Пише: Лидија Божић: У времену порока савршенства лако се постаје херој глупости и бахатости. Сибиновић јесте порочан али његов порок су античке врлине и ренесансна личност. Због чега се такав човек буни? Зато што је свестан, зато што његовом сензибилитету и пажњи не промичу ни детаљи који појединцу не дају мира и стално подстичу љутњу и бес. Зато што види и друге и себе, убедљиво нам у „Години бунта“ сведочи о доживљају стварности коју препознајемо као своју, док нас исти онај гнев који је довео до настанка овог дела, води низ странице социјане интиме писца.
Сибиновић је и у овој књизи веран себи. Мада овде чујемо његов глас у новој хармонији. Иронијска дистанаца за којом често посеже даје описаним дешавањима свежину и наговештај оптимизма упркос свему. Лакше се живи кад нам је јасно шта чини наш свет, нашу свакодневицу, шта људи говоре а шта мисле. Наш херој бунта, води нас кроз период који је близак његовој генерацији, мада га лако могу разумети и други, приказујућу нам догађаје који су понекад гротескни, не ретко делују као лош стрип или нискобуџетни филм. Невоља је што је све то о чему пише, проживљено. Шта сад?
Ако до сада нисте дигли руке или помислили да са вама нешто није у реду, могли бисмо вас подсетити на размишљања философа, писаца….записаних пре више столећа али актуелних у овом тренуку. Управо тако и почиње „Година бунта“ – …“Ако би живели у држави где су врлине профитаблне, здрав разум би нас учинио свецима….“ Томас Мор.
Можда ће вас ова књига у неким тренуцима обесхрабрити. Стварност боли и кад није написана.
Невоља је што се нема куд. Али, за Сибиновића је баш то изазов да докаже супротно. Изабравши ситуације које готово експресионистички сликају његов бунт, позива на размишљање о изласку из сопствених оаза илузорног мира који не може да опстане док се не сагледа стварност.
Није лако признати грешке, разумети утопије, гледати како се са једне на другу генерацију преносе умножени неспоразуми, стајати усправно, не повредити никог, сачувати породицу а изнад свега остати свој. Бити способан и рећи да је цар го, бранити своје ставове, бити љут и много бесан али никада, никада не одустајати.
