Ovaj portal je dana 03.04.0.g. objavio tekst „Kad majkama, samo na tren, nestene dete iz vidokruga one viču na sav glas: „ Upomoć, upomoć…gde mi je dete ?“ ,u kome su ,na osnovu ponašanja majke nestale devojčice Danke (2) izneta mišljenja , stavovi i procene mogućih odgovrnih lica za nestanak male Danke.
Piše:M.Antonić
Taj tekst sam ukinuo . Razlog za njegovo ukidanje su činjenice koje je javnost saznala iz zvaničnih izvešataja .
Prvi razlog je činjenica da je jednog od učesnika u ovoj nesreći koga je otac nestale Danke sreo na putu svega nekoliko minuta pošto je makla Danka ubijena kolima , upitao da li je možda negde video devojčicu, rekao da nije. A mala Danka je bila ubijena u gepeku njegovog automobila.
Drugi razlog je da se jedan od učesnika u ovoj nesreći bez i malo griže savesti priključio potrazi male Danke.
Treći razlog je da su telo ubijene male Danke učesnici u nesreći bacili na smetljište. A kasnije jedan od učesnika u ovoj nesreći je telo preneo na drugo, za sada nepoznato mesto.
Četvrti i presudni razlog za ukidanje sopstvenog teksta je činjenica da taj učesnik u ovoj nesreći, koji je odneo telo na nepoznato mesto, računa na pravilo „nema tela nema dela“.Šta to po meni znači?Ništa drugo nego da bi takav monstum opet isto postupio!
Sve ovo ovde navedeno nije nesreća nego je zločin! I sve ovo ovde izneto je veće zlo i veća tragedija od mišljenja i analiza iznetih u tekstu „Kad majkama, samo na tren, nestene dete iz vidokruga one viču na sav glas: „ Upomoć, upomoć…gde mi je dete ?“,koja su se odnosila na neke poteze koji su navodili na pomisao o mogućoj umeštanosti majke u nestanak njene devojčice i koji je imao za cilj da ukaže na gubitak osnovnih ljudskih vrednosti. Sada posle zvaničnih činjenica ukazivanje na to gubi svaki smisao i beznačajno je u odnosu na zločin i monstuoznost koju su vinovnici ove nesreće pokazali .Njihova zlodela i ponašanje moraju daleko više da nas zabrinu.
Danke Ilić (2) ,znamo to ,sada više nema. Ali neka svima nama ona bude opomena. Okruženi smo zlobnim, bezosećajnim ljudima kakve ovi prostori i tradicija našeg naroda ne pamti.
Podsećanja radi na prave vrednosti pročitajte tekst u nastavku koji ne nastao kada smo se devedesetih, pred krvoproliće na ovim našim prostorima, divili plemenitosti i majki i nas kao naroda.Na tu temu, pričao sam sa, sada već odavno balgopočivšim protojerejom Srpske pravoslavne crkve, dr Žarkom Gavrilovićem, koji mi je u razgovoru posebno naglasio da je materinstvo temelj svakog društva. Majke su tada, znajući da su njihova deca nedužna,neobučena za borbu izložena bespoštednim ubistvima žestoko protestovale i tražile da im se deca vrate sa odsluženja vojnog roka.
Evo tog razgovora vođenog krajem devedesetih za „Praktičnu ženu“.
MAJKE U VIHORU RATA
O „instituciji” materinstva; odnosno o ulozi majke u životu uopšte, pa i u ratnim uslovima, razgovaramo s protojerejom Srpsk pravoslavne crkve, dr Žarkom Gavrilovićem, predsednikom Srpske pravoslavne stranke. To što je naš sagovornik predstavnik jedne religije vođa jedne stranke, ne treba da bude razlog za nerazumevanje predstavnik drugih religija i stranaka. Jer, reč je o univerzalnom poju majčinstva.
Neka nam bude dozvoljeno da ovaj tekst počnemo prisećanjem na knjigu koja je u posleratnim godinama bila jedan najvećih bestselera ondašnjeg doba. Reč o „Volokolamskom drumu” sovjetskog pisca Aleksandra Beka, knjizi koja govori o periodu bitke za Moskvu, danima kada jefašistička zver prvi put ustuknula pred zdravom snagom naroda koji je branio svoju čast i slobodu.
