АКТУЕЛНОСТИ

Бјелорусија у новој сигурносној архитектури Европе

Европски континент данас улази у фазу стратешког преслагивања какво није виђено од краја Хладног рата. Сигурносне претпоставке на којима је деценијама почивао трансатлантски однос више се не подразумијевају. Промјена тона из Wасхингтона током протекле године означила је прекретницу у перцепцији савезништва: партнерство остаје, али сада уз другачију расподјелу одговорности и јасније дефинисане обавезе.

Администрација Доналда Трумпа покренула је процес дубинске редефиниције улоге Сједињених Америчких Држава у Европи. Истовремено, европским државама је јасно поручено да морају преузети примарну одговорност за властиту одбрану. Порука више није дипломатски ублажена – Европа треба да ојача своје капацитете и развије стварну стратешку аутономију. То није сигнал дистанцирања, већ позив на политичко сазријевање и равноправније партнерство. [2]

Рат у Украјини додатно је открио слабости постојеће сигурносне архитектуре и показао колико је важно да Европа развије сопствене механизме стабилности. Глобални баланс моћи се мијења, а нови геополитички изазови захтијевају флексибилнији и реалистичнији приступ међународним односима. У таквом окружењу, Европа више не може дјеловати искључиво реактивно – мора постати активни обликоватељ властите сигурносне будућности.

У времену када је нестабилност постала глобална константа, предвидивост постаје драгоцјена вриједност. Управо зато разматрање улоге Бјелорусије у новој сигурносној архитектури Европе није идеолошко питање, већ геополитичка реалност. Нова структура стабилности неће се градити искључиво на наслијеђеним моделима, већ на комбинацији одговорности, прагматизма и промишљеног укључивања свих релевантних актера континента.

Трумпова доктрина доноси храброст, реализам и јасноћу у вођењу трансатлантских односа. Његов приступ није само реторички, већ практичан и стратешки, с јасним циљем да Европа преузме одговорност за властиту одбрану и развије стварну стратешку аутономију. Умјесто критике савезништва, Трумп га редефинише: позива европске државе да јачају своје капацитете, воде конструктиван дијалог са сусједима и примјењују прагматичан приступ у кризним регијама.

Његова доктрина почива на три кључна принципа: одговорност савезника за сопствену сигурност, равнотежа интереса умјесто идеолошких кампања и преговори из позиције снаге, али са циљем очувања стабилности. Такав приступ отвара простор за државе попут Бјелорусије и Србије, чије стабилне институције и политичка конзистентност могу постати стубови нове европске сигурносне архитектуре.

Доналд Трумп отворено износи оно што су многи европски лидери годинама заобилазили. Порука је јасна: Европа мора више улагати у своју одбрану и не ослањати се искључиво на туђу заштиту. Његов приступ полази од реалности међународних односа и оставља простор за прагматичну сарадњу с Русијом и земљама Источне Европе – принцип који ставља нагласак на баланс интереса, а не идеолошке подјеле.

Европа такођер мора бити способна радити са државама које не слиједе стриктно „западни политички оквир“, али посједују стабилне институције и способност брзог доношења одлука. Само таква прагматична сарадња омогућава изградњу снажног, ефикасног и флексибилног сигурносног система. Како је истакао пољски премијер Доналд Туск: „Парадокс је у томе што 500 милиона Европљана тражи од 300 милиона Американаца да их бране од 140 милиона Руса. Морамо се ослонити на себе, потпуно свјесни свог потенцијала и с повјерењем да смо глобална сила.“[3] 

Након што је Трумпова доктрина јасно поставила принцип да Европа мора преузети пуну одговорност за властиту сигурност, 61. Минхенска сигурносна конференција (МСЦ, 14. фебруар 2025.) постала је мјесто гдје је та порука изречена без дипломатских ублажавања. У обраћању које је одјекнуло политичким врхом континента, амерички потпредсједник Ј. Д. Ванце јасно је ставио до знања да је ера сигурносне удобности завршена. Партнерство остаје, али се више не заснива на претпоставкама – већ на мјерљивим капацитетима и стварној спремности.

