DžULIJAN ASANŽ: – Kako je ljudska civilizacija ulazila u internet, istovremeno je i internet je prodirao u samu srž naše civilizacije. Naša međuljudska, poslovna i državna komunikacija isprepletana je internetom na isti način na koji su u našem telu isprepletane vene i arterije. Bolest koja je zahvatila internet zahvata i svako naše društvo pojedinačno, kao i čitavu civilizaciju. Ta bolest, koja se sve više širi, sa jedne strane apsolutni je nadzor celokupnog telekomunikacionog saobraćaja koji se dešava na internetu, to su naše finansijske transakcije, intelektualne ideje, interpersonalne veze, a sa druge strane to su novi načini kontrole ovih tokova informacija, pokušaj nadziranja samog krvotoka globalne civilizacije.
Džulijan Asanž, najpoznaviji azilant u svetu, u ekskluzivnom intervjuu za svog izdavača u Srbiji Albion Booksu upozorio je da su se mračne sile nadvile nad internetom i da državne agencije i velike kompanije koje su etablirale onlajn biznis raspolažu mnoštvom informacija o građanima. Moć je tolika da to obilje presretnutih informacija dovodi do apsurda: oni koji nas prate znaju o nama više nego mi sami. Osim toga, mogućnost „prekrajanja“ sadržaja na globalnoj mreži, omogućava onima koji to rade da menjaju sadašnjost i prošlost, a samim time da utiču na budućnost. Asanž kaže da je jedino oružje slobodnih ljudi njihovo ujedinjavanje u zajednički front za slobodu interneta i primena ozbiljnih kriptografskih tehnika. Preko svog izdavača Albion Books-a Džulijan Asanž uputio čitaocima u Srbiji poruku koja glasi:
„Poslednje dve godine svedoci smo izuzetne političke radikalizacije naših društava, koja je povezana sa internetom, zbog toga što i sam internet dovodi do neverovatne edukativne transformacije ljudi koji ga koriste. U nekim društvima ovo je već dovelo do revolucije i značajne reforme.
Ovo je vreme pre svega vreme nezapamćene političke edukacije. Istovremeno, reakcija na to je uvođenje masovnog nadzora internet komunikacija. Te dve sile će oblikovati našu budućnost. Oblikovaće naše mesto u budućnosti, svaki aspekt te budućnosti. Zajedno ćemo se boriti za našu slobodu i naše mesto u tom novom svetu. Nije izvesno da ćemo pobediti, ali nema drugog načina za nas. „
Inače ov u knjigu Slavoj Žižek je nazvao obaveznim štivom za sve one koji su zainteresovani za realnost naše slobode, dok Oliver Stoun smatra da nam ova knjiga pruža savršen uvid u to na koji način su naše osnovne slobode, kao i demokratija, ugrožene. Knjiga razmatra najveću dilemu našeg doba.
Na jednoj strani je mogućnost korišćenja interneta zarad povećane transparentnosti, a na drugoj mogućnost masovnog elektronskog nadzora putem interneta. Dok povećava mogućnost brzog i jednostavnog širenja znanja, kao i organizovanja, internet, istovremeno, predstavlja veliki rizik po našu privatnost.
Posetiocima naše internet magazina sedmasila izdavač je ustupio odlomak iz ove veoma tražene knjige:
Uvodno objašnjenje: Nakon "Neautorizovane autobiografije" Albion Books objavio je i najnoviju knjigu Džulijana Asanža "Sajferpanks: Sloboda i budućnost na internet" koja je nastala kroz razgovore sa, kako sam Asanž kaže, trojicom vodećih virtuelnih aktivista, Džejkobom Apelbaumom, Džeremijem Cimermanom i Endijem Milerom-Magunom.
Ova četvorica pobunjenika protiv vladajućeg internet ustrojstva sastala su se da razgovaraju o problemima privatnosti, onlajn komunikacije i slobode na internetu, o otporu. Krajem 1980-ih godina osnovan je Cypherpunks Electronic Mailing List pokret, a Džulijan Asanž je jedna od njegovih vodećih ličnosti od samog početka.
Izraz Cypherpunks označava aktiviste koji se zalažu za široku upotrebu kriptografije (pisanje u kodu), što je po njima jedan od načina za zaštitu privatnosti od "Velikog brata". Njihov cilj je sažet u paroli "Privatnost za slabe i transparentnost za jake".
