Пише Мирослав Марковић
Предизборна обећања, пре свега, лидера партија које чине коалицију на власти у Србији о борби коју намеравају да воде за очување Косова и Метохије и територијални интегритет Србије, као и за поништавање неуставних договора и одлука које је, по питању Косова доносила претходна власт, срљајући „без алтернативе“ у ЕУ и која је,све уз понављање мантре о непризнавању, погнуте главе саучествовала у отимачини дела сопствене територије, показују се, из дана у дан, као обмана. И то као намерна, свесна обмана!
Јер, једва да је прошло тих чувених сто дана од како су се докопали и правилно распоредили на власти, а санак пусти о просперитету, територијалном интегритету, повратку достојанства и усправљању понижене Србије, распршио се као мехур од сапунице! Као и нада преосталих косовских Срба да ће остати да живе у својој држави Србији.
Страни тутори и домаћи „државници“
Иза наших новопечених коалиционих „државника“, надмених и пуних себе, почели су да се помаљају западни ( ЕУ, САД, Немачка, Кацин…) тутори, посматрачи, комесари, гувернери, амбасадори, НАТО емисари и њима слични помоћници замениковог заменика … , да „охрабре“ наше „лидере“ у доношењу предстојећих „болних“ одлука и да их, показујући им прстом ка „Земљи Дембелији“,званој ЕУ, подсете на обавезу „добросуседских односа са државом Косово“, коју и не морају да признају, али су у обавези да је „прихвате“, да сарађују, да је помогну, али и да сами „смире и развласте“ непослушне косовске Србе, који желе да живе у својој држави Србији и не желе да се помире са „новом реалношћу“ ( у коју се заклињу београдске власти) и скраћеном верзијом своје државе у којој за њих нема места ни живота.
И наши лидери су својски, онако добро „охрабрени“, прионули на посао. Показало се и показује се да су ревноснији у извршавању налога које добијају од европских комесара и америчких заменикових помоћника, него у извршавању и реализовању сопствених обећања датих у предизборном жару борбе за обмањивање наивних бирача.
Прву најаву велике косовске обмане дао је, као што је и ред и као што му и функција каже, први потпредседник владе Александар Вучић изјављујући, пошто је свечано отворио сталну линију кућа— Вашингтон, Вашингтон— кућа, да нас очекују „болне одлуке“ ( наравно, фактичко признавање „државе Косово“!).
Молитвена вечера у Бриселу и молба НАТО-у
У страху да не изгуби примат, као премијер, линију кућа—Брисел, Брисел—кућа отворио је Ивица Дачић и „охрабрен“ од Соланине наследнице Кетрин Ештон, „јуначки“ се суочио са косовским „колегом“ Хашимом Тачијем ( за којим је Србија, док је била држава, била расписала потерницу због ратних злочина и трговине органима српских заробљеника, а коме је неко, још се не зна ко, ту потерницу укинуо, ваљда због „добросуседских односа“). Током „молитвене“ вечере, коју им је зготовила Кетрин Ештон, „колеге“ Дачић и Тачи су утаначили успостављање границе између Србије и Србије или Србије и Косова, како је то саопштио Тачи, односно успостављање „интегрисаних прелаза“ између Србије и Покрајине Косово, како је то формулисао за домаћу употребу српски премијер. Није шија, него врат, како тај исти Дачић воли да каже.
Одмах је на линији кућа— Вашингтон, Вашингтон—кућа, парирао Вучић. Да се зна ко је „први“! Пошто је уз тепих и почасну гарду обишао наше одбранбене снаге у Охају (јер, откако смо укинули војску у Србији, они су нам одбранбена узданица!), срео се са министром одбране САД, од кога је „болно“, али мудро и поносно затражио да НАТО остане и даље на Косову (а и ко би боље „бранио“ Србе на Косову од америчких заштитника Шиптара, од НАТО-а! Барем оне Србе које није побио и протерао својим злочиначким бомбардовањем 1999. године!). Тиме је наша влада, практично, озаконила Бондстил, страну војну базу на својој територији, као и подвалу са КФОР-ом, тобож снагама УН,а уствари америчким НАТО окупационим снагама на Косову. А да ли је и када српска влада заиста донела одлуку о молби натовским злочинцима или је „државник“ Вучић изненада добио НАТО инспирацију у Вашингтону, друго је питање.
