Ovo je tragedija u pet činova.
Svako ko želi da razume šta preti nemačkoj ekonomiji može da razgovara sa menadžerima automobila ili analitičarima tržišta, prouči podatke o inflaciji ili cene akcija
AUTOR: Sergej Kuznecov
(S ruskog preveo Zoran Milošević)
Kako piše „The Guardian“, Evropska unija je odustala od ideje da ograniči cene ruskog gasa. To je bila reakcija na upozorenje V. Putina kao odgovor na pretnju EU da će uvesti gornju granicu cena ruskih sirovina. „Nećemo isporučivati gas, ni naftu, ni ugalj, ni mazut – nećemo ništa… Oni koji nam nešto nameću danas nisu u poziciji da nam diktiraju svoju volju. Neka se opamete“, rekao je ruski lider tokom govora na Istočnom ekonomskom forumu (VEF) 7. septembra ove godine. Putin je takođe naglasio da će, ukoliko se ostvari želja evropskih zemalja da ograniče cene nafte i gasa koje isporučuje Rusija, cene sirovina rasti.
Putinova izjava bila je hladan tuš za Evropu. Istog dana na to su reagovali svi vodeći zapadni mediji. Konkretno, list „Fajnenšel tajms“ je predvideo da bi pad obima isporuka energenata iz Rusije mogao da dovede do „ludila“ na naftnim tržištima. I to može da pogorša energetsku krizu širom sveta.
EU: DAJTE NAM GASA
Zapravo, niko nije ni sumnjao da inicijativa za ograničavanje cene ruskog gasa i nafte dolazi iz Sjedinjenih Država. Međutim, 2. septembra, sama sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer potvrdila je da će Sjedinjene Države i njeni saveznici u narednim nedeljama pokušati da odrede gornju granicu cene ruske nafte.
Istovremeno je postalo poznato da su se šefovi ministarstava finansija zemalja G7 dogovorili da uvedu plafon cena ruske nafte. Međutim, konsultacije Evropljana sa glavnim proizvođačima nafte pokazale su da je malo (a praktično niko) spreman da prihvati takav predlog EU.
Ipak, Evropa, upravo rečima Visockog poručuje: „ako nešto odlučim, onda ću to svakako uraditi“ – tj. još nije napustila ideju da samostalno utiče na cene goriva suprotno tržištu i ugovorima. Eksperti su preporučili da se Evropska unija ponaša kao jedini kupac, diktirajući svoju graničnu cenu gasa iz gasovoda. Izmišljen je i prag cene od oko 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara. A ovo je direktno iz anegdote – „poješće nešto, ali ko će mi dati!“
Da bi to uradili, izabrali su novi put – da postave gornju granicu cene za sav gas koji uvozi EU, a ne samo za ruski. Ovaj predlog su pokrenule Italija, Poljska, Grčka, Belgija i Slovenija. Evropska komisija namerava da razmotri ovu opciju pre oktobra. Za to vreme planiraju da održe konsultacije sa azijskim potrošačima. Što je najvažnije, EU će morati da ubedi Indiju i Kinu. Bez čega je ovaj predlog besmislen. Teško je zamisliti da bi Kina ili Indija krenule na to, ali će najverovatnije želeti da iskoriste evropsku inicijativu za smanjenje cene ruskog gasa. U to nema sumnje, jer su i Kina i Indija veoma teški pregovarači za nas i neće propustiti priliku da iskoriste tešku situaciju koja nam se priprema iskoriste u svoju korist. Međutim, smo mi sami unapred odredili veoma povoljnu cenu za energente za ove zemlje. To znači da u isto vreme, naravno, nisu ništa izgubili, uzimajući u obzir visoke tržišne cene koje postoje u svetu.
U međuvremenu, „Gasprom“ i „CNPC“ potpisali su sporazume o prenosu plaćanja za isporuku gasa Kini u nacionalnim valutama.