Džermi:Znači sada je već činjenica da tehnologija omogućava potpuni "i komunikacija. Ali postoji i druga strana, tj. za šta mi to Sloiićemo se da postoje neki opravdani slučajevi za upotrebu, ‘e, taktičkog nadzora – kada policija vrši istragu protiv ili mreže takvih ljudi, takve alatke im mogu pomoći, ali nadzor sudskih organa – ali pitanje je gde je granica sudskog treba povući liniju kada je u pitanju kontrola koju građani nad upotrebom tehnologije. To je pitanje politike, a kada kreiranja politike dolazimo do političara od kojih se traži da U, a da u suštini ne razumeju tehnologiju kojih se to tiče. Zato građani imaju ulogu da, ne samo političarima objasne kako u tehnologija funkcioniše, već i da se uključe u političku diskusiju _ćl U vezi sa upotrebom te tehnologije. Znam da je u Nemačkoj masovni pokret protiv uopštenog zadržavanja podataka koji je pada Zakona o zadržavanju podataka pred Ustavnim sudom(*469). I u Evropskoj uniji se vodi rasprava o promeni Direktive o zadržavanju popdataka.(*47)
ENDI: Ti govoriš o demokratskoj državi koja, naravno, mora povremeno da izvoji neke loše momke i povremeno sluša njihove telefone u skladu sa sudskom odlukom koja služi kao dokaz da je sve urađeno po zakonu. Problem sa tim je da vlasti moraju da se ponašaju u skladu sa zakonom. Jer ako ne rade tako čemu onda služe? Posebno ako imamo na umu taj strateški pristup čak i demokratske države u Evropi masovno kupuju mašine koje im omogućavaju da rade van zakona, kada je u pitanju presretanje podataka, jer im tako nije potrebna sudska odluka, već jednostavno mogu da uključe i isključe mašinu kada požele. A tu tehnologiju nije moguće kontrolisati.
DžUUJAN: Da li postoje dva pristupa kako se boriti protiv masovnog nadzora države: zakoni fizike i zakoni čoveka? Jedan je koristiti zakone fizike tako što ćemo stvarati naprave koje onemogućavaju presretanje podataka. Drugi je omogućavanje demokratske kontrole donošenjem zakona koji će osigurati da za tako nešto mora postojati nalog i slično, kao i da se postigne određen nivo regulatorne odgovornosti. Ipak, strateški nadzor ne može potpasti pod to, jer ne može na pravi način biti ograničen propisima. Strateško presretanje podrazumeva presretanje podataka svih nas bez obzira na to da li smo nevini ili krivi za nešto. Moramo uvek da imamo na umu da je suština establišmenta vršenje takvog nadzora. A uvek će postojati nedostatak političke volje da se govori o državnom špijuniranju. A upotreba tehnologije je sama po sebi složena i njena upotreba je na toliko tajnom nivou da ne može postojati značajna demokratska kontrola.
ENOI: Ili možete da špijunirate sopstveni parlament.
DžUUJAN: To su sve izgovori, mafija i strane obaveštajne službe su samo izgovor da bi ljudi prihvatili da se izgradi takav sistem.
DžEJKOB: Četiri jahača Info-kalipse: dečija pornografija, terorizam, pranje novca i rat protiv nekih droga.
DžUUJAN: Jednom kada izgradite sistem za ovakav nadzor.a imajući u vidu njegovu složenost i činjenicu da je stvoren da bi radio u tajnosti, zar nije tačno da ne može biti regulisan donošenjem bilo kakvog političkog okvira? Ubeden sam da, osim u slučajevima kada se radi o veoma malim nacijama poput Islanda, i ako ne postoje neki revolucionarni uslovi, jednostavno nije moguće kontrolisati masovno presretanje podataka zakonom i političkim okvirom. Suviše je jeftino i lako zaobići političku odgovornost i izvršiti presretanje. Švedska je 2008. godine usvojila FRA-lagen, kojim je švedskoj FRA, vojnoj signalnoj obaveštajnoj agenciji, omogućeno da opsežno presreće sve komunikacije koje prelaze preko njihove teritorije i da ih prebacuju Sjedinjenim Državama, uz određena upozorenja.48 Ali kako ćete primeniti ta upozorenja kada ste već uspostavili sistem za presretanje podataka, a organizacija koja se bavi time je tajna špijunska agencija? Nemoguće je. Štaviše, već su objavljeni slučajevi koji pokazuju da je FRA u različitim prilikama već kršila zakon. Mnoge države sve to obavljaju mimo zakona ili nemaju uopšte zakonsko pokriće. Tako da smo donekle srećni ako, kao u Švedskoj, zbog sopstvene zaštite od moguće optužnice, odluče da rade u okviru zakona tako što će promeniti zakon. I to je slučaj u mnogim zemljama – na delu je masovno presretanje podataka i kada razmišljaju o odnošenju zakonskog okvira to je da bi zaštitili one koji se time bave.