Mlađe generacije sigurno nisu imalepi priliku da pročitaju „Volokolamski drum a knjiga se danas može naći još samo privatnim bibliotekama zaljubljenika u pisanu reč, i možda u ponekoj antikvarnici. Ako slučajno naletite na to delo, skromo po opremi a veliko po poruci koju nosi obavezno ga kupite.
U međuvremenu, ovde će (samo posećanju) biti citiran jedan kratak deo iz „Volokalamskog druma”. Ubrzo cemo objasniti i zašto.
OSTATI ŽIV
Stoji pukovnik, iskusan vojnik koji se kalio i prekaiio na mnogim ratištima, pred strojem golobradih vojnika, mladića koji tek tteba da dožive „vatreno krštenje”. Pomalo je tmuran, zna da je pred tom „decom” velika obaveza, zadatak da se zaustavi zlo koje preti da ovlada svetom, i odstupanja nema.
-Šta je tvoj prevashodni zadatak u ovom ratu? — pita pukovnik prvog vojnika.»
-Moj zadatak je da tučem neprija Ija i da u toj borbi dam i svoj život treba — odgovara mladić spremno, ponavIja već davno naučenu lekciju.
Namrštio se pukovnik, nije zadovoljan odgovorom, pa onda isto pitanje postavlja i drugim vojnicima. Odgovori su manje više isti, a pukdvnik sve sumorniji.
-Nista ne znate — veli na kraju. Vaš prevashodni zadatak je da u ovom ratu ostanete živi! Jer samo dok ste živi možete i po sto puta tući protivnika. Majke su vas poslale u rat da branite svoju zemIju, tako reći dale meni na poverenje moja obaveza je da vas žive vratim kući…
To je taj (po sećanju ispričan) odeljak iz knjige „Volokolamski drum”, trenutak kada je iskusni oficir primio na sebe obavezu da vojnicima bude i — majka. Na-ravno, u ratnim .uslovima.
Zašto smo sve ovo ispričali?
MAJČINSTVO NA ISPITU
Bili smo svedoci, jedva da je od tada prošlo tri meseca, kada je grupa majki ušla u Saveznu skupštinu tražeći da se njihovi sinovi povuku sa područja na kome se vodi rat. Rekle su da ne žele da im deca ginu.
Otkuda taj preokret kod srpskih majki, kad je poznato da su one od uvek s ponosom ispraćale sinove u vojsku, čak podsticale nijihovu hrabrost i patriotizam do neslućenih granica? O tome razgovaramo sa dr Žarkom Gavrilovićem, protojerejem Srpske pravoslavne crkve, autorom mnogih radova i knjiga na temu majke.
Naš sagovornik sa indignacijom odbija svaku pomisao da je današnja majka manie majka od onih iz naše bliže i dalje prošlosti, ali smatra da se ponekim od njih danas politički mnogo manipuliše i da je zato “treba zaštititi. Majka jednostavno treba da bude ono što je bila od pamtiveka, kaže dr Gavrilović i onda to potkrepljuje činjenicama, naravno sagledanim iz ugla njegove vokacije:
-Majka je najdraže biće svakog čoveka. Ona je oltar na kome dete doživljava svoje najlepše trenutke i spremno ulazi u život. Hrišćanstvo je još pre dve hiljade godina uzdiglo kult majke do neslučenih razmera kroz presvetu Bogorodicu. Ona, majka Bogorodica, provodi svoj život u čednosti, pobožnosti i uzdržanju, u brizi za svojim detetom. Od tada pa do današniih dana, hrišćanstvo je posvećivalo poseonu pažnju vaspitanju majke i uopšte obrazovanju žene. Jer, od majke zavisi kakav će biti čovek. Ne kaže se uzalud: ,,Ruka koja Ijulja kolevku, jeste ruka koja vlada svetom”. Nešto slično imao je na umu i Žan-Žak Ruso kada je rekao: „Dajte mi da vaspitam prvo majke, pa ću preporoditi Francusku”. To bi trebalo i mi da primeni- mo u ovo sumorno vreme kada su potamnele stare vrednosti, kada je porušen hrišćanski moral a drugog nema. Ali prethodno treba vratiti ženi njeno dostojanstvo, pogotovo majci, i onda bi Ijudski rod mogao da se popravi.