Годину дана касније, на 62. Минхенској сигурносној конференцији (14. фебруар 2026.), амерички државни секретар и савјетник предсједника за националну сигурност Марко Рубио додатно је учврстио ову линију. Његова порука била је прецизна: “Сједињене Државе подржавају снажну Европу, али не и зависну Европу. Савезништво подразумијева равнотежу снаге, стратешко планирање и јасну подјелу одговорности. Сигурност континента мора бити резултат унутрашње кохезије и спремности, а не рефлекс вањске интервенције”.

Два узастопна обраћања нису била изоловани инцидент, већ сигнал континуитета америчке политике. У Минхену је формализован крај модела у којем су се сигурносне гаранције подразумијевале без пропорционалног доприноса европских држава. Нова реалност подразумијева партнерство у којем се кредибилитет мјери способношћу, а поузданост конкретним дјеловањем.

Порука је јасна: трансатлантски однос улази у фазу стратешке зрелости. Европа мора консолидовати властите одбрамбене капацитете, изградити стабилне механизме одлучивања и показати да може бити стуб сигурности, а не само њен корисник. У том контексту, Минхен постаје симбол краја илузија и почетка фазе одговорне, структуриране и самоодрживе европске сигурности.

Европа је деценијама градила свој идентитет на принципима демократије, људских права и западног политичког оквира, вјерујући да нормативни стандарди сами по себи могу обликовати међународне односе. Иако је ово легитимна амбиција, савремени изазови јасно показују да идеализам сам по себи не гарантује континенталну сигурност. Источне границе континента додирују државе с другачијим политичким моделима, а дуготрајна изолација често продубљује подјеле умјесто да ствара стабилност.

Хисторијски ривалитети трансформисани су у конструктивне везе: државе попут Француске и Њемачке, некада стратешки противници, данас представљају стубове Европске уније. Овај примјер показује да сигурност Европе захтијева прагматичан приступ, у којем прошли конфликти постају основа за стабилне и функционалне везе, а не непремостиве баријере.

Савремена сигурносна стратегија мора спајати идеализам и реализам. То значи развијање властите одбрамбене аутономије и активно укључивање сусједних држава са стратешком релевантношћу, институционалном стабилношћу и способношћу брзог доношења одлука. У том контексту, земље попут Бјелорусије, Србије и Молдавије могу постати кључни партнери чија интеграција у сигурносни оквир повећава отпорност Европе и омогућава стварање функционалних сигурносних зона.

Прагматичан приступ подразумијева координацију и кризну комуникацију, јасне сигурносне механизме, економске и стратешке потицаје за стабилност, те укључивање држава у заједнички сигурносни оквир. Таква политика не компромитује европске вриједности, већ их примјењује у реалистичном оквиру, осигуравајући да континентална сигурност буде одржива и предвидива.

Европа данас мора балансирати између својих принципа и геополитичке реалности. Само кроз ову комбинацију визије и прагматизма могуће је изградити стабилну, отпорну и функционалну сигурносну архитектуру, спремну да одговори на нове изазове и ризике на континенту.[4]

Бјелорусија заузима изузетно стратешку позицију[5] у срцу Европе. Граничи с НАТО чланицама Литванијом и Латвијом на сјеверу, Пољском на западу, Украјином на југу и Русијом на истоку. Ова локација чини Мински регион природним мостом између европског континента и источног простора, омогућавајући контролу кључних транспортних и комуникацијских коридора који повезују Европу с Азијом. Управо због ове позиције, Бјелорусија постаје централни актер у обликовању нове сигурносне архитектуре континента, с неоспоривим стратешким значајем.

Предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко показује државничку постојаност и способност очувања унутрашње стабилности. Његово вођство омогућава Бјелорусији да функционише као кључни мост између глобалних сила – САД-а, Русије и Кине. Лична пријатељства и међусобно поштовање које је изградио с лидерима ових држава омогућавају Минску директан утјецај на међународне сигурносне иницијативе и стратешке процесе, позиционирајући земљу као стабилног и предвидивог актера у регионалним дијалозима.

Лукашенко својим одлучним и предвидивим вођством осигурава да Бјелорусија функционише као поуздан партнер у европској сигурносној архитектури. Земља постаје централни стуб који повезује Европу с истоком и пружа оквир за интеграцију регионалних актера у заједнички систем сигурности. Укључивање Бјелорусије не значи одрицање од европских вриједности, већ признање реалних геополитичких околности.

