Poseta predsednika Srbije Rusiji je završena uspešno dogovorom oko privremene cene gasa od 270 dolara za hiljadu kubika. Kremlj se postavio pozitivno prema zahtevima Beograda da dobije dobru cenu gasa ali nije išao ni predaleko jer ta cena važi šest meseci.
Piše: Željko Injac
Rusija ili Putin su pristali da tokom narednih šest meseci važe isti uslovi pod kojima je Srbija kupovala gas na osnovu starog ugovora koji ističe krajem godine. Neko će reći «svaka čast» a drugi «pa i nije nešto samo šest meseci». U vremenu neviđene turbulencije na tržištu gasa i u okviru cele energetske krize šest meseci može biti i strateški značajno. Ne samo da ćemo uštedeti 300 miliona evra za to vreme već se očekuje da će se to tržište stabilizovati sa nižim cenama na berzama. A to će nama omogućiti povoljniji aranžman no što smo mogli postići danas.
To svedoče i cene koje su Mađarska, Bugarska i Moldavija ispregovarali sa Rusijom – one su dva tri puta veće i odnosiće se na duži period. Tako je Moldavija do sada plaćala gas tek nešto više od 200 dolara za hiljadu kubika a sada je cena više nego duplo viša – gotovo 500 dolara. Tu cenu će plaćati narednih deset godina jer se isporuke gasa definišu dugoročnim ugovorima. To može biti porazno za velike ekonomije a pogotovu za manje i srednje razvijene zemlje.
Da smo mi dobili i prihvatili ponudu koju su prihvatili Moldavci ili još skuplju cenu gasa koju su prihvatili Mađari i Bugari to bi imalo trenutne posledice kako na standard građana ali i na funkcionisanje privrede. Građani koji se greju na gas bi to osetili ali i gradovi u kojima se proizvodi toplota ili struja na gas bi isto tako imali udar na budžete a preko toga i rast cena grejanja ali cena struje. Mnoge kompanije bi stale sa radom jer cena energenta predstavlja ključni «ulazni faktor» koji određuje da li imaju zaradu od onog što rade ili ne. Druge bi smanjile privredne aktivnosti jer su prestale biti konkurentne. Na kraju to bi i investitore koji investiraju u proizvodnju i preradu koja zavisi od cene gasa odbilo od naše zemlje. Zaključak je da iako neki podcenjuju značaj cene gasa ona jeste izuzetno bitna, kako u sadašnjosti tako i za budućnost.
Da li nam je Rusija izašla u susret? Jeste. Da li je to za nju nešto značajno? Pa i nije – šest meseci produžetka starog ugovora za ruske prihode od gasa je kap u moru. Da li su nam mogli dati u ovom trenutku ovu cenu kroz trajni ugovor? Nisu, jer bi time rušili svoju poziciju u pregovorima sa drugima. Oni koji su pristali na veću cenu bi se bunili a oni koji tek treba da pregovaraju bi ovu cenu uzeli kao argument u «cenkanju». Kod Rusa je tradicionalno reč o meritokratiji ili o dominaciji različitih formula kojima se izračunava bilo šta pa i cena gasa. Danas postoje dve cene gasa – berzanska koja je oko 1000 dolara i naftna koja je otprilike ona koju mi dobijamo. Rusi mogu da daju jednu ili drugu ili najčešće kombinaciju te dve cene. Čak i kad dobijete povoljnu kombinaciju a to je npr 70 posto naftni paritet cene i 30 posto berzanske cene vi opet kao Moldavija dobijate izuzetno visoku zbirnu cenu od oko 500 dolara za 1000 kubika.
Da li ćemo dobiti takvu povoljnu cenu gasa i posle pola godine zavisi od više faktora a pre svega od stanje cena gasa na berzama koje trenutno divljaju. Drugi faktor je dinamika srpsko-ruskih odnosa. Oni su za sada na prilično visokom nivou i nema naznaka da mogu biti naglo i dramatično pokvareni.
