Деветнаесторо гладних, за сада!

Otvoreno pismo predsedniku Vlade Srbije

Poštovani gospodine predsedniče Vlade RS

Predlažem Vam da svojim sagovornicima u Briselu saopštite da Srbija odustaje od namere da postane članica EU sve dok ne nahrani bar onu gladnu decu za koju iz novina znamo u porodicama: (jedna od reportaža u prilogu) Vukotić iz Subotice (četvoro dece), Zlatić iz Pirota (petoro dece) , Pavlović iz Štubika kod Negotina (šestoro dece ), Grujin iz Zagajice kod Vršca (četvoro dece). Iz novinskih reportaža jasno je i razumljivo da strahuju od gladi, zime i pacova…da njihove želje da imaju patike, parče hleba ili majicu nisu nerealne te je tim pre ovaj problem lako rešiti.

Verujem, takođe da će EU imati razumevanja za Vaše dobre namare, na kraju karajeva i obaveze jer teško je poverovati da Vam mogu zameriti na brizi o svom narodu. Čudno je, zapravo da uopšte hoće da razgovaraju o našem priključenju EU sa ovako nerešnim problemima. Možda je baš to razlog skepticizmu kod mnogih u Srbiji oko našeg ulaska u EU. Ljudima je, zapravo taj apsurd popriličan. Narod bi rekao baš bode oči-zemlja koja ulazi u društvo dostojno životu čoveka 21.veka a ne može da nahrani siromašno stanovništvo. Uostalom obustavljanje razgovra je samo privremeno a organizacija njihove ishrane neće nam oduzeti mnogo vremena. Verujem da će EU to shvatiti. Imala je razumevanja i za Rome. A može da se desi da Vam i oni sami predlože: sredite stanje kod kuće, pa se vidimo dogodine. Jedino što Vam neće reći prave razloge. Kao i sa Kosovom! Zar nije slično i sa korupcijom i sa Vašim dosijeom o ispijanju kafe sa ljudima sumljivog morala. Bili su fini pa Vam to nisu otvoreno rekli. Uvredili bi Vas da su Vam skrenuli pažnju na Vaše društvo, još više da Vam stave primedbu kako zemlja u kojoj je hrana najveće bogatstvo ne može da nahrani porodice, i to one sa petoro, šestoro (a upravo takve nam trebaju) dece. A Vi premijer! Naravno ,uputnije je bilo plasirati slučaj ispijanja kafe i to još iz 2008. godine, pa ako se ispostavi kao opasno, bićete krivi unazad, tj. niste imali nameru. Tako i za gladnu decu. Nisu ona gladna od kad ste Vi premijer. Ali je bruka što se to ne rešava. Mirko bar nije znao da takva deca postoje. Vi,to sada ne možete reći. A niste ni nesposobni da ih ne možete nahraniti. Očigledno je! Da su mislili drugačije izvukli bi Vam taj dosije i tada, i ne samo Vama. I tada i sada opasno je družiti se sa kriminalcima, samo što je sada poruka da i Vi i mi moramo shvatiti koliko je bitno biti organizovana država-nazovimo to-na nivou standarda dostojnog života u 21.veku.

Parče hleba je najčešće jedini obrok u toku dana za šestoro dece Cvetke Pavlović i Dejana Markovića