Кроз стратешку визију и дипломатске везе, Лукашенко омогућава Европи да превазиђе хисторијске баријере, гради мостове и интегрише кључне регионалне партнере у функционалну и стабилну сигурносну архитектуру континента. Бјелорусија се афирмише као мала, али геополитички изузетно важна сила. Њена способност прагматичне сарадње и стратешког просуђивања поставља је у срж европске и глобалне сигурносне мреже, гдје предвидивост, стабилност и јасно дефинисани интереси стварају поуздану основу за мир и координирану заштиту региона.

Европа се налази пред кључном хисторијском прекретницом: избором да преузме пуну одговорност за властиту сигурност или да остане пасивни посматрач у глобалним процесима. Овај тренутак захтијева храброст, визију и политичку одлучност, јер континент више не може градити стабилност на наслијеђеним сигурносним гаранцијама или очекивањима вањских сила. Самостално дјеловање подразумијева изградњу капацитета, институција и мрежа партнерства које су предвидиве, флексибилне и дугорочно одрживе.

Нова сигурносна архитектура континента мора се темељити на јасно дефинисаним принципима: стратешкој аутономији, одговорном и инклузивном дијалогу са сусједима те укључивању релевантних регионалних актера у заједничке сигурносне механизме. Такав оквир омогућава Европи да трансформише тензије у функционална партнерства, јача регионалну кохезију и ствара стабилну зону предвидиве сигурности. Укључивање држава с различитим политичким моделима доприноси превазилажењу хисторијских и идеолошких баријера, градећи дугорочну мрежу сарадње која штити стратешке интересе континента.

Национална стратегија[6] одбране америчког Министарства одбране из 2025. године јасно је поставила захтјев да Европа преузме примарну одговорност за властиту одбрану. Сједињене Америчке Државе остају спремне да подрже кључне стратешке процесе, али порука је недвосмислена: континентална сигурност више не може зависити од вањских гаранција. Документ наглашава да савезници морају активно учествовати у заштити заједничких интереса, чиме се потврђује промјена парадигме – Европа мора самостално развијати капацитете и правила своје сигурносне архитектуре, уз уравнотежено укључивање интереса великих сила.

У овом оквиру Европа постаје креатор властите судбине, обликујући мреже партнерстава које повезују стабилне регионалне актере и омогућавају координацију с глобалним силама. Стратешки приступ заснован на предвидивости, равнотежи интереса и дугорочној стабилности омогућава трансформацију изазова у прилике, изграђујући функционалну и ресилиентну сигурносну мрежу. Укључивање стабилних регионалних партнера додатно јача одрживост система и омогућава Европи да преузме улогу главног архитекте континенталне сигурности.

Европа 2026. године мора развити капацитете који омогућавају истинско самостално дјеловање, гдје сигурност више не зависи од вањских гаранција, већ од способности континента да планира, координира и имплементира властите политике. Само кроз овакав прагматичан и стратешки приступ Европска унија може осигурати трајну стабилност, предвидивост и интеграцију регионалних партнера у функционалну сигурносну мрежу, уз уравнотежено укључивање интереса Сједињених Америчких Држава, Русије и Кине.

У коначници, нова сигурносна архитектура континента ствара темељ за одрживу стабилност Европе и њеног ширег окружења. Она омогућава континенталној заједници да постане самосвјестан и самосталан актер, способан да обликује своју будућност и доприноси глобалној сигурности у складу са сопственим интересима и стратешком визијом.

Љубљана/Брисел/Wасхингтон/Минск, 26. март 2026       


Извор: https://www.ifimes.org/ba/istrazivanja/bjelorusija-u-novoj-sigurnosnoj-arhitekturi-evrope/5812?

Podelite sa drugima:

Слични садржај

НА ПОМОЛУ НОВИ РАТ: Молдавија се одлучила на антируски испад у Придњестровљу

Уношење команданта оперативне групе руских трупа (ОГРВ) и његових заменика на списак непожељних лица има за циљ да додатно закомпликује ситуацију. Одлука Кишињева води ка ескалацији. Не искључујем...

