Никола Влаховић
Шта су Александар Вучић и остали актери "парафирања" независног албанског Косова прећутали српској јавности?
Чланови српске делегације (без Александра Вулина) који су ставили "параф" на предају косовско-метохијских Срба у руке албанске администрације, упорно се труде да српска јавност стекне утисак како је све морало бити "овако и никако друкчије". И док траје бесомучна пропаганда владајућих медија о "нужности", из Аустрије се огласио Хајнц Кристијан Штрасе председник највеће опозиционе партије и са неколико изјава потпуно разобличио све евроатланске магле Александра Вучића, рекавши, између осталог, да није дошло до одрживог решења које би грађани Србије могли прихватити на Косову.
Непосредно након "парафирања" независног албанског Косова у Бриселу, јавност у Србији је засута гомилом лажи о великим европским перспективама. Из тих разлога је и Александар Вулин дао оставку на место директора Канцеларије за Косово и Метохију, јер је схватио да је једно договорено у Косовској Митровици, а друго се десило у Бриселу.
У исто време, док је та пропаганда трајала, вођа највеће опозиционе странке у Аустрији, "Слободарске партије", Хајнц-Кристијан Штрахе, упутио је поруку свима који нису разумели шта се десило у Бриселу и скренуо пажњу да је Србија највећа и најважнија држава централног Балкана, те да без ње није могуће решавати ниједно питање у региону. Нимало случајно, у време кад Вучић нуди референдум о Косову (и диктира његове услове, претходним сакупљањем потписа), Штрахе је казао оно што нико од властодржаца у Србији не сме да каже:"…Познато је да после приступања Хрватске, на дуже време, неће бити даљих пријема нових земаља чланица!"
Уследило је још веће изненађење-Штрахе је додао да "…Резолуција УН 1244 никада није измењена"! А, за српске политичаре у Београду, изгледа да није тако, они су ту спасоносну Резолуцију 1244 одавно одбацили, као да никада није ни ваљала.
Насупрот њима, Штрахе каже: "Ако се жели одрживо решење потребно је да се и Русија укључи у разговоре" и додаје да би добро било послушати и Српску православну цркву, која се успротивила владајућем режиму у решавању косовског питања. Предлаже Штрахе и да се преговорима обезбеди аутономија за север Косова, по узору на Јужни Тирол ("…Тек тако видим да ће то бити решење које се може одржати. Уколико тога нема решење неће бити одрживо и трајно"), и напомиње да никако не сме да се заборави историја Срба на Косову и Метохији, и да је било више од 150 напада на цркве и манастире, да је било злочина и то под међународним надзором.
Мада то Вучић никако не разуме, вођа највеће опозиционе странке у Аустрији зна да Срби на северу страхују да би могли бити напуштени и "остављени на цедилу" споразумом који је у Бриселу "парафиран".
А шта је тамо српска делегација "парафирала" најбоље говори податак да у тај документ уопште није ушао податак о броју протераних Срба са Косова, што би била нека гаранција да ће бити повратка, да ће њихова имовина бити некада враћена и да ће се међународна заједница побринути да све избеглице које данас у Србији цинично зову "интерно расељена лица", врати својим кућама. Коме то у Европској унији није одговарало, пита се и први опозиционар Аустрије, Хајнц-Кристијан Штрахе: "…Зашто се Европска унија толико ставила на страну косовских Албанаца, указујући да је један од фактора што НАТО, између осталих, са својом базом има геостратешке интересе?"
Мало је оних европских политичара и интелектуалаца који су спремни да призанају шта је права истина у отимању дела историјске Србије. Због тога је и добио на тежини Штрахеов глас солидарности са Србијом и Србима, где каже:
"…Разумем из историје Срба њихов страх, јер они су на својој кожи осетили како је бити тлачен 500 година од Османске империје. Који народ на планети је преживео петовековно тлачење? То показује колико је снажан српски народ, и колико је успео да сачува свој идентитет. То је нешто због чега имам огромно поштовање према српском народу. Не постоји пуно примера у историји човечанства који су успели да опстану у таквим условима…".
Ко ово данас у Србији сме да цитира у влади и парламенту, која новина и који аналитичар може овако да говори, а да се не замери својим вођама? Зар је стварно самопоштовање убијено до толике мере, или је од силне пљачке и битке за власт све друго постало неважно?
Последњу реч, ипак, даће косовски Срби, који сада немају никаквог другог избора осим борба за опстанак на својој земљи. Од Лешка, Лепосавића, Сочанице, Звечана, Митровице, па све до последње српске куће која још постоји на Косову, свима је јасно да су продани, издани, препуштени вољи албанске надри-државе и њених силеџија. То је мотив више да воде своју политику и да не слушају никакве Вучиће, него себе саме. И да сами траже савезнике, понајпре код Руске федерације, чије су и вође и народ спремни да им, без остатка, помогну, што и јавно поручују, али, очито, Вучићев задатак је да тај глас спречи.
Извор: magazin-tabloid.com
