Пише: Миле Урошевић, (дописник из Париза):
Од Принципа до Кличка: Сарајево 1914 – Кијев 2014
У Париским медијима мала паника. Бивши амбасадор СССР-а у Паризу, Владимир Федеровски изазвао је страх и забринутост својим изјавама о могућем претварању распада Украјине у почетак III Светског рата и тврди да би крвави распад Југославије био права песмица у односу на оно што може да се догоди кад се запуца од Кијева до Црног мора. Он је сликовито упоредио Сарајево 1914. са Кијевом 2014. Треба нагласити да је бивши руски амбасадор пореклом Украјинац, и да по генима навија за своје. Насупрот њему, један други интелектуалац, Тјери Меисон (Thierry Meissan) тврди да је и украјинско пролеће ствар једне завере, као и сва остала ратоборна годишња доба. Дуго припремана и остварена у етапама ова антируска завера је друго полувреме наранџасте револуције, која је такође била део ЦИА логике и српске логистике наших Отпораша.
У једном свом чланку Tjeri Meison је најавио ратне провокације у Кијеву много пре почетка Олимпијаде у Сочију, па је чак дао и тачан датум када треба да плане прва пушка. И погодио у сриду. Он тврди да разлог буне на легално изабране дахије није ривалство између прозападњака и русофила, већ је то једва скривени напад на Русију! Ударац испод појаса, са надом у брзи нокаут Путинове политике. Вашингтонске прислушкиваче боли уво за Украјину. Може она и да пукне на сто делова, то Америма није битно уколико остваре свој циљ. Да лише Русију историјских партнера и браће по матери. Не ангажује се прекоокеански Запад да увуче Украјину у ЕУ, већ да је претвори у европску Сирију. Сједињене Државе су спремне да започну нови грађански рат на старом континенту да би остварили своје циљеве, тоталне доминације светом и опкољавање Русије, тврди овај полемичар који је оснивач интернет новина под именом “Ресо Волтер” и аутор књиге о великој завери 11. септембра.
Радио-активна револуција
Да би остварили своје намере, америчке тајне службе се користе својим истуреним пудлицама из Брисела које машу разним санкцијама и претњама не би ли померили границе Запада све до Путиновог кућног прага. Човек који ово тврди на француском ТВ каналу ЛЦП није никакав информбировац, већ један познати новинар и политички коментатор Sedrik Klerin. Он у најновијим европским напорима за мир у Украјини види велику опасност по светски мир, онако у глобалу, по целој планети. А за пример узима изјаву француског министра иностраних послова Lorana Fabiusa који је пред свој пут у пламени Кијев рекао да – иде у Украјину да промени владу. Која арогантност. Због таквог става западњачка стратегија демократизације тоталитарних држава има овако похвалан биланс у Ираку, Авганистану, Сирији, Либији или Египту где се пре помоћи ујка Сема бар релативно мирно живело и радило, ако ништа друго.
Рецепт за Украјину је сличан сценарију за распад Југославије. Тим пре што и овде постоји православна, католичка и муслиманска раја којој врло мало треба да из недара потегне ханџаре, не би ли показали чији је Бог јачи, или, боље речено, ко има боље заштитнике и саветнике. Тим поводом је у децембру прошле године, на тргу Мајдан, гостовао амерички сенатор Džon Mekejn gde se u društvu poznatog naciste Olega Tiahniboka, обратио украјинским пучистима и подржао их у борби за тра-ла-ла, ју-ха-ха и остала поглавља приче о људским правима и благодетима западне демократије. У теорији је сасвим у праву, демократија је боља од диктатуре као што је просперитет бољи од економске кризе или слога од раздора. Украјина је одвајкада била подељена: на западу је фашизам још од доба Хитлера имао плодно тло, а и дан-данас има своје поглавнике за дом спремне иза црно-црвене заставе странке Свобода. Запад то зна и све види, али се прави да је заборавио и обневидео. На Истоку су црвени православци, који су трн у оку Обаминој администрацији, док су на југу, крај Црног мора, махом зелени Татари који се клањају Алаху.
Законито незакоње
У наставку свога чланка, Меисон подсећа да су у јулу прошле године припадници националистичке странке организовали прославу 70-годишњице формирања Украјинске усташке војске (УПА), која је ликвидирала 100.000 Пољака у региону Волин (северозападна Украјина). Овај геноцид су конзервативци назвали “етничко чишћење” и ствар се потпуно заташкала у име помирења. Поготово је заборав био страстан када је на власт доведена секси плавуша са киком око главе, госпођица Тимошенко. Телефони на релацији Кијев – Вашингтон тада нису много сметали Европи.
Данас је сваки позив Москви доказ да је Украјина обична Путинова прћија и да заправо он мучи и убија по Мајдану а све то да се демократија случајно не би ту родила и одатле упузила у тоталитарну Русију. Јер, како се то на сав глас говори и сто пута понавља, Русија не може да преживи демократију јер је корумпирана до зла Бога и само као диктаторска империја може да постоји. И цео запад у то верује и аминује јер се као доказ узима отказивање субвенције на цене гаса, које је Москва увела проатланској влади Тимошенкове. Кијев није могао да се ослони на кредите и дарежљивост својих западних савезника, а како се распродавало, крало и банчило, убрзо је настала криза. Тако је на изборима 2010. победио је Viktor Janukovič, про-Рус и као и многи тајкуни, један корумпирани политичар који је одма променио устав и убацио фамилију у бизнис. То Европи није сметало да са њим покрене преговоре о приближавању, али не и о уласку у ЕУ.
