Dejan Grujić je diplomirani glumac, voditelj, spiker, novinar, i urednik radija Beograd 202, voditelj emisije „Ustanak“.
A – Ana, kćer i razlog što i dalje grabim kroz život bez osvrtanja unazad. Beskrajno je talentovana, (na mene) direktna, iskrena, poštena i pre svega odgovorna. Onakva, kakvom sam je zamislio prvog dana kada sam je ugledao u prištinskom porodilištu, lepu kao pesme koje tako nadahnuto interpretira.
B – biografija, nikada mi nije bilo jasno kako se to piše i kome takvi podaci sem novinarima uopšte trebaju. Mada, ume to da nahrani sujetu onome na koga se odnosi.
V – Vaskrs – najradosniji hrišćanski praznik. U moje vreme, dakle, kada sam ja bio dete, voleli smo da se tucamo jajima. Današnja deca se „kucaju“. Ne znam zašto.
G – gordost – osobina koju prezirem kod ljudi. Takvih se klonim jer proždiru pozitivnu atmosferu u društvu u kojem se nađu.
D – Dejan – moje ime. Smatrao sam dugo da je neprikladno za ljude koji dođu u ozbiljne godine pa postanu dede, a kako i sam prilazim toj životnoj fazi, smatram da je baš super da me unuci zovu Deda Dejo. Rimuje mi se, nekako… ne znam. A i deluje nekako mlado i netrošeno.
Đ – đak – generalno, to je najteže zanimanje na svetu kada imaš manje od osamnaest a više od sedam godina. Niko ti ne veruje da je zaista tako, pogotovu roditelji, i svi te ubeđuju da od kolevke, pa do groba, najlepše je đačko doba. Jeste, ali pod uslovom da si posle tog najlepšeg doba kupus u kacu stavio bar četrdeset pet puta.
E – Eh – prva reč koja prethodi onome što kažemo da smo mogli u životu a nismo to uspeli jer nam nisu drugi dozvolili, ili sami nismo mogli jer opet drugi nisu pomogli, a mogli su. Izgovaraju je oni koji nisu unapred smislili valjane razloge za neuspeh.
Ž – Život na Crticu – moja prva, i za sada jedina knjiga koja ima čak i drugo izdanje, mada se izdavačka kuća „Liberland“ već priprema za treće. A iskreno, dugo sam mislio da će to biti potpuni promašaj, međutim, ispalo je bolje nego što sam mogao i da sanjam.
Z – zavičaj – za svoj zavičaj smatram Metohiju, tačnije njen najlepši grad, Peć. Tamo sam rođen i živeo sam nažalost samo pet godina. Još uvek sanjam naš Senjak, traktore oko našeg društvenog stana od samo dve sobe, i vidim sebe u njemu kako slušam stari radio sa gramofonom i prvu LP ploču Bisere Veletanlić. Biće to ponovo, jednom, na kraju. A ako ne bude, onda hvala Bogu, još uvek nije kraj.
I – igla – postoji „Igla na vinilu“, (znaju slušaoci Radio Beograda 2) postoji šivaća, magnetna za kompas, a meni je uvek za ovo slovo asocijacija – gramofonska igla. Koliko sam li ih samo u životu kupio, istupio besomučnim slušanjem muzike, zamenio i proklinjao što su mi uništile veoma važne ploče. Ne zna se broj. Usput, treba mi jedna igla za rezervu.
J – Jadran – to je najlepši deo naše nekadašnje domovine za kojim patim i nikada neću prežaliti što mi više nije u toj meri „moj“. Pa, postoje li lepša mesta od recimo Portoroža, Rijeke, Zadra, Splita, Cavtata, Krka, Svetog Stefana, Valdanosa, Ostrva cvijeća… (ostalo dodajte sami).
K – Kata – Moja majka. Slavonka. Tačka. Nema dalje da se objašnjava.
L – „Liberland“ – Nastao u najvećoj zarazi korona virusom, raširio se, možda i zasmetao jer je okupio više desetina autora koji su ga učinili važnim igračem na mapi izdavača Srbije i regiona.
Lj- Ljiljana – mnogo žena koje nose ime Ljiljana je ušlo, ulazilo ili samo prolazilo kroz moj život. Neke su mi bile prijateljice, pojedine savetnice, neke i probale da mi šefuju, a samo jedna je odlučila da bude moja ljuba do kraja života.
M – mašta – predstavlja u mom životu beg od obaveza, problema, frustracija… najlepše je kad pustim neku staru ploču, pustim slajd šou sa fotografijama sa nekog davnog letovanja i maštam da sam negde daleko, gde „ne trebaju pilule za spavanje“.
N – nevaspitanje – teško, gotovo nikako ga ne podnosim. Burno reagujem na sve oblike nedovršenosti u razvoju ličnosti, socijalne zrelosti i slično. Pokušavam da ispravim te mane ako je moguće, a ako vidim da u toj nameri nemam uspeha – diskretno ali direktno stavim do znanja da je ta osoba za mene – vazduh.
Nj – Njegoš – Princ jezgrovite mudre misli kojeg teško možemo da razumemo a da pre toga nismo upoznali okolnosti istorijskog okvira u kojem je stvarao i živeo. Nedokučiv i uvek tumačen u skladu sa potrebama onih „gore“ koji ga čas svojataju, a povremeno i izbacuju iz kojekavih „programa“. Mislim da pripada svima podjednako i da niko ne sme da polaže pravo na njegov lik i delo.
