Piše Miroslav Marković

Predizborna obećanja, pre svega, lidera partija koje čine koaliciju na vlasti u Srbiji o borbi koju nameravaju da vode za očuvanje Kosova i Metohije i teritorijalni integritet Srbije, kao i za poništavanje neustavnih dogovora i odluka koje je, po pitanju Kosova  donosila prethodna vlast, srljajući „bez alternative“ u EU i koja je,sve uz ponavljanje mantre o nepriznavanju, pognute glave saučestvovala u otimačini dela sopstvene teritorije, pokazuju se, iz dana u dan, kao obmana. I to kao namerna, svesna obmana!

Jer, jedva da je prošlo tih čuvenih sto dana od kako su se dokopali i pravilno rasporedili na vlasti, a sanak pusti o prosperitetu,  teritorijalnom integritetu, povratku dostojanstva i uspravljanju  ponižene Srbije, raspršio se kao mehur od sapunice! Kao i nada preostalih kosovskih Srba da će ostati da žive u svojoj državi Srbiji.

Strani tutori i domaći „državnici“ 

Iza naših novopečenih koalicionih „državnika“, nadmenih i punih sebe, počeli su  da se pomaljaju zapadni  ( EU, SAD, Nemačka, Kacin…) tutori, posmatrači, komesari, guverneri, ambasadori, NATO emisari i njima slični pomoćnici zamenikovog zamenika … , da „ohrabre“ naše „lidere“ u donošenju predstojećih „bolnih“ odluka i da ih, pokazujući im prstom ka  „Zemlji Dembeliji“,zvanoj EU, podsete na obavezu „dobrosusedskih odnosa sa državom Kosovo“, koju i ne moraju da priznaju, ali su u obavezi da  je „prihvate“, da sarađuju, da je pomognu, ali i da sami „smire i razvlaste“ neposlušne kosovske Srbe, koji  žele da žive u svojoj državi Srbiji i ne žele da se pomire sa „novom realnošću“ ( u koju se zaklinju beogradske vlasti) i skraćenom  verzijom svoje države u kojoj za njih nema mesta ni života.

I naši  lideri su svojski, onako dobro „ohrabreni“, prionuli na posao. Pokazalo se i pokazuje se da su revnosniji u izvršavanju naloga koje dobijaju od evropskih komesara i  američkih zamenikovih  pomoćnika,  nego u izvršavanju i realizovanju sopstvenih obećanja datih u predizbornom žaru borbe za obmanjivanje naivnih birača.

Prvu najavu velike kosovske obmane dao je, kao što je i red i kao što mu i funkcija kaže, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavljujući, pošto je svečano otvorio stalnu liniju  kuća— Vašington, Vašington— kuća, da nas očekuju „bolne odluke“ ( naravno, faktičko priznavanje „države Kosovo“!).

Molitvena večera u Briselu i molba NATO-u

U strahu da ne izgubi primat, kao premijer, liniju  kuća—Brisel, Brisel—kuća otvorio je Ivica Dačić i „ohrabren“ od Solanine naslednice Ketrin Ešton, „junački“ se suočio  sa kosovskim „kolegom“ Hašimom Tačijem ( za kojim je Srbija, dok je bila država, bila raspisala poternicu zbog ratnih zločina i trgovine organima srpskih zarobljenika, a kome je neko, još se ne zna ko, tu poternicu ukinuo, valjda zbog „dobrosusedskih odnosa“). Tokom „molitvene“ večere, koju im je zgotovila Ketrin Ešton, „kolege“ Dačić i Tači su utanačili uspostavljanje granice između Srbije i Srbije ili Srbije i Kosova, kako je to saopštio Tači, odnosno uspostavljanje „integrisanih prelaza“ između Srbije i Pokrajine Kosovo, kako je to formulisao za domaću upotrebu srpski premijer. Nije šija, nego vrat, kako taj isti Dačić voli da kaže.

Odmah je na liniji kuća— Vašington, Vašington—kuća, parirao Vučić. Da se zna ko je „prvi“! Pošto je uz tepih i počasnu gardu obišao naše odbranbene snage u Ohaju (jer,   otkako smo ukinuli  vojsku u Srbiji, oni su nam odbranbena uzdanica!), sreo se sa ministrom odbrane SAD, od koga je „bolno“, ali mudro i ponosno zatražio da NATO ostane i dalje na Kosovu (a i ko bi bolje „branio“ Srbe na Kosovu od američkih  zaštitnika Šiptara, od NATO-a! Barem one Srbe koje nije pobio i proterao svojim zločinačkim bombardovanjem  1999. godine!). Time je naša vlada, praktično, ozakonila Bondstil, stranu vojnu bazu na svojoj teritoriji, kao i podvalu sa KFOR-om, tobož snagama UN,a ustvari američkim NATO okupacionim snagama na Kosovu. A da li je i kada srpska vlada zaista donela odluku o molbi natovskim zločincima ili je „državnik“  Vučić iznenada dobio NATO inspiraciju u Vašingtonu, drugo je pitanje.

