Бојан Пајтић је саопштио да он не може бити крив за противзаконите поступке РБВ, јер он не седи на шалтеру банке. Значи за све су криви шалтерски службеници. Они деле кредите шаком и капом, они краду милионе евра, тако да су они заправо упропастили и Војводину и њену Развојну банку. Биће да је тако и у целој Србији, шалтерски чиновници су се толико осилили по свим градовима и општинама, да је њиховом расипништву морао да стане на пут са новим порезима, чак и Млађан Динкић, највећи син српске регионализације & децентрализације. Неће држава узимати више од грађана, нипошто, само од локалне самоуправе, а ови ће онда морати од својих суграђана. Народ је забринут због најаве да ће Влада замрзнути плате и пензије, а и због тога што је Наташа Беквалац замрзла односе са Владом, приметио је Таблоидов колумниста Миле Исаков, дугогодишњи новинар, бивши потпредседник Ђинђићеве владе, а потом амбасадор Србије у Израелу
Пише: Миле Исаков
Каква је разлика између Бојана Пајтића и Наташе Беквалац? Какве сад везе има Наташа Беквалац? Има и те како. Ни она, као ни Пајтић кризу о којој говоримо, неће ни осетити. Просто је запањујуће, колико је ту сличности, много више него разлика. Обоје су звезде из Новог Сада, обоје факултативно раде на факултету, односно запослени су тамо, а зарађују сасвим на другој страни. Обоје плавушани и воле да се сликају. Обоје су имали озбиљну везу са МК Колетом. Обоје су добро стојећи, материјално, и обоје користе исте естрадне трикове кад не стоје добро код публике. Кад почну да губе рејтинг обоје измишљају и у јавност пласирају раскид, Наташа са неким Владом, Бојан са владом Србије.
Можда се не сећате кад је Беквалчева избацила нови хит, али се сигурно сећате њених бројних раскида и помирења, јер и то је начин да доспете на насловне стране. Основно, а заједничко, правило њиховог заната гласи: Важно је да се о теби прича, макар и добро!
Дакле, нема неке велике разлике, осим што је Наташа мени много лепша, али то је више ствар укуса и определења. Једина озбиљна разлика је у томе што Пајтић тврди да је невин, а Наташа то ни не покушава. Зато је он смешан, а она симпатична, јер како се може бити невин после толико година у куплерају.
Др Бојан Пајтић је ових дана изјавио да ће он и сви чланови његове владе поднети оставке, ако се правоснажно утврди да је било ко од њих имао везе са незаконитим пословањем Развојне банке Војводине. Али, он као доктор наука, не верује да је било ко од чланова његове владе „седео на шалтеру и сугерисао коме да се да кредит”.
Значи, он, као професор на правном факултету, мисли да се кредити деле на шалтерима. Он, као премијер, нема појма да су кредите без покрића одобравали директори Развојне банке Војводине и чланови њеног Управног одбора, које су управо он и његова влада тамо поставили. Наиван као пештанска собарица, он покушава да нас убеди да у томе лично није ни могао учествовати, јер не ради на шалтеру. Каже да ће поднети оставку ако се на суду докаже да је имао везе са незаконитим пословањем РБВ.
Не докторе правних наука и потпредседниче тада владајуће странке, не иде то тако! Премијер треба да поднесе оставку већ ако пропадне тако озбиљан пројекат његове владе, као што је Развојна банка Војводине. А ако је при том, било и незаконитих радњи у тој банци, коју је његова влада основала и управљала њоме, преко људи које је тамо постављала и контролисала, онда се иде у затвор. Онда је он одговоран, много више од шалтерских службеника, који, мада су радили у тој банци, заиста са тиме нису имали апсолутно ништа. Чак нису ни издали формуларе за кредит, јер су зверке које су добиле кредите без гаранција и те формалности обавили преко реда у неком од директорских кабинета. Само тамо то тако може да се обави, јер би са шалтера били враћени због тога што не испуњавају услове.
Наравно, у те кабинете се не може без препоруке. А ко је могао дати препоруку директору који потписује и Управном одбору, који коначно одобрава кредит, да се кредит некоме да без покрића, осим некога из покрајинске владе, која је главни власник. Баш сам интересантан знати ко би то могао бити и ко би смео да то уради премијеру иза леђа. Стварно су се ти корумпирани чиновници обезобразили, кад су се усудили да такав кредит среде без његовог знања, чак и за његову рођену странку.
Да је то знао, он би их, без сумње, све посмењивао, али пошто није знао, то је довољан разлог за оставку. Пошто је већ није поднео кад је његова банка банкротирала или када су похапшени његови поверљиви људи у њој. Пошто је није поднео ни ономад, кад је Војводина ускраћена за уставом загарантоване приходе од стране његове власти у Србији. Пошто је није поднео ни кад је објављено да је Војводина, под његовим вођством, од најразвијенијег дела Србије, постала њен социјални случај. Уместо свега тога, својом декларацијом, покушао је да од ње направи политички случај. Својом првом декларацијом је објавио раскид, а онда другом помирење. А хита нигде.