„Potpisani su dodatni aneksi uz dugoročni ugovor o prodaji gasa duž istočne rute – gasovoda „Snaga Sibira“. Konkretno, izvršen je prelazak na plaćanje za isporuku gasa Kini u nacionalnim valutama zemalja — rubljama i juanima“, navodi se u saopštenju „Gasproma“ objavljenom na Telegramu.
Da bi sproveli ideju o uspostavljanju jedinstvenog plafona za gas, Evropljani će morati nekako da pregovaraju sa Norveškom, drugim najvažnijim snabdevačem gasa za Evropu.
„NAIVNI“ TI EVROPLjANI!
Pokušaji da se „na dobar način“ sa njom dogovori da dobrovoljno smanji cenu gasa koji se isporučuje Evropi nisu doveli do ničega. Norvežani su već navikli na super profit od gasa, a mora se reći da je njegova cena veća nego ruskog gasa. U ovom slučaju, EU dodatno plaća „molekule slobode“ i zamišljeno uverenje da Norveška neće smanjiti isporuke gasa Evropi, čak i ako gas u Aziji košta mnogo više. Naivni ljudi! Amerikanci su bez oklevanja svoje tankere sa gasom za Evropu preusmerili u Aziju kada su tamo cene bile veće od evropskih. Da li će drugačije biti sa Norvežana? Evo kako su odgovorili na zahteve da se dobrovoljno snize cene gasa. „Norveška neće tražiti od svojih energetskih kompanija da sklapaju takve ugovore kako bi smanjila rastuće troškove za evropske potrošače“, rekao je tada norveški ministar nafte i energetike Terje Asland.
„Evropski kupci pokušavaju da prevrnu energetsko tržište pretvore iz oligopolije (gde mali broj preduzeća učestvuje na tržištu – prim. prev.) u oligopsoniju, odnosno u tržište na kome bi sve uslove određivalo više kupaca, diktirajući prodavcu i cenu i obim isporuka“, objasnio je doc. REU im. G. V. Plehanova, Aleksandar Timofejev. — Međutim, oligopsonija je u ovom slučaju lokalna. A ovo će definitivno podići cene na tržištima.” U ovom slučaju, EU treba odmah da pripremi gornje granice cena za druge energente (ugalj, dizel, pa čak i ogrevno drvo).
A ostali dobavljači tečnog prirodnog gasa u scenariju sa plafonom cene gasa definitivno će se okrenuti od Evrope ka Aziji, što su Amerikanci već pokazali. A to će samo ubrzati ionako tešku krizu EU u energetici, industriji i komunalnim uslugama.
„Inicijativa koju je G7 predložila da odredi ograničenje cena sugeriše da grupa zemalja, bez ikakvog dobrog razloga, može da ograniči cenu za bilo koji proizvod u svetu ili da to pokuša“, rekao je listu „Izvestija“ prvi zamenik ministra energetike Rusije Pavel Sorokin. Stoga, dodao je, ovo ograničenje u celini treba posmatrati kao „napad na celokupnu svetsku ekonomiju“.
Sorokin je naglasio da Rusija ni u kom slučaju ne bi učestvovala u ovakvim nelegalnim populističkim ekonomskim eksperimentima. „Čak i razgovor o takvim merama dovešće do tektonskih negativnih posledica po celokupnu globalnu ekonomiju“, rekao je on.
Kolumnista „Forbsa“ Kenet Rapoza napisao je u svom članku da se evropske zemlje možda vraćaju u srednji vek zbog dugoročne energetske krize u koju su ušle.
Prema njegovim rečima, vesti iz zapadne Evrope podsećaju na ono što je nekada stizalo iz zemalja poput Bolivije, gde je „visoku inflaciju pratilo državno nametnuto racionisanje resursa”.
Rapoza je skrenuo pažnju na činjenicu da su u Nemačkoj preduzeća prinuđena da obustave rad zbog nepristupačnih računa za struju.
EKONOMSKA TRAGEDIJA EVROPE – U PET ČINOVA
U „Der Spiegel-u“ takođe smatraju da će se nemačka privreda zbog energetske krize suočiti sa dubokom recesijom, u koju može „u potpunosti da uroni“. Napominje se da se prva preduzeća već gase, a potrošnja opada. U ovom trenutku, nemačka privreda neodoljivo klizi u krizu koja može da oslabi zemlju na duže vreme.