Evropska unija ili smrt

Taj svoj  „državnički“ uspeh, poziv bratskom NATO-u da i dalje ostane kao jedan od okupatora Kosova, e da bi nastavio da brani Srbe onako kao što ih je „branio“ i proteklih dvanaest godina ne uspevši za sve to vreme da  rasvetli ni jedan zločin počinjen nad Srbima!, potpredsednik i to „prvi“, vlade i ministar odbrane (koje?), promovisao je pred poslanicima Skupštine Srbije, kada je braneći bezglavo srljanje srpske vlade „bez alternative“ u EU, saopštio još jednu „bolnu“ istinu – da Srbija bez EU ne bi mogla da preživi!?

Dakle, Srbija koja se složno ( „čast“ izuzecima!) i hrabro branila i koja nije kapitulirala ni kada su je te iste“bezalternativne“ zemlje EU, kao i Vučićev „bratski“ NATO besomučno razarale i ubijale zločinačkim bombama „humanitarnog“ tipa, sada pod vlašću novokomponovanih naprednjaka i takođe novokomponovanih socijalista (dakle, ne onih koji su branili zemlju!) ne može, zaboga, da preživi!

U međuvremenu, agencije za istraživanje javnog mnenja obelodanjuju  da procenat građana Srbije koji nisu za „bezalternativni“ put u EU prelazi 50 odsto! To, međutim, nimalo ne utiče na „državnika“ Dačića koji je u svojoj prevelikoj želji da što duže opstane u fotelji premijera, a  u kojoj se oseća ugroženim – pre svega od „prvog“ potpredsednika Vučića, koji postaje sve popularniji zbog progona i hapšenja korupcionaša i njima sličnih  „zverki“ i tajkuna –  nastavlja, ničim izazvan, da rešava kosovski problem u svom mandatu i zaboravljajući sva svoja predizborna  „junačenja“,pa i pretnje oružjem, samo da se sačuva „sveta srpska zemlja“—odlazi na slikanje sa Keti Ešton i sa, pod misterioznim okolnostima amnestiranim, zločincem Hašimom Tačijem, sa kojima ide na večeru i da bez ičijeg znanja, a naročito Skupštine Srbije, priznaje sve od prošle vlasti postignute „tehničke“ dogovore (za koje su i socijalisti i naprednjaci tvrdili da će ih poništiti), ali, naravno, ide i dalje u „puzajućem priznavanju“ Kosova, pa dogovara razmenu „oficira za vezu“,kako kaže Dačić, odnosno razmenu ambasadora,kako to formuliše  „državnik“ Hašim Tači. Dalje, na „prelazima“, kako tvrdi Dačić ili na „granici“, kako precizira Tači, plaćaće se ne Dačićeva „taksa“ nego Tačijeva međudržavna carina!

Svi zadovoljni, osim Srba

I, razume se „srpski paralelni organi vlasti“ na severu Kosova ima da se ukinu, a ko će to bolje i efikasnije da učini od srpske vlade! Nasmejana Eštonova, zadovoljan Tači, „uspešan“ Dačić. Sve što je od srpske strane traženo – dato je. Kakav kompromis! Nezadovoljni su samo Srbi na Kosovu. Ali, šta je njihovo nezadovoljstvo u odnosu na obećanu „šarenu lažu“ –  datum za pregovore o učlanjenju Srbije u „Zemlju Dembeliju“ zvanu EU. Koja se, doduše i sama raspada, ali šta se to nas tiče! Mi smo ( čitaj: Dačić) za dijalog, a naročito za kompromis! Sve što traže, mi damo. Ne mogu oni tek tako sa nama!

Mora se, istine radi, reći, bez obzira što će kasnije, „Platformom o Kosovu“ pokušati da spase što se spasti može, da je, može biti neoprezno, zahuktalom „rešavaču kosovskog pitanja u svom mandatu“, Dačiću, podstrek za ove, ničim izazvane „uspehe“ u Briselu, dao i predsednik Srbije Tomislav

Nikolić,  izjavom da je „ datum pregovora najvažniji interes Srbije“!

I dok se zatečen narod u Srbiji pitao zar najvažniji interes nije da Kosovo ostane u Srbiji i da narod, najzad, počne bolje da živi, a za šta je isti taj Nikolić u predizbornim spotovima veselo cvrkutao kako je „moguće“– „državnik“ Dačić je nastavljao misiju da se reši Kosova u svom mandatu. Narod je, dok ih je zaokruživao na izborima mislio da oni treba Kosovo da sačuvaju!

Na primedbu da je oko pregovora sa predstavnicima nelegalne države  Kosova trebalo konsultovati Ustavni sud Srbije, premijer Dačić je mudro, skoro pašićevski odgovorio kako  „Ustavni sud  ne može da vrati Kosovo“. Zapažanje je utoliko lucidno što posao Ustavnog suda nije ratovanje, ali odluka Ustavnog suda je odbrana Kosova, jer je dokaz nasilnog otimanja dela teritorije jedne zemlje! To, može biti, ne ide baš u prilog zapadnim  okupacionim snagama. Tačnije, prijateljima naših „državnika“.