Tehnologija je veoma složena stvar. U Australiji i Velikoj Britaniji se, na primer, vodi debata o predloženim zakonskim rešenjima o presretanju svih metapodataka, a da pritom većina ljudi ne razume vrednost metapodataka, kao ni sam taj pojam.4‘ Presretanje svih metapodataka podrazumeva izgradnju sistema koji fizički presreće sve podatke, a zatim odbacuje sve osim metapodataka. I takvom se sistemu ne može verovati, jer bez visoko obučenih inženjera, koji imaju dozvolu da uđu u sistem i izvrše preciznu proveru, ne postoji način da se odredi da li taj sistem u stvari presreće i pohranjuje sve podatke, A ne postoji ni politička volja da se dozvoli takav pristup sistemu. I problem postaje sve veći jer složenost i tajnost čine opasno jedinstvo. Sakriveno iza složenosti i sakriveno iza tajnosti. Samim tim nepostojanje odgovornosti je ugrađeno u taj sistem. To je njegov sastavni deo. Dizajn sistema je opasan.
DžEREMI: Ni ja ne mislim da stvaranje političkog okvira može da Pe. Samo pokušavam da objasnim kako bi u teoriji funkcionisao tski sistem. Međutim, bez obzira na tu teoriju, postoje tajne kojima je dozvoljeno da zaobiđu pravila koja važe za običnu Ju i istražitelje. Tako da čak i ako imamo okvir koji ćemo primeniti obične istražitelje, uvek će biti onih drugih koji će moći da koriste ovu tehnologiju. I postavlja se pitanje da li umesto regulisanja upotrebe treba da regulišemo samu kupovinu i posedovanje ovakve tehnologije.
DžULUAN: Radi se o opremi pomoću koje se mogu opsežno presretati podaci u pola države ili gradu.
DžEREMI: Da. Kao i nuklearno oružje: ne možete tako lako da prodate nuklearno oružje, a i neke države koje žele da ga naprave imaju probleme. Kada su u pitanju oružani sistemi, reguliše se tehnologija, a ne njena upotreba. Mislim da bi trebalo da razgovaramo o tome da li ove tehnologije treba smatrati ratnim ili ne.
DžEJKOB: Zavisi. Kada se koristi kao oružje – a nema sumnje da se oprema za nadzor u zemljama poput Libije i Sirije koristi kao oružje – koristi se protiv ljudi koji su političke mete. Francuska kompanija Amesvs je za mete imala ljude u Velikoj Britaniji koji su koristili francusku opremu, što bi u samoj Francuskoj bilo nelegalno, ali bez obzira na to su sve to prodali.50
ENDI: Oni to nikada ne bi uradili, zar ne?
DžEJKOB: Amesvs je razotkriven pomoću sopstvenih međunarodnih dokumenata u Špijunskoj arhivi.51 A ako govorimo o tome kao o oružju moramo da budemo svesni da to nije isto kao kada nekoj državi prodamo kamion. To je više kao da nekoj državi prodamo kamion, mehaničara i tim koji se vozi u tom kamionu, selektivno cilja ljude i ubija ih.
DžULUAN: Kao da im prodaju celu vojsku takvih kamiona.
ENDI: Veoma je zanimljivo što je kriptografija regulisana. Postoji Vasenarski sporazum, koji ima međunarodnu primenu što znači da ne možete da državama koje su proglašene zlim, ili na bilo koji drugi način problematičnim, izvezete tehnologiju za šifrovanje, koja pomaže da se zaštitite od tehnologije za nadzor. Ali ako se bavite opremom za nadzor slobodno možete da je prodajete širom sveta. Za to ne postoje izvozna ograničenja. Verujem da čak i demokratske vlade to rade iz sopstvenih interesa, radi kontrole. I, čak i ako rade sa lošim državama i ako im daju opremu za nadzor da bi činili loše stvari, to ima svoje prednosti, jer će tako saznati koga ta’ država sluša, čega se plaše, ko su najvažniji ljudi u državi koji su protiv vlade, ko organizuje politička zbivanja i slično. Tako će moći da predvide događaje, da finansiraju akcije itd. To što se dešava između država je jedna veoma prljava igra, kao i razlog zašto sistemi za nadzor nisu regulisani zakonom.
