Деветнаесторо гладних, за сада!

Отворено писмо председнику Владе Србије

Поштовани господине председниче Владе РС

Предлажем Вам да својим саговорницима у Бриселу саопштите да Србија одустаје од намере да постане чланица ЕУ све док не нахрани бар ону гладну децу за коју из новина знамо у породицама: (једна од репортажа у прилогу) Вукотић из Суботице (четворо деце), Златић из Пирота (петоро деце) , Павловић из Штубика код Неготина (шесторо деце ), Грујин из Загајице код Вршца (четворо деце). Из новинских репортажа јасно је и разумљиво да страхују од глади, зиме и пацова…да њихове жеље да имају патике, парче хлеба или мајицу нису нереалне те је тим пре овај проблем лако решити.

Верујем, такође да ће ЕУ имати разумевања за Ваше добре намаре, на крају карајева и обавезе јер тешко је поверовати да Вам могу замерити на бризи о свом народу. Чудно је, заправо да уопште хоће да разговарају о нашем прикључењу ЕУ са овако нерешним проблемима. Можда је баш то разлог скептицизму код многих у Србији око нашег уласка у ЕУ. Људима је, заправо тај апсурд поприличан. Народ би рекао баш боде очи-земља која улази у друштво достојно животу човека 21.века а не може да нахрани сиромашно становништво. Уосталом обустављање разговра је само привремено а организација њихове исхране неће нам одузети много времена. Верујем да ће ЕУ то схватити. Имала је разумевања и за Роме. А може да се деси да Вам и они сами предложе: средите стање код куће, па се видимо догодине. Једино што Вам неће рећи праве разлоге. Као и са Косовом! Зар није слично и са корупцијом и са Вашим досијеом о испијању кафе са људима сумљивог морала. Били су фини па Вам то нису отворено рекли. Увредили би Вас да су Вам скренули пажњу на Ваше друштво, још више да Вам ставе примедбу како земља у којој је храна највеће богатство не може да нахрани породице, и то оне са петоро, шесторо (а управо такве нам требају) деце. А Ви премијер! Наравно ,упутније је било пласирати случај испијања кафе и то још из 2008. године, па ако се испостави као опасно, бићете криви уназад, тј. нисте имали намеру. Тако и за гладну децу. Нису она гладна од кад сте Ви премијер. Али је брука што се то не решава. Мирко бар није знао да таква деца постоје. Ви,то сада не можете рећи. А нисте ни неспособни да их не можете нахранити. Очигледно је! Да су мислили другачије извукли би Вам тај досије и тада, и не само Вама. И тада и сада опасно је дружити се са криминалцима, само што је сада порука да и Ви и ми морамо схватити колико је битно бити организована држава-назовимо то-на нивоу стандарда достојног живота у 21.веку.

Парче хлеба је најчешће једини оброк у току дана за шесторо деце Цветке Павловић и Дејана Марковића

Подсетимо се, господине председниче имали су они разумевања и за организацију параде поноса. Зашто не би имали и за гладне, сиромашне, смрзнуте …?! Живот је живот и ма чији да је, он је изнад свега. Њега треба ценити. Стога ако сте већ преузели бригу (нисте је добили јер народ Вам је није дао него Ваш коалициони партнер ) на себе да будете организатор наших па и ових гладних живота –будите тога достојни! Додуше није само ових 19-оро гладних, (плус мајке), ко зна колико их је још, али баш зато Ваш успех ће, ако се одлучите на тај корак, бити већи. Надам се да нећете ову акцију организације исхране становништва схватити као што су оне када у некој несрећи настрадају људи, па политичари пожуре у болнице и на лице места да их обиђу. Јесте лепо је то, али је провидно и верујте да ако би којим случајем ја био у ситуацији да ме неко из власти обилази као унесрећеног неби му то дозволио. А ако би то урадио, нпр. док сам у коми, дакле без мога знања и сагласности, тужио би власт да на мојој несрећи гради свој успех и остварује политичку корист. Прилика је да Вам и ово кажем. Ти плусеви које себи, као политичари и представници власти бележите обилазећи унесрећене сада су минуси. Овај народ, па и ти несрећници поломљени у саобраћајкама, и сличним непогодама није као онај од пре пола века када му је била част да га обиђе председник државе. Тада је предсдник државе био ауторитет, посебно што смо народ који воли да има вођу . Импоновало је сваком несрећнику да га његов идол утеши. А данас, са којим кредибилитетом државници, председници Владе, министри долазе у такве обиласке?! У Србији је то давно прочитана прича. Маните се те наслеђене праксе. Зато предлажем представницима власти да уместо опробаних пракси примењују стратегије са добрим мотивима од којих расту људи. Па само у ове три пориодице деветнаесторо је њих. За неколико година они ће бити гласачи, а Ви онај који их је нахранио. Због тога што сте им дали хлеба, донели ћебе, увели струју, купили мајицу, патике…памтиће Вас више него сви ми ако нас уведте у Европу а њих оставите гладне. Знате да они због којих Вам ово пишем знају да сит гладном не верује. Зато ако им покажете да ипак може бити и другачије, не само они цела земља ће знати да су Вам важни људи државе у којој сте власт. Добра власт је као добар парфем. Осећа се далеко ! И прија! Народ са таквим осећањима поноса и наде расте, рађа се,…нама је то ваљда битно обзиром на све већи морталитет. Немојте само да се плашите да ће Вам рећи да тако, правите Велику Србију што је знамо то кост у грлу баш тима којима идете у сусрет. Јер, верујем да знате да је таква Србија већа од велике зато што зна да чува своје становнике. Зато што није по укусу других (али о укусима се и не расправља).Већа је од велике када рађа, (замислите у таквој беди, петоро, па шесторо…), а не када убија своју децу. Србија је иначе велика зато што нико од ових које тражим да нахраните (ако се одлучите на то), не жели никаву другу Србију. Само ону која их је нахранила. Па видите да и гладни и жедни, смрзнути у њој опстају. И оваква им је драга и велика, камоли када су сити. Већини нас ова Србија је довољна. Свака земља па и Србија је велика кад гладна деца постану сита и честита боља од било које речима прокламоване. Само у таквој земљи лубеница је слатка и кад није била сунчана година! Чак мислим да би ЕУ пре такву земљу примила у своје друштво него овакву у којој дневне новине уместо Владе воде акцију да се гладни нахране, сиромашни скуће! То је, признаћете нелогично. Мени је мој друг из војске Албанац, Р.С. једном приликом када сам га убеђивао да су криви што су толико Срба протерали са Косова рекао: “А да ли се ви осећате бар мало кривима што их држите по шупама и баракама без воде, грејања…у сред Београда?!“ Ћутао сам! Из напред наведених разлога Ви немате разлога за било каква објашњења ЕУ о гладној деци. ЕУ не интересује криминал, крађе, преваре, злочини, глад и беда Срба,…чињеница је, не купимо измет по парковима од кућних љубимаца итд. итд. Али Европи је битно да смо ми усволили закон који то регулише. То што га не примењујемо значи да смо остали исти. Тако је и са гладном децом. Европи је чудно што не хајемо за свој гладан народ и из тога извлачи закључак. Ако нас није брига за сопствени народ како ће нас бити брига да ли су други гладни, смрзнути…?! Ако свој народ не ценимо и не волимо како ће мо ценити и поштовати, одражавати у животу Роме, хомосексуалце…?! То је суштина приче на којој ЕУ инсистира.