Одмрзавање незамрзнутих плата и пензија
Слично се понаша и друга естрадна звезда, са предугим стажом у нашем политичком куплерају, Млађан Динкић. Велика је представа направљена око пензија и плата у државним службама. Те биће замрзнуте, те неће бити. Неки су чак говорили да морају бити смањене, ако хоћемо да их уопште буде и сутра. Подигла се кука и мотика, зар и ова беда од примања да се ограничава. Домаћи стручњаци, ЕУ и ММФ су неумољиви у процени да нема друге. И кад су се већ сви помирили са тиме да мора бити замрзавања, мудро и храбро државно руководство је изговорило још једно историјско НЕ, чиме је побрало опште симпатије преплашеног народа.
Тако су они исти који су рекли да ће бити замрзавања плата и пензија, одмрзли исте и пре него што су биле замрзнуте.
И у томе је цела игра сваке власти, измислиш проблем, предимензионираш га и драматизујеш, а онда га као решиш у једној одлучној реченици. Речима га надуваш, речима га и анулираш. Ништа не урадиш а створиш утисак да си учинио много, наравно у интересу грађана. Међутим, стварна ситуација је сасвим другачија. Замрзли их или не, плате и пензије ће реално бити смањене, због поскупљења свега и свачега, због инфлације, као и због раста евра и других страних валута у односу на динар.
Али кад кажеш да нећеш замрзавати плате и нарочито пензије, као да си рекао да ће оне бити повећане. А ипак ниси то обећао, тако да нико не може да те оптужи за лажна обећања. Напротив, тако остављаш себи простор за још један херојски гест кад дотерамо цара до дувара. Кад после поскупљења струје, гаса, бензина и затим ланчано свих роба и услуга, грађанство почне да дише на шкрге, чак можеш и да мало повећаш та примања. Номинално.
Фактички, сви који примају плату од државе, као и пензионери, биће на много већем губитку, али то је већ виша математика. То је та гнусна светска криза, потпомогнута корупцијом и криминалом изнутра, против којих се управо води одлучна борба.
Упркос очигледном пропадању на свим фронтовима, остаје општи утисак да је власт учинила све што је у њеној моћи. Са најбољим намерама и на најбољи могући начин. Једини начин. А то је једино што њу интересује.
Да грађани то имају на уму приликом наредног гласања. Иначе, та упорна понављања нове власти да је то једини начин, да је извукла највише што се може и да нам није било друге, исто је што и прича о путу који нема алтернативе, претходне владајуће гарнитуре. А кад немаш алтернативе, немаш ни праве шансе. Кад немаш план Б, немаш ни план. Пошто то не можеш ни себи да признаш, мораш да вичеш, како цело друштво, како држава, нема другог избора, ни бољих решења.
То је нова, модерна, политичка мантра у Србији. Уместо досадашње праксе у којој су претходне власти приказиване као најгоре, а нове као најбоље, која је доказано потрошена, сада се прибегава новој манипулацији. Игра се са лажном искреношћу и наводном скромношћу, па се каже: Знамо ми да то ово што радимо није добро, али боље не може. А кад нема боље, то је најбоље. Значи исто, само другачије речено.
Међутим, то пали код већине грађана, који желе да верују да су најзад изабрали праву и поштену власт, која их бар не лаже, ако ништа друго. Мада и то је лаж, јер увек може боље. А у нашем случају и мора, много, много боље. Једино поштено би било да онај ко не може боље, то искрено призна и повуче се, а не да тврди да боље није могло. Ако хоће да говоре истину, као што стално понављају, треба да кажу- Ја боље не могу, ми нисмо могли боље, а пошто то очигледно није довољно добро, довиђења. Видимо се на изборима. Ако мислите да има оних који то могу, бирајте њих.
Ребаланс и пре буџета
Умало нисмо постигли још један неславан рекорд, да донесемо ребаланс буџета пре самог буџета. Али, близу смо. Образлажући сет нових пореских закона, министар финансија је најавио и хитни ребаланс буџета, чиме је недвосмислено признао да не ваља. А тек што је донет, најављиван као најбољи могући у датој ситуацији. Само пре неколико месеци био је најбоље решење, а сад је најбоље да га променимо. Зар се ситуација толико променила? Али, то је овде већ традиционално једно једино решење, једини начин, једини пут. Без алтернативе. Није добро, али не може боље. Нема нам спаса, пропасти не можемо, како је давно већ рекао један српски први министар.
Извор: www.magazin-tabloid.com