СПАВАЈТЕ МИРНО: Европи неће поћи за руком да се извуче скривајући се иза леђа Украјинаца

(Фотографије архива аутора) Европске фабрике повећавају производњу наоружања и технике, НАТО одржава вежбе уз границе Русије, симулирајући инвазију, обнавља се војни рок, мушкарцима се забрањује да напуштају своје...

Драгана Трифковић: Иран као тачка судара великих сила

Posted by Центар за геостратешке студије (On 14/04/2026) Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије Од дипломатије до конфликта: како је политика притиска и једностраних одлука...

За цитирање Библије – затвор! ОТВОРЕНО ГОЊЕЊЕ ХРИШЋАНСТВА: Канадски преседан

 (Фотографија:архива аутора/наука и култура) Није искључено да ће се ускоро тумачењем светих текстова у Канади бавити не свештеници, епископи и професионални теолози (богослови), већ тужиоци и судије. У...

Иза сукоба и рата: Ерозија значења и ерозија повјерења

(Фото:Др. Цăтăлин Балог, пензионисани пуковник-архива ИФИМЕС-а) Др. Цăтăлин Балог – аналитичар и инструктор са широким искуством у обавјештајним пословима, сигурности информација и стратешкој комуникацији – надовезује се на свој...
0 0 гласови
Glasanje za članke
Претплати се
Обавести о
guest
0 Komentari
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре
Можда нисте читали ГОСТ УРЕДНИК

ПОДСЈЕТНИК НА ГЕНОЦИД СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА, NATO ПАКТА И ВЕЋИНСКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ, 1999.ГОДИНЕ

АУТОР: Милан Гајовић „Не можемо добити рат ако не уништимо могућност   нормалног живота за већину становништва. Морамо им  одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух?!“  (амерички генерал Мајкл Шорт, командант авијације  NATO-a; изјава дата у току агресије на СРЈ) „…ми...
ВИШЕ
Можда нисте читали ОДГОВОР НА ИЗАЗОВ

ОСАМ РАНА НА ТЕЛУ ГОСПОДЊЕМ

ПИШЕ: ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ(e-mail: ) Цркву су апостоли описали многим метафорама. Вeроватно је најпознатија она о „Телу Господњем” (Римљанима посланица 12,4-5; Коринћанима посланица прва 12,13-27). Црква се у историји манифестује као „Тело Христово”. Као таква, она има ванвременску и временску, ванисторијску...
ВИШЕ
Можда нисте читали ГОСТ УРЕДНИК

СЕЗОНА ЛОВА  У ТРАГЕДИЈИ

Када  се истина прогласи  да је лаж а  криминал одређује казну.Спречавање грађана протестима  да се слободно крећу исто је као кад  криминалци држе таоце !Да ли  живимо у средини у којој је доминантна вредност лаж? Пише:Милорад Антонић: У последњих годину...
ВИШЕ
Можда нисте читали ТАЈМАУТ

Улога религиозних лидера у стварању свијета узајамног поштовања и сарадње

Аутор чланка је Мухамед Нур ад-Дин Алави, професор, лектор, представник исламске духовности Алжира  Глава посвећена старим везама између Алжира и Дагестана С радошћу ћу започети своје излагање причом о дугим и историјским везама између Дагестана и Алжира. Историјски сусрет између...
ВИШЕ
Можда нисте читали АКТУЕЛНОСТИ

DA LI SE NEMCI, NA MIG AMERIKE, VEĆ SPREMAJU ZA DIREKTNO UČEŠĆE U RATU U UKRAJINI?

Objavljeno 6. septembara 2022.a danas posle godinu dana  aktuelno! Ovako je  za portal KORENI pisao novinar Predrag Rakočević, Štutgart.Ovaj i još  238 tekstova objavljenih na raznim portalima i u print medjima našlo je svoje mesto u njegovoj knjizi "IZAZOVI I...
ВИШЕ
Можда нисте читали ОДГОВОР НА ИЗАЗОВ

УПОТРЕБА ЛАЖИ И УШТРОЈЕНА ИСТИНА

Ових дана на нашем информативном простору веома је присутна Гебелсова порука да  „Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина",која је, у ствари, једна од теорија нацистичке пропаганде. Колин Пауел: „Ја сам тај који је у име САД свету изнео лажне информације...
ВИШЕ
Можда нисте читали ТАЈМАУТ