Баш је Европу брига што трговци варају (векне хлеба продају од 30 до 70 грама мање него што је проиписано), што месо мере на мансном папиру који је тежи за неколико десетина грама од прописаног, што су сухомеснати производи (којим се храни сиротиња) натопљени водом да би добиле на тежини, што трговци преправљају датуме за рок употребе на прехрамбеним производима,што фалсификују грамажу…!

Због таквих је земља коју желите одвести у Европу, у беди и све више је гладних.

Баш је Европу брига што злочини харају,убјају и убијају се млади,…! То господине председниче владе говори о кризи која има дубље корене. Можда овом и таквом народу нешто недостаје ?!

Како ли ће се такав какав је заплашен,гладан без наде снаћи у белом свету ?!

Баш је ЕУ брига што је у Београду прошле године било 86 кривичних дела дневно.

Због таквог тренда борба против корупције је тежа и неизвеснија.

А Ваш авион је склон квару.

Баш је ЕУ брига што је то можда и тачно?!

Данас ће Вас она тапшати по рамену да сте добро дорадили преговоре са Косовом, а онда ће Вам натоварити вечно бреме да је Ваша партија СПС потписала издају. И у народу више неће бити издајник на Косову Вук Бранковић већ СПС.

А шта ће бити ако не нахраните гладне?!

У прилогу је жиро рачун на који се уплаћују пролизи у ту сврху

Хвала Вам.

П.С.

За текст који следи немам адекватне речи како био Вам га уктратко препричао. Зато Вам остављам линк да га прочитате у целини.

Вероватно се питате што Вам га шаљем? И ја се питам! Шта је, заправо ова рубрика објављена у Блицу ? О чему ова прича говори ? Да ли је ових шесторо у стаји без хлеба, одеће, обуће, струје, воде, грејања…и без будућности на коју имају право ?! Или то и новине као и они из ЕУ мисле да је обавеза Владе на чијем сте челу да их буде све мање.

Биће страха међу људима ако оваквих примера буде још!

Сетих се да је гроф Алфон де ла Мартин када је негде половином 19.века путовао по Србији записао и дивио се земљи у којој је свака кућа у коју је ушао, била, богата…имала хлеба, млека, сира, меда…људи пуни живота, енергични, радни, ни мало клаустофобични,…и нико није покушао да га опљачка. И други многобројни путописци тог времена писали су о Србији као о лепој и богатој земљи. Например бургундски витез Бертранд де ла Брокије, пролазећи моравском долином 1433. год. пише како је Србија насељена лепим богатим селима, а византијски биограф Мухамед ИИ Кратовул истиче да је Србија дивна земља, обилна у свему и да по богатству превазилази Индију. Путописац Евлија Челебија у 17.веку, у својим мемоарима наводи како је путовањем кроз Србију дошао у Дубровник који се онда звао “Добравененди” и да је тамо код дубровачког кнеза пио на гласу чувену медну воду звану “мед”. Путујући даље дошао је у Сремску Рачу где је био почашен познатом медовином, а у Фрушкој Гори “белим медом” којег је било у изобиљу све до Београда.

А сада је овако.

Милорад Антонић