„Ovo je tragedija u pet činova. Svako ko želi da razume šta preti nemačkoj ekonomiji može da razgovara sa menadžerima automobila ili analitičarima tržišta, prouči podatke o inflaciji ili cene akcija.“
List napominje da je sve više paničnih poruka iz preduzeća iz različitih regiona Nemačke, a čelnici koncerna i sindikalni lideri „više ne kriju strah” jer bi Nemačka zbog energetske krize mogla da izgubi ceo industrijski sistem.
Nemačka industrija, primećuje „Der Spiegel“, poslednjih godina se u velikoj meri oslanjala na jeftinu rusku energiju i mogućnost plasiranja svojih proizvoda na tržišta NR Kine.
List „Bild“ takođe smatra da nemačka vlada očekuje vanredne situacije u regionima tokom zime zbog nestašice gasa. I Nemačka će i dalje zavisiti od ruskih energetskih resursa, a problem sa gasom u zemlji može trajati do 2024.
Slična situacija se razvija i u drugim zemljama EU, kao i u Velikoj Britaniji. Tako je, pod pritiskom javnog mnjenja, novoizabrana premijerka Liz Trus obećala da će zemlja ukinuti ekološki nebezbednu proizvodnju gasa hidrauličkim lomljenjem. A drugih mogućnosti za povećanje proizvodnje gasa u Britaniji jednostavno nema.
Prema prognozama ekonomskih stručnjaka iz kompanije „Barclays Capital“, zbog rasta cena energenata, strogih mera Evropske centralne banke (ECB) i smanjenja tražnje, Evropskoj uniji preti duboka i produžena recesija.
Danas nema reakcije drugih dobavljača gasa za Evropu na uvođenje gornje granice cena u EU. Ali to nije teško zamisliti. Amerikanci su to već jasno pokazali preusmeravajući svoje tankere u Aziju. I drugi dobavljači će učiniti isto i neće narušiti sa gubitkom glavni princip tržišne trgovine u pogledu cena.
Međutim, ako EU ipak uspe da postigne jedinstvo mišljenja među zemljama članicama o ograničenjima cena, onda će i pravila funkcionisanja tržišta i uslovi ugovora otići u drugi plan. EU će na taj način prekršiti, kako pravila STO – Svetske trgovinske organizacije, tako i postojeće ugovore.
Evropljani žele da uvedu takva pravila igre, ali samo za sebe. U međuvremenu, neke evropske kompanije koje posluju sa ruskim gasom već pokušavaju da neosnovano optuže „Gasprom“ za kršenje postojećih ugovora.
Ukrajina pokušava da se pridržava iste taktike, blokirajući tranzit prirodnog gasa iz Rusije u Evropu, a preko gasne distributivne stanice Sohranivka u regionu Luganska, ali istovremeno najavljuje nameru da podnese zahtev za međunarodnu arbitražu protiv „Gasproma“ zbog optužbi za neplaćanje za rezervisani tranzit.
…
Rusija se ovoj politici može suprotstaviti samo na jedan način: pošto Brisel ne krije namere da našoj zemlji nanese maksimalnu ekonomsku štetu, naš odgovor mora biti adekvatan. Rusija, dakle, mora koristiti energetske resurse kao oružje, za postizanje uvođenja EU u tešku ekonomsku krizu, usled koje će proameričke vlade biti pometene od strane pobunjenog naroda i nacionalno orijentisanih političara poput Šarla de Gola, Vilija Branta ili Gerharda Šreder će preći u političku arenu.
Rusija nema drugog puta, ako ne želimo da budemo uvučeni u vojni sukob sa Evropom, koji, štaviše, zapravo može da eskalira u Treći svetski rat.
NAPOMENA: Tekst je neznatno skraćen
IZVOR: https://alternatio.org/articles/articles/item/108793-agoniya-evropeyskogo-soyuza
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/agonija-evropske-unije/