DžULUAN: Hajde da još malo razmotrimo to poređenje da je masovni nadzor oružje masovnog uništenja. Fizika nam je omogućila da stvorimo atomsku bombu, a kada je atomska bomba stvorena geopolitika se promenila, kao i životi mnogih ljudi. Na različite načine, deo je verovatno pozitivan, dok je drugi na ivici same apokalipse. Zakonodavni pokret je uspostavio kontrolu i do sada nas je ta kontrola, uz izuzetak Japana, spasila od nuklearnog rata. Međutim, lako je reći da li je to oružje upotrebljeno ili ne.
Uz porast sofisticiranosti i smanjenje cene opsežnog nadzora u poslednjih 10 godina, došli smo do toga da se broj stanovnika u svetu duplira za otprilike 25 godina, dok se kapaciteti za nadzor udvostruče svakih 18 meseci. Kriva nadzora dominira nad krivom populacije. A nema direktnog izlaza iz te situacije. U sadašnje vreme za samo 10 miliona američkih dolara možete da kupite jedinicu na kojoj ćete pohraniti podatke koji su dobijeni masovnim nadzorom zemlje srednje veličine. Tako da verujem da ne možemo da govorimo o prikladnom odgovoru. To predstavlja veliku pretnju po demokratiju i slobodu širom sveta za koju moramo da pronađemo odgovor, kao što i opasnost od nuklearnog rata zahteva masovni odgovor. Moramo da pokušamo da je kontrolišemo dok još možemo.
ENDI: U Libiji smo mogli da vidimo kako su pripadnici demokratskog pokreta upali u stanice za nadzor, uzeli arhivu, obezbedili dokaze da su zapadne kompanije podržavale Gadafijev režim pomažući mu da suzbije političke akcije, a onda je nova Vlada počela da koristi iste stanice, tako da sada ponovo rade punom parom." Tako da sam, iako se slažem da bi bila dobra ideja da kontrolišemo ovu tehnologiju, pomalo skeptičan ako govorimo o interesu građana nasuprot interesa ljudi na vlasti. I ne govorim neminovno o predstavnicima države, jer ko god ima mogućnost da sluša sve telefonske pozive može da čini razne stvari. Uzmimo na primer cene akcija – možete imati ogromnu ekonomsku prednost ako znate šta se dešava.
DžUUJAN: U kojim god državama postoji zakon koji propisuje šta bi trebalo da budu mete njihovih glavnih špijunskih agencija, poput NSA u Sjedinjenim Državama, GCHQ (Government Communications Headquarters – Državni komunikacioni štab) u Velikoj Britaniji, DSD (Defense Signals Directorate – Odbrambena obaveštajna agencija) u Australiji, taj zakon je promenjen da bi uključio i ekonomski obaveštajni rad. Na primer, ako se Australija i SAD nadmeću oko posla sa žitom, oni će prisluškivati sve koji imaju veze sa tim poslom. To se dešava jako dugo, bar već nekih 10 godina javno i dozvoljeno je, jer ljudi to i onako rade. Počelo je prilikom sklapanja poslova sa oružjem u koje su uključene kompanije poput Lokid Martina, Rajteona i Nortrupa, koje se istovremeno bave trgovinom oružjem, ali su uključene i u izgradnju sistema za masovno presretanje podataka, jer su ove grupe bliske na zaštitničkom nivou. Prijatelji su im činili usluge i presretali podatke u vezi sa poslovima sa oružjem, po kriterijumima nacionalne bezbednosti. A sada se to primenjuje na sve što državi može doneti ekonomsku dobit, što podrazumeva gotovo sve.
DžEJKOB: Na kongresu Haos komunikacija u decembru 2011. neko je povukao dobru paralelu rekavši da tehnologiju za nadzor, posebno tehnologiju za taktički nadzor, treba tretirati kao nagazne mine.[1] Mislim da je to veoma snažno poređenje. Samo zato što smo u mogućnosti, ne znači da treba da idemo tim putem. Ne znači da treba da idemo dotle da nadgledamo svakog pojedinca.
Ipak postoje neke ekonomske povlastice koje su protiv nas. Neko mi je, na primer, objasnio da je nekada norveški telefonski sistem funkcionisao tako da je brzina kojom je merač radio zavisila od toga kolika je udaljenost od mesta koje ste pozvali. Ali je norveškoj telefonskoj kompaniji, pre svega zbog mera zaštite privatnost tokom Drugog svetskog rata, bilo zabranjeno da pohranjuje metapodatke o pozivima koje ste napravili, poput broja koji ste pozvali. Tako da je moguće napraviti takvu tehnologiju koja će istovremeno štititi privatnost, ali će i omogućavati tržišni pristup, koji će nam donositi ekonomske doprinose. Međutim, sa GSM (mobilnom) tehnologijom nikako ne možemo da pobedimo. Način na koji su sada postavljeni ti sistemi, ne samo u smislu obračuna, već i arhitekture, podrazumeva da ne postoji privatnost ni u vezi sa lokacijom, ni u vezi sa sadržajem.