Naši opozicioni i (pro)zapadni mediji su iskoristili priliku da poentiraju i protiv vlasti i protiv Rusa. Što bi rekli «dve muve jednim udarcem». Oni su priču banalizovali na dva načina – prvi je da je vlast u Srbiji dobila povoljnu cenu gasa do izbora a posle «ćemo vidimo». Druga priča je da smo od Rusa bili ucenjeni ko zna čime a pre svega uzgradnjom nuklearne centrale ili povećane aktivnosti ruskog humanitarnog centra u Nišu. Priča je tanka jer za državu nekoliko stotina miliona evra nije problem da bi premostili do izbora sa sadašnjom cenom gasa i struje. Tako da ucena oko ovoga ne može da stoji. Naravno da svaka vlast gleda da se pred izbore popravi standard građana ili da ga barem ne kvari, ali od ovoga praviti nekakvu dramu «Putin je ucenio Srbiju tim i tim» zaista nije realno. No propaganda ne barata sa realnim činjenicama već sa emocijama a pre svega sa strahovima i nadama. Tako se i ovde kad god je tema Rusija bacaju propagandne petarde sa obe strane tipa «Putin spasitelj šalje Srbiji S-400» ili «Putin diktator ucenjuje Srbiju». Ni jedan od ta dva Putina nije realni Putin koji je pragmatični političar koji gleda interese ruske zemlje i ruske elite koju predstavlja.
Koji su razlozi zašto bi Rusija izašla u susret Srbiji oko cene gasa? Prvo Rusija na Srbiju računa kao na partnera na Balkanu. To znači da u nekoj meri i to, doduše ne previše, utiče na gasne aranžmane. Druga stvar je da bi sa visokom cenom gasa Rusija sebi oslabila pozicije u Srbiji, jer bi to iskoristila opoziciona i prozapadna propagandna mašinerija. To bi bio motor za pronato kampanju.
Odluka ruske vlasti da nam izađe u susret je pre svega odnos države prema državi a tek potom vladajuće garniture u Moskvi prema vlasti u Beogradu. No na kraju može biti i realna procena da bi posle Vučića dobili u Beogradu vlast koja bi bila mnogo manje sklona bližim odnosima sa Rusijom. Naročito je naša građanska opozicija sklona isključivo prozapadnoj geopolitičkoj orijentaciji jer se nada dolasku na vlast preko zapadnih ambasada.
Često oni koji nastoje da ogade Ruse Srbima govore «kako Rusija ima ovde interese». Naravno svaka država a naročito one veće i moćnije imaju svoje profilisane kratkoročne i drugoročne interese na nekom prostoru. To je otkrivanje tople vode. Ono što je bitno da srpski i ruski interesi u najvećem delu danas poklapaju (bilo je situacija u istoriji kada nam se nisu poklapali, ali su mnogo češće situacije kada jesu) i da je to izuzetno bitno u podršci koju Rusija daje Srbiji. Na žalost interesi i ciljevi Zapada predvođenog Amerikom se ne poklapaju sa srpskim interesima a neretko su im suprotstavljeni. Svako normalan bi voleo, pa čak i najgorljiviji rusofili, da se interesi Srbije i Amerike poklapaju koliko se poklapaju interesi Srbije i Rusije. No na žalost to danas nije tako.
Ako stvari sagledavamo realno nećemo biti ni rusofilski ni amerikanofilski nastrojeni već ćemo gledati šta je u interesu našeg naroda i države. Na žalost naši zapadnjaci pa i rusofili su često skloni da zanemare naše interese za račun sile kojoj su skloni (bez obzira da li je reč o «zaljubljenosti» ili o ličnom interesu). U ovoj situaciji se interes Srbije i Rusije poklapaju. Srbiji je potrebna podrška da bude neutralna i da ne uđe u NATO a to je i interes Rusije.
Mi često vidimo koliko je nama Rusija potrebna, ali nismo ni svesni koliko smo mi Rusiji značajni. Kao jedini rusofilski narod u Evropi i kao jedina država u Evropi (osim proruske Belorusije i BiH zbog Republike Srpske) koja nije uvela sankcije Srbija je potrebna Rusiji. Ruska elita i ruska vlast se osećaju izolovano kako zbog sankcija tako i zbog kampanje koja se vodi protiv Putina i Rusije. Rusku vlast i elitu jako pogađa antiruska propaganda a Srbija i njeno prorusko raspoloženje je najjači argument da Rusija nije «bed gaj» kako je Zapad prikazuje i neretko satanizuje. Ruska elita kao i druge slovenske elite ima kompleks niže vrednosti u odnosu na Zapad i jako ih pogađaju antiruski stereotipi u zapadnim medijima i kulturi. Stoga Srbija (realna ili mitska) u ruskoj javnosti ima potencijal da bude slično onom što je Rusija (kako realna tako i mitska) u srpskoj javnosti.
Izvor: https://balkanfokus.rs/vestacka-konfuzija-oko-dogovora-vucica-i-putina-oko-cene-gasa/