Podsetimo se, gospodine predsedniče imali su oni razumevanja i za organizaciju parade ponosa. Zašto ne bi imali i za gladne, siromašne, smrznute …?! Život je život i ma čiji da je, on je iznad svega. Njega treba ceniti. Stoga ako ste već preuzeli brigu (niste je dobili jer narod Vam je nije dao nego Vaš koalicioni partner ) na sebe da budete organizator naših pa i ovih gladnih života –budite toga dostojni! Doduše nije samo ovih 19-oro gladnih, (plus majke), ko zna koliko ih je još, ali baš zato Vaš uspeh će, ako se odlučite na taj korak, biti veći. Nadam se da nećete ovu akciju organizacije ishrane stanovništva shvatiti kao što su one kada u nekoj nesreći nastradaju ljudi, pa političari požure u bolnice i na lice mesta da ih obiđu. Jeste lepo je to, ali je providno i verujte da ako bi kojim slučajem ja bio u situaciji da me neko iz vlasti obilazi kao unesrećenog nebi mu to dozvolio. A ako bi to uradio, npr. dok sam u komi, dakle bez moga znanja i saglasnosti, tužio bi vlast da na mojoj nesreći gradi svoj uspeh i ostvaruje političku korist. Prilika je da Vam i ovo kažem. Ti plusevi koje sebi, kao političari i predstavnici vlasti beležite obilazeći unesrećene sada su minusi. Ovaj narod, pa i ti nesrećnici polomljeni u saobraćajkama, i sličnim nepogodama nije kao onaj od pre pola veka kada mu je bila čast da ga obiđe predsednik države. Tada je predsdnik države bio autoritet, posebno što smo narod koji voli da ima vođu . Imponovalo je svakom nesrećniku da ga njegov idol uteši. A danas, sa kojim kredibilitetom državnici, predsednici Vlade, ministri dolaze u takve obilaske?! U Srbiji je to davno pročitana priča. Manite se te nasleđene prakse. Zato predlažem predstavnicima vlasti da umesto oprobanih praksi primenjuju strategije sa dobrim motivima od kojih rastu ljudi. Pa samo u ove tri poriodice devetnaestoro je njih. Za nekoliko godina oni će biti glasači, a Vi onaj koji ih je nahranio. Zbog toga što ste im dali hleba, doneli ćebe, uveli struju, kupili majicu, patike…pamtiće Vas više nego svi mi ako nas uvedte u Evropu a njih ostavite gladne. Znate da oni zbog kojih Vam ovo pišem znaju da sit gladnom ne veruje. Zato ako im pokažete da ipak može biti i drugačije, ne samo oni cela zemlja će znati da su Vam važni ljudi države u kojoj ste vlast. Dobra vlast je kao dobar parfem. Oseća se daleko ! I prija! Narod sa takvim osećanjima ponosa i nade raste, rađa se,…nama je to valjda bitno obzirom na sve veći mortalitet. Nemojte samo da se plašite da će Vam reći da tako, pravite Veliku Srbiju što je znamo to kost u grlu baš tima kojima idete u susret. Jer, verujem da znate da je takva Srbija veća od velike zato što zna da čuva svoje stanovnike. Zato što nije po ukusu drugih (ali o ukusima se i ne raspravlja).Veća je od velike kada rađa, (zamislite u takvoj bedi, petoro, pa šestoro…), a ne kada ubija svoju decu. Srbija je inače velika zato što niko od ovih koje tražim da nahranite (ako se odlučite na to), ne želi nikavu drugu Srbiju. Samo onu koja ih je nahranila. Pa vidite da i gladni i žedni, smrznuti u njoj opstaju. I ovakva im je draga i velika, kamoli kada su siti. Većini nas ova Srbija je dovoljna. Svaka zemlja pa i Srbija je velika kad gladna deca postanu sita i čestita bolja od bilo koje rečima proklamovane. Samo u takvoj zemlji lubenica je slatka i kad nije bila sunčana godina! Čak mislim da bi EU pre takvu zemlju primila u svoje društvo nego ovakvu u kojoj dnevne novine umesto Vlade vode akciju da se gladni nahrane, siromašni skuće! To je, priznaćete nelogično. Meni je moj drug iz vojske Albanac, R.S. jednom prilikom kada sam ga ubeđivao da su krivi što su toliko Srba proterali sa Kosova rekao: “A da li se vi osećate bar malo krivima što ih držite po šupama i barakama bez vode, grejanja…u sred Beograda?!“ Ćutao sam! Iz napred navedenih razloga Vi nemate razloga za bilo kakva objašnjenja EU o gladnoj deci. EU ne interesuje kriminal, krađe, prevare, zločini, glad i beda Srba,…činjenica je, ne kupimo izmet po parkovima od kućnih ljubimaca itd. itd. Ali Evropi je bitno da smo mi usvolili zakon koji to reguliše. To što ga ne primenjujemo znači da smo ostali isti. Tako je i sa gladnom decom. Evropi je čudno što ne hajemo za svoj gladan narod i iz toga izvlači zaključak. Ako nas nije briga za sopstveni narod kako će nas biti briga da li su drugi gladni, smrznuti…?! Ako svoj narod ne cenimo i ne volimo kako će mo ceniti i poštovati, odražavati u životu Rome, homoseksualce…?! To je suština priče na kojoj EU insistira.