Европска унија или смрт
Тај свој „државнички“ успех, позив братском НАТО-у да и даље остане као један од окупатора Косова, е да би наставио да брани Србе онако као што их је „бранио“ и протеклих дванаест година не успевши за све то време да расветли ни један злочин почињен над Србима!, потпредседник и то „први“, владе и министар одбране (које?), промовисао је пред посланицима Скупштине Србије, када је бранећи безглаво срљање српске владе „без алтернативе“ у ЕУ, саопштио још једну „болну“ истину – да Србија без ЕУ не би могла да преживи!?
Дакле, Србија која се сложно ( „част“ изузецима!) и храбро бранила и која није капитулирала ни када су је те исте“безалтернативне“ земље ЕУ, као и Вучићев „братски“ НАТО бесомучно разарале и убијале злочиначким бомбама „хуманитарног“ типа, сада под влашћу новокомпонованих напредњака и такође новокомпонованих социјалиста (дакле, не оних који су бранили земљу!) не може, забога, да преживи!
У међувремену, агенције за истраживање јавног мнења обелодањују да проценат грађана Србије који нису за „безалтернативни“ пут у ЕУ прелази 50 одсто! То, међутим, нимало не утиче на „државника“ Дачића који је у својој превеликој жељи да што дуже опстане у фотељи премијера, а у којој се осећа угроженим – пре свега од „првог“ потпредседника Вучића, који постаје све популарнији због прогона и хапшења корупционаша и њима сличних „зверки“ и тајкуна – наставља, ничим изазван, да решава косовски проблем у свом мандату и заборављајући сва своја предизборна „јуначења“,па и претње оружјем, само да се сачува „света српска земља“—одлази на сликање са Кети Ештон и са, под мистериозним околностима амнестираним, злочинцем Хашимом Тачијем, са којима иде на вечеру и да без ичијег знања, а нарочито Скупштине Србије, признаје све од прошле власти постигнуте „техничке“ договоре (за које су и социјалисти и напредњаци тврдили да ће их поништити), али, наравно, иде и даље у „пузајућем признавању“ Косова, па договара размену „официра за везу“,како каже Дачић, односно размену амбасадора,како то формулише „државник“ Хашим Тачи. Даље, на „прелазима“, како тврди Дачић или на „граници“, како прецизира Тачи, плаћаће се не Дачићева „такса“ него Тачијева међудржавна царина!
Сви задовољни, осим Срба
И, разуме се „српски паралелни органи власти“ на северу Косова има да се укину, а ко ће то боље и ефикасније да учини од српске владе! Насмејана Ештонова, задовољан Тачи, „успешан“ Дачић. Све што је од српске стране тражено – дато је. Какав компромис! Незадовољни су само Срби на Косову. Али, шта је њихово незадовољство у односу на обећану „шарену лажу“ – датум за преговоре о учлањењу Србије у „Земљу Дембелију“ звану ЕУ. Која се, додуше и сама распада, али шта се то нас тиче! Ми смо ( читај: Дачић) за дијалог, а нарочито за компромис! Све што траже, ми дамо. Не могу они тек тако са нама!
Мора се, истине ради, рећи, без обзира што ће касније, „Платформом о Косову“ покушати да спасе што се спасти може, да је, може бити неопрезно, захукталом „решавачу косовског питања у свом мандату“, Дачићу, подстрек за ове, ничим изазване „успехе“ у Бриселу, дао и председник Србије Томислав
Николић, изјавом да је „ датум преговора најважнији интерес Србије“!
И док се затечен народ у Србији питао зар најважнији интерес није да Косово остане у Србији и да народ, најзад, почне боље да живи, а за шта је исти тај Николић у предизборним спотовима весело цвркутао како је „могуће“– „државник“ Дачић је настављао мисију да се реши Косова у свом мандату. Народ је, док их је заокруживао на изборима мислио да они треба Косово да сачувају!
На примедбу да је око преговора са представницима нелегалне државе Косова требало консултовати Уставни суд Србије, премијер Дачић је мудро, скоро пашићевски одговорио како „Уставни суд не може да врати Косово“. Запажање је утолико луцидно што посао Уставног суда није ратовање, али одлука Уставног суда је одбрана Косова, јер је доказ насилног отимања дела територије једне земље! То, може бити, не иде баш у прилог западним окупационим снагама. Тачније, пријатељима наших „државника“.