MAJKA — PRVI UČITELj
• U davnim vremenima začela se izreka: „Kakva mati — takva kći, kakav otac — takav sin. Šta je za sve to vreme značila i šta još uvek znači majka?
-Postoji i jedna druga, možda još sadržajnija izreka, koja objašnjava sve: ,,Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi”. U tom smislu majka je prototip Boga koga ne vidimo. Kroz nju dete sve doživljava, ona je njegov najvažniji učitelj. Od njenog moralnog lika zavisi moralni lik cele porodice. Na žalost, žena je u većini slučajeva danas svedena gotovo na robu, ako smem tako da kažem — ponekad isključivo i na objekat za čulno uživanje. Tome su možda dosta doprineli razni emisari iz takozvanog „ženskog lobija” propovedajući nekakvu lažnu jednakost polova, ne shvatajući da ono što je Bog razdvojio, čovek ne može da spoji.
• Bez obzira da li se slažemo ili ne sa ovim što ste do sada rekli, možete li objasniti postupak majki koje su pre nekoliko meseci došle u Skupštinu sa zahtevom da se njihovi sinovi-vojnici povuku sa ratišta? Na neki način, bila je to i neočekivana manifestacija srpskih majki.
-Pitanje je kompleksno i zahteva čitavu studiju za pravi odgovor. U svakom slučaju, treba se kloniti drastičnih zaključaka. Ipak, činjenica je da su mnogi današnji roditelji iz poslednjeg rata izašli a da zapravo nisu ni imali prilike da upoznaju majčinsku Ijubav. Naravno, posle toga nisu znali da je prenesu ni na svoje potomstvo, jednostavno kupovali su Ijubav svoje dece materijalnim dobrima. U tom kontekstu, Ijubav prema otadžbini uvek se nađe u zapećku. Uvek je strašno kad majka od svog deteta pravi kukavicu a mi bar imamo primera, čak i u našem narodnom stvaralaštvu, o herojstvu srpske majke. To su temeIji na kojima izrasta zdravo tkivo svake nacije.
PORAZ SRPSKIH MAJKI.
•Ako izuzmemo usamljene slučajeve, niste me, ipak, ubedili da ono što se dešavalo u Skupštini nije bio na neki način poraz srpskih majki.
-Da, ali to je istovremeno bio i poraz sveukupnog srpskog društva, ier majke bi morale da budu njegov temelj. Tako je u svakoj zdravoj sredini, o tome sve vreme govorim. Majke su oslonac, a mi smo taj oslonac decenijama sistematski podrivali. Tako smo dobili nesigurne, pa ako hoćete i poražene žene, majke koje na pogrešan način zaklanjaju svoju decu, ne shvatajući da na taj način formiraju soj Ijudi naviknut na zaštitu koja će kad-tad prestati. Posle toga, samo po sebi, ide beznađe.
•Šta nam, dakle, valja činiti.
-Moramo se vratiti svojim utemeljnim svetinjama, a to su vera u Boga i otadžbinu, ljubav prema ljudima, patriotizam lišen svakog ličnog interesa. Da nema Sunca, ni Mesec ne bi svetleo, a materinstvo je sunce koje obasjava zemlju. Vratimo, stoga, majci njeno dostojanstvo a srpska žena je uvek pokazivala svoju plemenitost. Majke nikad neće dozvoliti da im bude podvaljeno, a o tome da svaka voli svoje dete ne treba trošiti reči…
Tako govori duhovnik dr Žarko Gavrilović, a kratko prepričavanje jednog odeljka iz knjige „Volokolamski drum” bilo je samo povod da se nešto više kaže i o ulozi vojnih stareina u svakom ratu. Majke će to razumeti.