Baš je Evropu briga što trgovci varaju (vekne hleba prodaju od 30 do 70 grama manje nego što je proipisano), što meso mere na mansnom papiru koji je teži za nekoliko desetina grama od propisanog, što su suhomesnati proizvodi (kojim se hrani sirotinja) natopljeni vodom da bi dobile na težini, što trgovci prepravljaju datume za rok upotrebe na prehrambenim proizvodima,što falsifikuju gramažu…!

Zbog takvih je zemlja koju želite odvesti u Evropu, u bedi i sve više je gladnih.

Baš je Evropu briga što zločini haraju,ubjaju i ubijaju se mladi,…! To gospodine predsedniče vlade govori o krizi koja ima dublje korene. Možda ovom i takvom narodu nešto nedostaje ?!

Kako li će se takav kakav je zaplašen,gladan bez nade snaći u belom svetu ?!

Baš je EU briga što je u Beogradu prošle godine bilo 86 krivičnih dela dnevno.

Zbog takvog trenda borba protiv korupcije je teža i neizvesnija.

A Vaš avion je sklon kvaru.

Baš je EU briga što je to možda i tačno?!

Danas će Vas ona tapšati po ramenu da ste dobro doradili pregovore sa Kosovom, a onda će Vam natovariti večno breme da je Vaša partija SPS potpisala izdaju. I u narodu više neće biti izdajnik na Kosovu Vuk Branković već SPS.

A šta će biti ako ne nahranite gladne?!

U prilogu je žiro račun na koji se uplaćuju prolizi u tu svrhu

Hvala Vam.

P.S.

Za tekst koji sledi nemam adekvatne reči kako bio Vam ga uktratko prepričao. Zato Vam ostavljam link da ga pročitate u celini.

Verovatno se pitate što Vam ga šaljem? I ja se pitam! Šta je, zapravo ova rubrika objavljena u Blicu ? O čemu ova priča govori ? Da li je ovih šestoro u staji bez hleba, odeće, obuće, struje, vode, grejanja…i bez budućnosti na koju imaju pravo ?! Ili to i novine kao i oni iz EU misle da je obaveza Vlade na čijem ste čelu da ih bude sve manje.

Biće straha među ljudima ako ovakvih primera bude još!

Setih se da je grof Alfon de la Martin kada je negde polovinom 19.veka putovao po Srbiji zapisao i divio se zemlji u kojoj je svaka kuća u koju je ušao, bila, bogata…imala hleba, mleka, sira, meda…ljudi puni života, energični, radni, ni malo klaustofobični,…i niko nije pokušao da ga opljačka. I drugi mnogobrojni putopisci tog vremena pisali su o Srbiji kao o lepoj i bogatoj zemlji. Naprimer burgundski vitez Bertrand de la Brokije, prolazeći moravskom dolinom 1433. god. piše kako je Srbija naseljena lepim bogatim selima, a vizantijski biograf Muhamed II Kratovul ističe da je Srbija divna zemlja, obilna u svemu i da po bogatstvu prevazilazi Indiju. Putopisac Evlija Čelebija u 17.veku, u svojim memoarima navodi kako je putovanjem kroz Srbiju došao u Dubrovnik koji se onda zvao „Dobravenendi“ i da je tamo kod dubrovačkog kneza pio na glasu čuvenu mednu vodu zvanu „med“. Putujući dalje došao je u Sremsku Raču gde je bio počašen poznatom medovinom, a u Fruškoj Gori „belim medom“ kojeg je bilo u izobilju sve do Beograda.

A sada je ovako.

Milorad Antonić

Ukoliko želite da pošaljete novčanu pomoć ili pomoć u robi, kliknite OVDE.

Pomoć možete uplatiti na dinarski račun: