Архипелаг је имао успешан наступ на 63. Београдском сајму књига. Штанд Архипелага је био један од најпосећенијих штандова на Сајму књига. Поред великог броја посетилаца заинтересованих за књиге који прате издања Архипелага са поверењем, Клуб читалаца Архипелаг добио је неколико стотина нових чланова на Сајму књига.
Архипелаг је представио 60 нових књига и обновљених издања који су објављени између два Сајма књига у разлићоитим издавачким форматима, највише у штампаним издањим, али и у облику аудио издања и електронских књига. Међу тим књигама је и 19 књига које су премијерно представљене на Сајму књига.
За Сајам су објављена и два штампана издања Архипелаг магазина чије су презентације изазвале велико интересовање посетилаца.
У програмима Архипелага учествовало је преко 40 домаћих и страних писаца, историчара, филозофа, социолога, економиста, теоретичара, преводилаца, илустратора, уметничких фотографа и дизајнера. Они су учествовали у обимном и амбициозном програму Ауторски дани на штанду Архипелага. Међу учесницима програма Ауторски дани на штанду Архипелага налазе се и Вида Огњеновић, Јелена Ленголд, Љубодраг Димић, Александар Баљак, Михајло Пантић, Кристијан Екер, Бранко Чегец, Никола Моравчевић, Венко Андоновски, Горан Николић, Милета Продановић, Ратко Дангубић, Драгољуб Мићуновић, Живорад Недељковић, Ласло Блашковић, Драган Лакићевић Лакас, Бранислав Анђелковић, Невен Цветићанин, Душко Лопандић, Горан Башић, Дарко Тушевљаковић, Немања Ротар, Бошко Мијатовић, Томислав Маринковић, Младен Вуруна, Мирослав Алексић, Веселин Марковић, Угљеша Шајтинац, Срђан В. Тешин, Весна Рогановић, Весна Ћоровић Бутрић. У току сајамских дана Архипелаг организовао читав један богат и разноврстан књижевни фестивал у коме су познати домаћи и страни писци имали сусрете и разговоре са читаоцима. Штанд Архипелага на Сајму књига био је један од ретких простора на коме су у исто време били видљиви читаоци, писци и књиге. Публика је подржала концепт сајамског наступа у коме, поред продајне димензије, постоје и изложбена и програмска димензија.
Штанд Архипелага је посетио и велики број личности из културног, јавног, политичког, привредног и дипломатског живота Србије и региона. Штанд Архипелага посетио је и низ литерарних агенција из иностранства, као и представници неколико страних издавача.
Најпродаваније књиге Архипелага на Сајму књига били су романи Јелене Ленголд Одустајање, Хавијера Серкаса Хохштаплер, Мајкла Канингема Сати, Аврама Б. Јошуе Пет годишњих доба, књига есеја и сећања Чарлса Симића Чудовиште воли свој лавиринт, као и две књиге Данила Киша: Пешчаник и Енциклопедија мртвих.
– Издавач је одговоран према својим читаоцима, а не само према својим интересима, економским или било којим другим. Читаоцима је неопходно пружити могућност избора. Независно од околности нашег посла, Архипелаг остаје доследно везан за врхунску књижевност и хуманистику, захваљујући читаоцима који су такав концепт подржали и на протеклом Сајму књига. Људи који читају добре књиге разумеју околности властитог живота. А то јесте најбоља имовина коју можемо стећи, најсигурнији иметак пред којим је немоћна свака врста кризе. Књижевност се не сме сводити на један укус, једну боју, један тренд. Најбоље књиге су увек оличавале истинске хартије од вредности. Компромиси су често постали зла коб социјалног лицемерја. Утолико пре потребна нам је књижевност без компромиса. Задововољан сам резултатом који је Архипелаг постигао на Сајму књига, а у бољим околностима тај успех би свакако био и већи – каже Гојко Божовић, главни уредник и директор Архипелага.
Поводом Сајма књига Божовић наглашава:
– Београдски сајам има и одличне људе и важне ресурсе, али је концепт Сајма књига потпуно погрешан. Од културне манифестације он се из године у годину претвара у простор разобручене забаве у коме звезде ријалити културе и параполитике излазе у први план. Нису само фигуре продаваца потиснуле у други план фигуре писаца, сада видимо да на Сајму књига забава почиње да потискује и продају. Сајам књига је постао много више место забаве него културе. Вашарски и карневалски садржаји мешали су се на Сајму са хипермаркет понудом. Неопходно је обликовати Сајам књига као простор културе, као велики програмски догађај и највећи књижевни фестивал у земљи, као место промоције књига и промоције читања, као међународно важан сајам – кључни Сајма књига између Истанбула и Беча. Такав Сајам књига био би више привлачан за публику, а нека нико не брине – и продаја би била боља.
Извор: Архипелаг