Једну велику мудрост прати и друга, још већа, па Дачић каже: „Ако сада кажемо да нећемо у ЕУ, него хоћемо Косово, ми тако нећемо вратити Косово.“ То је тачно, али је тачно и да Косово у том случају нећемо добровољно дати! Јер само тада, када се ови наши надридржавници буду добровољно решили Косова у свом мандату, Косово ћемо заиста изгубити!
А за постигнуте компромисе у давању уступака и постепено, али сигурно признавање државности лажној држави Косово, похвале су почеле да стижу са свих, претежно антисрпских страна. Пре свега од Хашима Тачија лично, који је изјавио како су начињени први конкретни помаци ка томе да Србија „коначно призна независност Косова.“ Аплаузи су потом стигли од тзв, Друге Србије и, разуме се,страних НАТО амбасадора, а о похвалама од Јелка Кацина да и не говоримо!
Платформа спала на резолуцију
Да се далеко отишло, када је реч о Косову, да се капитулантство опасно приближило издаји и да је ђаво однео шалу, као и сва предизборна обећања, поред разочараних грађана, донекле је схватио и председник Николић (једини од свих „државника“ кога су грађани директно изабрали!) Убрзао је рад на“Платформи о Косову“, коју је још од избора најављивао. У поменутој Платформи покушано је да се спасе,што се спасти може. Или,бар, да се тако прикаже народу. Да ништа није решено, док све није решено; да се прекидају „технички преговори“, док се не реши питање статуса; да се Србима са Севера да аутономија (додуше, није јасно ко треба да им да аутономију, Србија или квази држава Косово!); да Срби на Косову имају своје органе власти, да се финансирају из Србије…
Од свега тога, међутим, није остао ни камен на камену! Дачић и влада су скресали „Платформу“, не допуштајући да се уопште као таква појави у Скупштини ( ваљда је Влада старија од Скупштине?!) и „Платформу,“ која је, колико- толико бранила интегритет и достојанство државе Србије свели су на бледуњаву и безличну“Резолуцију“ која не спутава „компромисног“ премијера да настави са уступцима нелегалној држави Косово. На Николићеву „Платформу“ гракнули су и „врану гавранови“ из Европског парламента у лику извесне Урлике Луначек, која ће рећи како је „Платформа“ неважећа и како Србија треба да се усредсреди да разговорима реши проблеме у односима са Косовом. Јавио се и амерички амбасадор на Косову Трејси Џејкобсон са опаском да је „Платформа“ сметња дијалогу. (Читај : сметња признавању Косова!).
Магла и дим звани датум
Иако је влада, односно премијер Дачић обезвредио, искасапио и обеснажио „Платформу“ председника Републике , сам Томислав Николић то није ( бар на први поглед ) примио претерано тешко. Задовољио се, па чак и бранио новонасталу „Резолуцију“. Тако је још једна, судбински важна одлука за државу Србију, зарад личних, властољубивих интереса и зарад магле и дима званог Датум за преговоре о учлањењу у организацију у којој би, и кад би до тада постојала, Србија била парија,слуга и јевтина радна снага – претворена у фарсу.
Током свих ових досадашњих „техничких“ и осталих „компромисних“ преговора у Бриселу, приштински преговарачи Србији, чију су територију уз помоћ Америчких- НАТО злочина узурпирали, ни један једини уступак нису учинили. И за све то време, дрско и без зазора, наставља се на Косову погром и прогон Срба. Пред очима припадника Вучићевог НАТО-а и , на превару пристиглих окупационих снага Еулекса, прогоне се и живи и мртви Срби,чије гробове скрнаве и гробља затиру! Преостале Србе премлаћују, убијају, каменују се српска деца, погане се цркве и светиње, спаљују се куће,отима стока…
Али, шта је све то наспрам обећања да ћемо једнаг дана, можда, добити Датум за преговоре о договорима за евентуалне разговоре о учлањењу!
Тек, и после преправљене „Платформе“ и после „Резолуције“ у Скупштини Србије, премијер Дачић (који, као што је Тадић ономад био и председник и премијер,сада жели да буде премијер и председник!) храбро и „компромисно“ изјави како је спреман (ништа га не може изненадити!) да са Тачијем преговара и о томе да Србија дозволи Косову (држави, дакако!) „столицу“ у Уједињеним нацијама!!!
Ивица Дачић је, иначе, још председник Ваде Србије!
