Кад из немогућег постигне најбоље могуће Ђоковић се окреће публици стављајући прст на главу у пределу слепочочнице. Кад победи,као јуче у Паризу, прст упери на горе у небо? Какву то он поруку шаље?Та слика вуче мисли директно у суштину књиге „Медицина – Од симбола исцелитељства до метафоре смрти”, чији излазак из штампе је најављен до 15 .јула и скреће пажњу модерног човека на то да је његов живот у његовим рукама, или још боље, у глави, како се надовезао Џо Диспенс.
Да ли кључ Нолетових надљудских способности које су му омогућиле да постигне све лежи у чињеници да он већ дуго времена живи по препорукама Драгана Иванова једног од најпознатијих специјалиста интерне медицине који препоручује да своје животе под хитно ремоделишемо узимајући у обзир концепт аутофагије.
У књизи „Медицина – Од симбола исцелитељства до метафоре смрти” у поглављу: Упутство за употребу људског тела је речено:
„Нобеловац Алексис Карел је сматрао да је елиминација штетних супстанци из крви важнија од саме исхране. Питање здравља и живота се по њему увек своди на крв. Карел је закључио да је крв флуид у којем ћелија не само плови и живи, него се и дегенерише и затим додаје: ‘Зашто не бисмо очистили тело од истрошених флуида, развили сличну технику њиховог обнављања и тако постигли бесмртност?’ Са свим оним отровом који човек удише, пије или једе кроз храну, а који га не убија одмах, његова витална струја се мења од реке здравља и живота ка бари загађења и смрти.
Затим је у поглављу: Како се спасити од хране, медицине и фармације, споменут јапански доктор Јошинори Осуми, који се стотињак година касније надовезао на оно о чему је говорио Алексис Карел са својим медицинским изумом.
„Ради се о аутофагији, низу спонтаних процеса који се догађају у организму након што прође 12 сати од задњег оброка. Када се током тих 12 сати обави варење, апсорпција и искориштавање унетих хранљивих супстанци, низак ниво шећера у крви, попут окидача, сигнализира одговарајућим центрима у мозгу да покрену аутофагију, која представља ефикасан процес чишћења од свих метаболичких отпадака, али и свих других отровних материја, које су на разне начине доспеле у организам. Оно што је још важније је да се већина тих отпадака рециклира, то јест искориштава за обнављање ћелија и ткива, али и као додатни извор енергије.
Тим процесом и његовом делотворношћу за људски организам неколико деценија се бавио јапански биолог Јошинори Осуми, који је за тај свој рад 2016. године добио Нобелову награду за медицину. Он је све те процесе годинама лабораторијски истраживао и непобитно их доказао. Али, да би ти процеси могли да се неометано обављају потребно је након истека оних 12 сати наставити са гладовањем, то јест уздржавањем од уношења било какве хране у организам, и то што дуже, то боље.”
У истом поглављу се даље наводи:
„Међутим, оно што делује охрабрујуће и буди наду онима који су помало разочарани у алопатску медицину, је чињеница да је највећи промотер аутофагије, као кључа промене стила и начина живота модерног човека, управо један класични лекар, специјалиста интерне медицине, који је потекао из миљеа оне конвенционалне медицине. Ради се од доктору Драгану Иванову, који својим пацијентима, али и свима који прате његова предавања и медијске наступе, препоручује да своје животе под хитно ремоделишу узимајући у обзир концепт аутофагије. Јер, по његовим речима, наведени процеси који се дешавају током гладовања имају итекако благотворни ефекат на превенцију и лечење, уколико су се већ појавиле, свих могућих дегенеративних болести, укључујући и све врсте канцера.
Али, ни то није све што се доктора Иванова и његове прилично необичне појаве тиче. Он препоручује да сва храна која се уноси током највише два оброка, а то су доручак и ручак, мора бити искључиво биљног порекла, дакле вегетаријанска, што делује готово невероватно ако се узме у обзир да долази из уста једног лекара, специјалисте интерне медицине, а поготово ако се узме у обзир да је такву препоруку немогуће чути ни од једног лекара, и то не зато што се он не би сложио са његовим колегом доктором Ивановом, него зато што такве ствари не сме да прича пацијентима због обавеза према својим менторима.
Поред тога, доктор Иванов за Библију вегетеријанства сматра „Кинеску студију”, књигу у којој су представљени резултати истраживања која су започета 1983. године, а у којој је група кинеских и америчких научника на челу са доктором Колином Кембелом, у то време професором прехрамбене биохемије на Универзитету Корнел, извршила вишегодишња истраживања и упоредне анализе прехрамбених навика кинеског и америчког становништва. Та студија се сматра најсвеобухватнијом икада урађеном на пољу исхране, у којој су до најситнијих детаља истражени начин на који поједине врсте хране утичу на здравље, развој болести и дужину живота људи и која недвосмислено препоручује искључиво вегетеријанску исхрану, уколико се желе избећи дегенеративне болести, патње и прерана смрт, директно узроковани храном животињског порекла, нарочито беланчевинама.