Јанукович тражи паре, пуно пара, а Европа нуди сићу, 600. 000 евра. Када Путин пише чек од 15 милијарди, ЕУ схвата да губи 40 милиона потрошача и даљинским се активирају протести у нади да се направи реприза наранџасте револуције. И то тамно наранџасте. Све се одвија по плану. Запад помаже и пали ватру путем радија Слободна Европа, док се на тргу Мајдан појављују татарски редари, тек престигли са течаја у Сирији. Задужени да организују ред и мир на већ испробан начин у другим деловима света. О овим стварима се мало прича, јер вероватно велики брат не воли да га хвале због његових генијалних идеја.
Ко је идол руље
Конкретно, све се мења на 1. јануара, када је про-нацистичка странка “Свобода” организовала ватрени дефиле од 15.000 у знак сећања на Romana Šuheviča заповедника украјинске усташке војске (УПА), његове десне руке Stjepana Bandere. За оне који незнају о коме се ради напомињемо да су ови Павелићеви обожаваоци најпре били квислиншки терористи да би на крају рата променили фирму и радили као агенти западних тајних служби (MI6 и ЦИА).
У Кијеву и околини ови ликови су легенде и хероји, док су на другој страни државе обичне нацистичке русоубице, који су такође масовно требили и Пољаке и Јевреје и Цигане. Stepan Bandera, чији портрети “красе” Мајдан, започео је каријеру пред сам II Светски рат као убица пољског министра унутрашњих послова.
Осуђен на смрт, избегао је конопац, јер је, на његову срећу, Хитлер дошао да му отвори врата ћелије. Крајем јуна 1941. и против воље немачких окупатора проглашена је НДУ а у завршници текста тог прогласа стајала је похвалница: “Слава победничкој Немачкој армији и њеном великом вођи Adolfu Hitleru”, док је на флајерима који су дељени народу писало: “Народе схвати! Москва, Пољска, Мађарска, Јевреји – то су непријатељи! Морамо их елиминисати”. Бандеру су нацисти због тога ухапсили. Након ослобођења он је у Немачкој наставио је да ради против СССР-а и убија руске војнике. Ликвидиран је од стране КГБ 1959. у Минхену. Његов командант Шухевич смакнут је неколико месеци касније. Данас су они идоли екстремне деснице коју предводи Oleg Tiahnibok.
Овај контраверзни лидер Свободе која чак тражи да се Јеврејима одузме украјинско држављанство и да се протерају у Израел. Иако је Свобода само део опозиције ипак је чудно да се медији слободољубљивог Запада ставила на страну пучиста и ђоном кренула на Путина. Дипломатија је такође веома активна а Амери се више и не крију када ван сваке памети шаљу своја два званичника да праве збрку и муте туђу воду: Viktorija Nuland (помоћник државног секретара и бивша амбасадорка при НАТО) и Џон Мекејн, су типични примери мешања у унутрашњу политику једне суверене државе како би претворили демографске разлике и слабости Украјине у један револуционарни покрет и чак грађански рат.
Исто што су радили у бившој Југославији, тврди аутор текста. За разлику од Либије и Сирије, у Кијеву Вашингтон не може да се ослони на џихадисте, јер их ту нема довољно. Зато су одлучили да се ослањају на нацисте са којима је Стејт департмент дуго радио против Совјета и којима је организовао политичке странке од првог дана наранџасте независности. Неупућен читалац може бити шокирани да прочита како постоји нека веза између Обамине администрације и украјинских нациста. Међутим, мора се имати на уму да је не тако давно, бивши председник НДУ, (Независне Државе Украјине) Jaroslav Stetsko био уважен гост у Белој кући.
Овај украјински Павелић је после рата постао вођа антибољшевичког блока нација и члан Светске антикомунистичке организације. Један од његових заменика, Lev Dobrianski, постао је чак амерички амбасадор на Бахамима, док је његова ћерка, Pola Dobrianski, била државни подсекретар у администрацији Džordža Buša Juniora.
У ствари, Вашингтон, који је подржавао немачке нацисте све до 1939. и који је наставио да послује са нацистичком Немачком још две године након почетка рата у Европи никада није имао моралну грижу савести. С тога и данас као савезник џихада у Сирији и других пучева против легалних власти , карактеристике Украјинских пучиста не изазивају несаници Ујка Сему.
С друге стране, попуштање Украјинске власти пред европским претњама неће умирити стање, већ ће само повећати апетит незаситом Западу. Није ли Бернар Анри Леви већ тријумфално закукурикао да је Путин уствари слабији него што се мисли, јер поклекне чим Запад покаже своју одлучност. Ево изазова који може да се претвори у апокалипсу.
Извор МАГАЗИН TABLOID нови број