Jednu veliku mudrost prati i druga, još veća, pa Dačić kaže: „Ako sada kažemo da nećemo u EU, nego hoćemo Kosovo, mi tako nećemo vratiti Kosovo.“ To je  tačno, ali je tačno i da Kosovo u tom slučaju nećemo dobrovoljno dati! Jer samo tada, kada se ovi naši nadridržavnici budu dobrovoljno  rešili Kosova u svom mandatu, Kosovo ćemo zaista izgubiti!

A za postignute kompromise u davanju ustupaka i postepeno, ali sigurno priznavanje  državnosti lažnoj državi Kosovo, pohvale su počele da stižu sa svih, pretežno antisrpskih strana. Pre svega od Hašima Tačija lično, koji je izjavio kako su načinjeni prvi konkretni pomaci ka tome da Srbija „konačno prizna nezavisnost Kosova.“ Aplauzi su potom stigli od tzv, Druge Srbije i, razume se,stranih NATO ambasadora, a o pohvalama od Jelka Kacina da i ne govorimo!

Platforma spala na rezoluciju 

Da se daleko otišlo, kada je reč o Kosovu, da se kapitulantstvo opasno približilo izdaji i da je đavo odneo šalu, kao i sva predizborna obećanja, pored razočaranih građana, donekle je shvatio i predsednik Nikolić (jedini od svih „državnika“  koga su građani direktno izabrali!) Ubrzao je rad na“Platformi o Kosovu“, koju je još od izbora najavljivao. U pomenutoj  Platformi pokušano je da se spase,što se spasti može. Ili,bar, da se tako prikaže narodu. Da ništa nije  rešeno, dok sve nije rešeno; da se prekidaju „tehnički pregovori“, dok se ne reši pitanje statusa; da se Srbima sa Severa  da autonomija (doduše, nije jasno ko treba da im da autonomiju, Srbija ili kvazi država Kosovo!); da Srbi na Kosovu imaju svoje organe vlasti, da se finansiraju iz Srbije…

Od svega toga, međutim, nije ostao ni kamen na kamenu! Dačić i vlada su skresali „Platformu“, ne dopuštajući da se uopšte kao takva pojavi  u Skupštini ( valjda je Vlada starija od Skupštine?!) i   „Platformu,“ koja je, koliko- toliko branila integritet i dostojanstvo države Srbije  sveli su  na bledunjavu i bezličnu“Rezoluciju“ koja ne sputava „kompromisnog“ premijera da nastavi sa ustupcima nelegalnoj državi Kosovo. Na Nikolićevu „Platformu“ graknuli su i  „vranu gavranovi“ iz Evropskog parlamenta u liku izvesne Urlike Lunaček, koja će reći kako je „Platforma“ nevažeća i kako Srbija treba da se usredsredi da razgovorima reši probleme u odnosima sa Kosovom. Javio se i američki ambasador na Kosovu Trejsi Džejkobson sa opaskom da je „Platforma“ smetnja dijalogu. (Čitaj : smetnja priznavanju Kosova!).

Magla i dim zvani datum 

Iako je vlada, odnosno premijer Dačić obezvredio, iskasapio i obesnažio „Platformu“ predsednika Republike , sam Tomislav Nikolić to  nije ( bar na prvi pogled ) primio preterano teško. Zadovoljio se, pa čak i branio novonastalu „Rezoluciju“. Tako je još jedna, sudbinski važna odluka za državu Srbiju, zarad ličnih, vlastoljubivih interesa i zarad magle i dima zvanog  Datum za pregovore o učlanjenju u organizaciju u kojoj bi, i kad bi do tada postojala, Srbija bila parija,sluga i jevtina radna snaga – pretvorena u farsu.

Tokom svih ovih dosadašnjih „tehničkih“ i ostalih „kompromisnih“ pregovora  u Briselu, prištinski pregovarači Srbiji, čiju su teritoriju uz pomoć Američkih- NATO zločina uzurpirali, ni jedan jedini ustupak nisu učinili. I za sve to vreme, drsko i bez zazora, nastavlja se na Kosovu pogrom i progon Srba. Pred očima pripadnika Vučićevog NATO-a i , na prevaru pristiglih okupacionih snaga Euleksa, progone se i živi i mrtvi Srbi,čije grobove skrnave i groblja zatiru! Preostale Srbe premlaćuju, ubijaju, kamenuju se srpska deca, pogane se crkve i svetinje, spaljuju se kuće,otima stoka…

Ali, šta je sve to naspram obećanja da ćemo jednag dana, možda, dobiti Datum za pregovore o dogovorima za eventualne razgovore o  učlanjenju!

Tek, i posle prepravljene „Platforme“ i posle „Rezolucije“ u  Skupštini Srbije, premijer Dačić (koji, kao što je Tadić onomad bio i predsednik i premijer,sada želi da bude premijer i predsednik!) hrabro i  „kompromisno“ izjavi kako je spreman (ništa ga ne može iznenaditi!) da sa Tačijem pregovara i o tome da Srbija dozvoli Kosovu (državi, dakako!) „stolicu“ u Ujedinjenim nacijama!!!

Ivica Dačić je, inače, još predsednik Vade Srbije!