O – ogledalo – uvek se pitam, da li umemo da ga koristimo. Ne, uglačano staklo u kojem se vidi odraz našeg lika nije kompetentno da nam pruži pravi odgovor na to ko smo, šta smo, kome pripadamo, čemu se radujemo a zbog čega tugujemo. Nije sve na licu, nešto je i u duši. Ko ima duše, njemu ogledalo služi kao ukras, a ne kao predmet za divljenje vlastitoj fizičkoj lepoti.
P – peć – ovoga puta nije reč o mom rodnom gradu podno Prokletija, već o jednom od meni najmilijih predmeta za grejanje tokom ranog detinjstva. Imali smo baš u Peći, jednu veliku naftaricu koja nas je grejala tako da je u našoj maloj sobi uvek bilo „milion“ stepeni. Tokom noći, iz malog otvora na grejnoj ploči, lelujala je svetlost i na plafonu pravila čudne senke od kojih sam se pomalo bojao, ali sam ih ipak radoznalo gledao sve dok se ne uspavam. Danas nemam takvu, već običnu TA peć, i to dve. Ona ima samo onu crvenu lampicu koja se jedva primeti kad svetli u mraku. Bez veze…
R – radio – radim na radiju. Voleo sam radio od kada znam za sebe. To je najbolji medij koji ni internet nije ugasio. Dao mu je novu mladost zahvaljujući modernim tehnologijama za prenos zvuka na daljinu. Kao momčić sam umeo da napravim svoj studio i mini predajnik koji je emitovao signal na deset metara unaokolo. Nikada me nisu uhapsili zbog toga. Doduše, niko nije ni slušao taj moj „program“.
S – slava – slavim Svetog Marka i Svetog Luku. Pričali su mi moji stari da te slave slavimo iz posebnih razloga. Jedan je zato da nam deca budu „držeća“ to jest da se održe u životu, budu lepa i školovana, a druga da nam letina bude bogata. Ima to smisla. Eto, moja deca su i lepa i školovana. Letinu ne spremam, iako imam mnogo zemlje u vlasništvu. O tome još uvek brine moja majka. S druge strane, znam da je slava to nešto što treba da održimo, i nikada ne ugasimo. Kako ćemo pred pretke jednog dana kada za to dođe trenutak ako ne održimo njihov zavet i svetu reč.
T – talenat – To je nešto što ti Bog da, ili te propusti iz reda u kojem čekaš da ga dobiješ. Ako umeš da ga rasipaš bez koristoljubivog u sebi, onda se on umnožava i širi. Ako si odlučio da ga zadržiš samo za sebe, onda grešiš. Huliš na Boga. Ako se njime hvališeš i bahatiš, opet grešiš. Oslušni narod, jer on najbolje ume da ga oceni. Ili te prihvate, ili te jednostavno – neće. U tom slučaju ni Bog ne može da ti pomogne.
Ć – Ćar – jednom mi je jedan poznanik postavio pitanje posle moje molbe da mi nešto „učini“: „A, izvini, koliko sam ja tu dobar?“ Ledena zmija mi je prešla preko stomaka. Loš osećaj razočarenja. Mora li da bude sve vraćeno odmah? Ne mora, cenim. Učinim, ne tražim ništa zauzvrat, idem dalje i zaboravim. Onda, neko drugi, nepoznat, sve to lepo vrati bez da nešto traži nazad.
U – Uspeh – za mene je uspeh ako nešto uradim dobro, zatim to primeti makar jedna osoba i oda mi priznanje za to. Ako baš niko ne uradi tako, opet – dobro. Ja znam da sam uspeo u nameri, a vreme će pokazati da je rad uvek bio pobednik. Verujem u to da svaki uspeh postignut „preko noći“ ima razlog zašto se dogodio. Ili je to dug predaka koji si samo naplatio, ili iskušenje da svi vide kakav si u stvari.
F – Filip – sin. Jedinstven. Birao pobedu kao jedini put. Inženjer koji se dobro zabavlja dok radi.
H – hleb – kad ga imaš, imaš sve. Uz njega ti je dovoljna samo voda da bi telo nahranio. Ako imaš i soli, onda ostalo može a i ne mora da se nađe na stolu. Valjalo bi da svako nauči kako da umesi hleb jer tako nikada neće biti gladan, a poštovaće i posao koji radi da bi zaradio za nj‘.
C – Crv – to nije samo biće koje živi u zemlji, kopa kanale u koje se zavlači i krije, nemoćno i uvek sluzavo. Za mene su crvi nešto drugo. Ponizni i bez dostajnstva, uvek u klečećem položaju, skloni da progutaju sve što im se baci samo da ostali na površini ne mareći pritom da su tu potpuno nezasluženo.
Č – čekić – alat, meni posebno omiljen jer ne umem da ga koristim. Znam, treba zamhnuti njime brzo, i kratko samo dodirnuti glavu eksera ali, to je samo teorija. Ne pitajte zašto sve to znam. Sreća da sam oženjen pa sve lepo objasnim ženi kako treba da radi. Zato me i zovu teoretičar, logoreični davitelj.
Dž – Džem – najlepši dodatak palačinkama koje obožavam. Najlepši je od šljiva koje nisu stenlej i čija struktura ostane onako rustična. Takođe, treba izbegavati čuvanje džema u ušima. Nije higijenski a može da bude i veoma kompromitujuće.
Š – štrajk – nemam ništa protiv obustave rada, ali kad god sam dao podršku takvim aktivnostima svojih kolega, prošao sam kao bos po trnju. Kolovođe dobiju premeštaj i unapređenje, povuku se, ja tvrdoglav neću da popustim, ostanem dosledan, i dobijem šupalj nos do očiju. Sreća da posle toga dobijem nešto mnogo više – poštovanje običnog sveta koji mi je i najdraži.