Узимајући све то у обзир неће представљати изненађење да доктор Иванов за свог најстраснијег и најславнијег следбеника има никога другог него Новака Ђоковића, који већ дуго времена живи по његовим препорукама, упражњавајући аутофагију по шеми 16/8, то јест 16 сати без хране, а 8 са храном, подразумева се вегетеријанском. Бољу рекламу за свој концепт доктор Иванов сигурно није могао наћи, али ни бољег „заморчића”, на чијем примеру ће моћи да види да ли је могуће са његовим концептом исхране и узимања хране освајати греднслемове и после 40-те.”
У тој истој књизи је у поглављу Како допрети до квантног поља, цитиран Џо Диспенса из своје књиге: „Плацебо сте ви”
„Стога ако можемо доживети излечење у унутрашњем свету мисли и осећаја, то би се излечење, с временом, требало манифестовати као вањско искуство. Ако мисао учинимо једнако стварном као искуство у вањској стварности, зар се не би, пре или касније, требао појавити доказ о томе у нашем телу и мозгу? Другим речима, ако ментално вежбамо ту непознату будућност с јасном намером и узвишеном емоцијом, и то стално понављамо, требали бисмо доживети неуропластичне промене у мозгу и епигенетске промене у телу.
И ако сваки дан наставите прелазити у ново стање постојања тако што ћете подсећати свој мозак и кондиционирати своје тело истим тим умом, требали бисте доживети исте структуралне и функционалне промене унутар себе као да сте узимали плацебо.
Наука је, на крају крајева, савремени језик мистицизма. Она трансцендира религију, културу и традицију. Она демистификује мистично и уједињује заједницу.”
На те Диспенсине опсервације као да се надовезао Ноле у претходно поменутом поглављу: Како се спасити од хране, медицине и фармације.
„Можда је истрајност, уверење и усресређеност, потребне за манифестацију било какве потенцијалне будућности имао у виду најбољи тенисер свих времена Новак Ђоковић, када је још давно на свом Инстаграм налогу, под псеудонимом ђокерноле, представио једну дугачку мисао коју је давно смислио његов узор и инспирација Никола Тесла. А можда у свему ономе о чему говори Џо Диспенса лежи кључ Нолетових надљудских способности које су му омогућиле да постигне недостижне резултате”.
Након меча у полуфиналу тениског гренд слем турнира на теренима чувеног Ролан Гароса у Паризу млади шпански тенисер, Карлос Алкараз, иначе у то време први на ATP ранг листи, је рекао да је први грч осетио у руци на крају другог сета, а да су се грчеви затим проширили на читаво тело:
„На почетку трећег сета осећао сам грчеве у целом телу, не само у рукама. Никада у свом животу нисам доживео тако нешто. Такав је био интензитет меча. Није лако играти против Новака Ђоковића. Ако неко каже да није нервозан када игра против њега, лаже. То је истина.”
После те спектакуларне победе уз помоћ грчева, које би Алкараз могао себи објаснити уколико му икада падне на памет да прочита ону књигу Џоа Диспенсе, Новак Ђоковић је победио и у финалу и освојио онај дуго жељени ГС#23. Вероватно је противник из финала, Каспар Руд имао сличне грчеве и мисли као Алкараз. Алкараз је, није на одмет напоменути, двадесетогодишњак, а Руд је 12 година млађи од Новака.
Тако се онај поменути експеримент доктора Драгана Иванова наставља. Требаће му сигурно стрпљења да сазна да ли ће Ноле освајати гренд слемове и после 40-те, јер тек је ушао у 37-му.
А што се тиче књиге „Медицина – Од симбола исцелитељства до метафоре смрти”, њен циљ није био да се само прикажу зла која је човечанству нанела и још увек наноси Рокфелерова алопатска медицина, него и да се скрене пажња модерног човека, што је урађено у последњим поглављима, из којих су наведени поменути цитати, да је он истовремено и мермер и кипар, како је сјајно запазио Алексис Карел, и да је, сходно томе његов живот у његовим рукама, или још боље, у глави, како се надовезао Џо Диспенса.
Тако да му за тај живот неће требати лекари, како је пре 2,400 година замислио оснивач медицине Хипократ, осим, наравно, доктора Драгана Иванова.
