “No more babies? The hormone-altering chemicals threatening human procreation” (Нема више беба? Хемикалије које утичу на полне хормоне прете продужењу људске врсте). Скоро истовремено се појавила књига на исту тему под насловом „Countdown”, коју је написала доктор Шана Сван (Shanna Swan), светски експерт у области репродуктивног здравља из чувене њујоршке болнице Mount Sinai.
У тој књизи она тврди да ће већ до 2045. већина мушкараца бити неспособна за оплодњу, то јест да учествује у репродукцији, због штетног утицаја хемикалија, и да то представља далеко већу опасност по опстанак људске врсте од климатских промена и глобалног загревања.
Према њеним пројекцијама, до којих је дошла на основу расположивих података, 2045. године ће лучење сперме, то јест, број сперматозоида, код просечног мушкарца практично пасти на нулу. То значи да ће код половине од њих број сперматозоида бити нула, а код друге половине веома близу нули. Што би се, користећи онај „гедонски” жаргон, могло назвати „спермагедон”.
Кључни узрок пада броја сперматозоида код просечног западњака за 59% од 1973. до 2011. представља растућа изложеност хемикалијама, као што су пталати и бисфенол А, које драматично утичу на лучење хормона ендокриних жлезда. Те хемикалије, које разарају мушку плодност, су присутне, осим у биљним уљима, и у свим осталим врстама хране, пластици, електронским уређајима, паковањима, козметици, средствима за одржавање хигијене, и води за пиће.
Али не треба заборавити ни женски род. Број спонтаних побачаја се последњих деценија повећава у скоро идентичним процентима у којима се смањује број сперматозоида код мушкараца. Ако се томе дода атрофија јајника код испитиваних женки пацова храњених биљним уљима, у оном експерименту на техеранском Универзитету медицинских наука, која сигурно неће мимоићи ни женке људи, а такођер и веома јако естрогено својство тих истих уља, које изазива повећање нивоа женског хормона естрогена, како код женки, тако и код мужијака, онда се будућност човечанства, то јест људског рода, не чини ни мало ружичастом.
Епилог
Када се сва та нова и драгоцена сазнања узму у обзир онда је више него очигледно да би се та новооткривена контаминација са пталатима и ксеноестрогенима биљних уља, било non-GM, било GM, и не само њих, него и свега са чим људска бића долазе у додир, могла са великом сигурношћу сматрати још једним од средстава за депопулацију, и то потенцијално веома ефикасним. То се све вероватно не дешава случајно или стихијски, као последица оне пословичне капиталистичке похлепе и неодговорности, већ плански и веома добро осмишљено, али сигурно и на прикладан начин координирано са осталим средствима, како би се постигао максимални учинак, јер времена за коначно остварење плана није остало много.
Ово фанатично и френетично инсистирање на промени полова и поништавању родова, који се полако претварају у модни тренд, са веома изгледном могућношћу да ускоро постану и законска обавеза, могли би се сматрати прелазном фазом плана, чије финале се наслућује у исходу који ће уследити након што пталати, ксеноестрогени и они прави естрогени ураде до краја оно што је са њима замишљено. Јер је вероватно планирано да ће сва та трансродна чудовишта у наредних двадесетак година изумрети, тако да би, када дође она 2045. из приче Шане Сван, на Земљи остали само мушкарци без сперматозоида и жене без јајника, у чијим крвотоцима тешко да ни било ичега осим естрогена.
Ако би то требало да буде оно друштво одабраних остаје само да се одговори још на једно питање, а то је: ко ће рађати и правити децу? Треба ипак бити мало стрпљив. Одговор и на то питање ће сигурно убрзо испливати на површину, као што су испливали одговори и на сва остала питања, која муче оне који би да се некако уфурају у то друштво одабраних.