Милован Шавија:Најстарија теорија завере

Човек који је о вакцинама објавио 25 књига ,али и не само он, већ  већина аутора од када се пре 171.годину  појављују  пандемисјке болести,тврде да су дошли  до  неизбежног закључка да се рекет фармацеутских компанија понављао читаво то време. А...
ВИШЕ
ЖИВОТ Можда нисте читали

ЗЛОУПОТРЕБA МЕДИЦИНЕ И МРАЧНИ ЦИЉЕВИ  ОТУЂЕНИХ ЦЕНТАРА МОЋИ

МИЛОВАН ШАВИЈА аутор  књиге „Медицина - Од симбола   исцелитељства до метафоре смрти” о томе како је постао свестан да вирус као патоген не само да не постоји,већ  од стране  алопатске медицине умотан у обланду „науке“ служи за преваре  и  у...
ВИШЕ
Можда нисте читали ДЕШАВАЊА & АКЦИЈЕ

КО И КАКО У САНУ ПОМАЖЕ АЉБИНУ КУРТИЈУ

ОТВОРЕНО ПИСМО ГЕНЕРАЛНОМ СЕКРЕТАРУ САНУ АКАДЕМИКУ НЕБОЈШИ ЛАЛИЋУ У ово преломно време борбе за КиМ, грађани се с правом питају зашто САНУ, њени одбори и њени чланови, не дају свој већи интелектуални (пре свега, научни) допринос борби за очување КиМ у Србији....
ВИШЕ
ЖИВОТ Можда нисте читали

„СТРАХ ОД СЛОБОДЕ“ ЕРИХА ФРОМА У СВЕТЛУ ПРАВОСЛАВНЕ АНТРОПОЛОГИЈЕ

Фром је имао репутацију „нереволуционара“, јер није био присталица насилне револуције. Међутим, радикални садржаји Фромовог погледа на свет су прикривени испод реформистичке одеће,  будући да је био Фројдиста (називају га различито: „неофројдиста“, „леви фројдиста“, „фројдомарксиста“), а треба нагласити да је...
ВИШЕ
Можда нисте читали

НАНОТЕХНОЛОШКИ МАЧ

Ђуро Коруга (Браинз) „Дефинитивно, нанотехнологије не само да ће обележити двадесет први век већ се устоличити као императив сталног развоја”, каже проф. др Ђуро Коруга, руководилац ТФТ Наноцентра у Београду. Модерна наука ослања се на развој нанотехнологија, које се данас...
ВИШЕ
Можда нисте читали

УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ „РЕКЛА КАЗАЛА“ ИНФОРМИСАЊА

. Ако хоћеш да знаш шта има ново и Русији дођи у Београд. . Ако хоћеш да  верују у  оно што причаш и знаш само кажи да „тако пишу    медији“. . Ако хоћеш  да успеш  као власник медија  мораш...
ВИШЕ
Можда нисте читали Миша Антонић ТАЈМАУТ

Сећање репортера:ЕПИСКОП ЈЕ ГЛАВНИ СТОЖЕР ЦРКВЕ,АЛИ АКО ЈЕ ТАЈ СТОЖЕР ТРУО,ШТА ЈЕ ТАК ОНДА СА ОНИМА КОЈИ СЕ ОКО ТОГ СТОЖЕРА ОКРЕЋУ

Пасивизација цвркве потиче углавном од вишег свештенства,а нећу да каежм да се и ниже свештенство пасивизирало и схватило своју пастирку дужност само као преживљавање.То су они који,већином мисле у душу не колико се изгубило већ колико су зарадили. (Независне новине,Бања...
ВИШЕ
Можда нисте читали

Za Kosovom nema suza neće ih ni biti

(Objavljeno na : 02. 02. 2008. god.) Mi Srbi više smo žalili i za raspadom veštačke tvorevine bratstva i jedinstva – Jugoslavijom nego što sada žalimo zbog raspadanja Srbije. (више…)
ВИШЕ
0
Волели бисмо да чујемо ваше мишљење, молимо вас да пошаљете коментар.x