DžUUJAN: Mobilni telefon je u stvari sprava za praćenje pomoću koje možemo i da zovemo ljude.
DžEJKOB: Tačno tako. Na primer, ako kažemo da su svi u Trećem svetu predmet špijunaže, šta to u stvarnosti znači? To znači da njihov telefonski sistem, koji predstavlja njihovu vezu sa ostatkom sveta, u stvari postaje špijunska sprava, kada neko iskoristi podatke prikupljene na takav način.
ENDI: Čuo sam da afričke zemlje dobijaju celokupnu internet infrastrukturu, uključujući optičke kablove i bazne komutatore, od Kineza.
DžEJKOB: Poput ZTE poklona ili nešto slično?[2]
ENDI: Da, a pošto su Kinezi zainteresovani za podatke ne moraju im platiti novcem, platiće im novom monetom, podacima.
(Ovu knjiga uskoro potražite u našoj internet knjižari)
OBJAŠNjENjA
(*46):Nemačkli sud naredio naredio brisanje pohranjenih telekomunikacionih podataka", BBC, 2. mart 2010.htztp//nws.bbc.co.uk/l/hi/world/europe/8545772.stm)
(*47):Direktiva 2006/24/EC Evropskog parlamenta i Saveta zahteva od država da pohranjuju •done podatke građana od 6 do 24 meseca. Usklađivanje ove Direktive sa nemačkim zakonom je proglašeno neustavnim u Nemačkoj. U maju 2012. godine Evropska komija se obratila Evropskom sudu pravde zato što Nemačka ne primenjuje ovu Direktivu (videti saopštenje Komisije)
(*48) Videti „Švedska dozvolila zakon o prisluškivanju", BBC, 19. jun 2008.
Vije informacija o FRA-lagen, videti Wikipedia http.7/en. wikipedia.org/wiki/FRA_law 4* Metapodaci su „podaci o podacima".
( *49) Metapodaci koje ovde spominju podrazumevaju podatke koji ne čine „sadržaj" elektronske komunikacije. Možemo reći daje to prednja strane koverte, a ne samo pismo. Nadzor metapodataka se ne bavi gledanjem u sadržaj imejla, već svim informacijama koje se odnose na taj imejl – kome je poslat i od koga, IP adresa (samim tim i lokacija) sa koje je poslat, vreme i datum svakog imejla, itd. Međutim, poenta je u tome da je tehnologija za presretanje metapodataka ista kao i tehnologija za presretanje sadržaja. I ako nekom date pravo da nadgleda vaše metapodatke njihova oprema će istovremeno presretati i sadržaj vaših komunikacija. Osim toga, većina ljudi ne shvata da su „nagomilani metapodaci sadržaj" – kada su svi metapodaci prikupljeni zajedno oni daju neverovatno detaljan pregled komunikacija neke osobe.
(*50) Amesys je deo Buli grupe koja je nekada bila konkurencija IBM-ovom Dehomag-u kada su nacistima prodali sistem za bušene kartice. Videti Edwin Blak, IBM and the Holokaust (Krovn Books, 2001). Za više informacija o tome kako je Gadan špijunirao Libijce u Velikoj Britaniji korišćenjem Amesvs nadzorne opreme videti „Ekskluzivno: kako je Gadan špijunirao očeve nove Libije", OWNLeu, 1. decembar 2011. http://owni.eu/2011/12/01/ exdusive-how-gaddan-spied-on-the-fathers-of-the-newlibya
(*51) WikiLeaks je počeo sa objavljivanjem Špijunske arhive u decembru 2011. Godine razotkrivajući obim masovnog nadzora. Videti http://wikileaks.org/the-spynles.html(
(*52) Za više informacija videti buggedplanet: http:/A>uggedplanet.info/index.php?ti_e=LY
(*53 )Kongres Haos komunikacija je godišnji sastanak na kome se okupljaju predstavnici međunarodne hakerske scene, koji organizuje Kompjuterski klub Haos.
(*54) Kada govori o ZTE, Džejkob misli na jednog od dva kineska proizvođača (drugi je Huavvej) elektronske robe za koju se sumnja da sadrže "sporedna vrata" Tako da Džejkob hoće da kaže da ta "poklonjena" internet infrastruktura ima svoju cenu – da će, sama po sebi, biti pod sumnjom da je Kinezi koriste za nadzor.
